Студент

Za demokratsku saradnju

U engleskom gradu Birmingemu će se održati od I—l4 jula Peta međunarodna konferencija nacionalnih studentskih unija koje sarađuju preko COSEC-a. Pozivi za učešće na njoj su upućeni još početkom marta svim unijama koje su bile makar na jednoj od dosadašnjih konferencija >kao i svim onim koje sada žele po prvi put da učestvuju.

Nag Savez studenata Зе dosada učestvovao na sve četiri konferencije: u Edinburgu 1951, Stokholmu 1952, Kopenhagenu 1953 i Istambulu 1954 godine. Centralni odbor SSJ je na nedavnom plenarnom sastanku odlučio da prihvati poziv za učešć« i na ovoj konferenciji. Sudeći prema pripremama koje su u toku, na dnevnom redu će se nalaziti tri grupe pitanja: osnove saradnje, oblici saradnje (delegirana odgovornost, rad COSEC-a konferenciie eksperata i dr.). kao i veliki broj pitanja iz- praktičnog rada: putovanje i razmena studenata, štampa i informacije. međunarodne delegacije, seminari i kultUTna aktivnost, stručna delatnost. društveni i školski problemi. Citav ovaj kompleks pitanja je raščlanjen na sedam grupa i biće dat na diskusiju komisijama koje će raditi u okviru konferencije. 'Mada će konačan dnevni red biti usvojen tek na konferenciji, mož P se reći da će to biti standarđan dnevni red sa svih dosa_ đašnjih konferencija. No, to nikako ne znači da ođ ove konferencije ne očekuiemo mnogo više nego što su dale dosadašnje. Naprotiv.

NOVI MOMENTI U MEĐUNARODNOJ SARADNJI STUDENATA Povoljna okolnosti pod kojima s e ona održava i koje su u zpaku učvršćenja mira u svetu i imalaženja oblika i mogućnosti zs saradnju sa različitim unutražnjim uređenjima van svakih blokova daju nam za pravo kad oćekuiemo đa će i na Ovoj konferenciji đoći do izražaia pozitivne tendencij e za zbližavanjem svih studenata u svetun To bi bio značajan momenat u razvoju meduoafr'dn* studentske (Nastavak na 3 str.)

Самоуправљање у студентским домовима

Пријем ће вршити управни одбор

Већ неколико година студенти сами управл>ају својим домовима преко претставника. Управни одбори махом успевају да организују друштвени и колективни живст на принципу једног другарског односа међу станарима. Што се тиче њихових одлука. мислим да често нису могле бити конач не и понекад се осећало мешање са стране, у рад одбора и преко овлашћења датих за то. Ове године учињен је корак даље у том студентском самоуправљању. Молбе за домове предају се упразном одбору дома у коме се жели конкурисати. Те молбе даље иду на факултете, где удружење Савеза студената преко нарочитих комисија дају своје предлоге,. односно мишљења, о студенту ко-

ји је конкурисао. Молбе се затим враћају у дом, где управни одбори, имајући у виду све елементе и податке из Ггриложених докумената, доносе коначну одлуку. Ово је корак даље у осамостаљењу, а гаранција јединствене политике пријема у домове јесу комисије у удружењима на факултету. Критеријум остаје и даље везан за конкурс који је објављен. Апсолвенти ће бити принципијелно примани на Нови Београд. Што се тиче успеха у студијама, постоје два гледишта: прво. узети садашње стање, друто, узети стање прил иком усељења. Мишљења сам, да треба узети у сбзир стање приликом усељења, мада ће то мало изазвати извесне компликације. НЕОПРАВДАНА ТЕНДЕНЦИЈА Нови Београд је против факултетских комисија. СЗм жели своје комисије саставЈвеИе од преставника са факултета. Истиче своје специфичности. Другови са Новог Београда падаiy у практицизам и изгледа нису сагледали колико би то изаззало поремећаја у једкнственом критеРијуму. Факултетске комисије не дирају у шихово самоуправљање, већ им дају само елеменат више за одлуку. Према томе, тенденција је неоггравдана, а комисијама ће бити обезбеђено да у домове буду пршгљени само они студенти који највише имају услова за то. Пријем he бити извршен у току јуна, а спискови he бити истакнути до почетка јула, тако he студенти бити на времс обавештени. За студенте, који he тек доћи на факултете, известан број места ће бити обезбеђен, а 50 нових страних •тудената he такође бити примље*Р. М. Мидетић

Кућа "У" OMRZNUTA ZBOG BARIJERA, NEZNANJE ILI STROGOST. ZAŠTO NEISPUNJENE ŽELJE

Skinuto је dekanovo naređenje, kcjim se preti brucošima obustavljanjem predavanja ako i dalj e nastave sa razbijanjem prozora i vikom. No, ono je mog lo da izostane, jer su brucoši i sami napustili amfiteatre i slili se u zgradu koju neki zovu zgra dom užasa, a neki je sami vide kao veliko građevinsko »U«. U njoi će i u ovom ispitnom roku propasti mnogi planovi za letovanje, a mestp njih ostaće brige: blologija, fizika. hemija ili. možda. fiziologija A niko nije tako pani'čan, niti tako tih kao brucoši. I zaista. teško je poznati jesu U ovo mladiči i devojke, koji su đoskora predavanja i zbog kojih je b : o notreban dekanov »proglas« za dolazili po ćitave sate ranije na mir i red. U senci tišine Sve Je nekako tiiho, kao da hiIjade mladih Ijudi ne zna za boIju reč sem ćutanja. Vetrovi su pokrili razvučene osmehe i iraneđu tužnih revera mirne brucoške ruke napišu samo jos koje pitanj e sa ispita. Utmulo je ono bez brižno mahanje a u tesnacu, između zgrada i .uličnog zida, vlada tišma i neki tužni smeh. Sa stepeništa, plavi i crveni indeksi, puni petica, pronesu žagor. Navuku oblak iznad usahlih želja. A vetar se nečujno zatalasa iznad ruku i trava. I tmu tiho đani u maju, ostavljajući p koji nežan potez dima iza se«be, ili hiljade prekora. * • IZGUBLJENE GODINE Nismo skeptici da očajavamo, a ne želimo ni da optužujemo,

ра ćemo dati činjenicama da рго govore. Na biologiji je samo 10 i 11 ovog meseca polagalo 85 kandidata, cd kojih je odustalo 34, palo 39, a položilo 12. Ništa bolji rezuUati nisu ni stoma(Nastavak na 3 str.)

Најзад директно у предузећа

Секција друге године Удружеша отудената Економског уз помоћ Семинара за проучавање економике и организације социјалистичких привредних предузећа, који је у свом досадашњем раду постигао видне резултате, организовала је у првој половини месеца маја краћу екскурзију научног карактера у једном делу Источне Србије. За шест дана, колико је екскурзија трајала, 16 студената и студент киња, са својим предметним наставником, обишло је предузећа у Параћину, Бољевачке руднике каменог угља, затим Борски рудник и на крају Зајечар. Циљ екскурзије је био да се студенти, будући економски стручњаци, бар донекле упознају са практичном организацијом производње, комерционалном клужбом, радничким управљањем и уопште са радом предузећа ? као и са њиховим најактуелнијрм проблематиком. У више-часовним разговорима са прет ставницима радничког управљања и службеницима предузећа, овај циљ је управо и остварен. У сваком пре дузећу разговарало се о његовим конкретним проблемима. У фабрици текстила у ПараЈчину, например, било је речи о онабдевању фабрике сировинама и о асортиману њених производа; у фабрици стакла,' у истом месту, о ручној и аутоматизованој производњи, посебно, у оба предузећа, о цласману њихових

производа на домаћем и иностраном тржишту; затим у руднику Ртањ и Боговина о продуктивности рада, механизацији произзодног процеса, проблему радне снаге: у Бору поред осталог о технолошком процесу добијања бакра, оплемењивању руде економнчности рада; у Зајечару, пак са члановима тамошњег Друштва економиста о изградњи комуналног система у овом краЈу, проблемима будућих комуна и томе слично. Од Прахова у Београд су се вратили бродом, кроз Ћердап већина Је први пут видела чувену КлисуРУ и тиме Је ова екскурзиЈа добила и туристичко обележЈе. Р. А.

ПОСЛЕ ВЕЛИКОГ БРОЈА ПРИ.ЈАВ Т>ЕНИХ ИСПНТА СТВАРА СЕ РАСПОРЕД ПОЛАГАЊА

Затишје без тишине

На Природно - математичми факултету и Филозофском је некакво затишје и тако ће вероватно да потраје све до 6 јуна (за југословенску књижевност до 1 јуиа), када почин.у испити. Само се слушаонице предвојнинке обуке већ од друге половине маја свакот jjnrpa пуне. Засада се полаже само обука. ФИЛОЗОФСКИ виц Пођите с нама, рекли су нам у аули Природно-математичког када смо упитали за испите два младића који су последњи пут прелиставали уџбеник ччке обуке. Пођите с нама ми полажемо предвојничку. А и о том уџбенику, дебељушкастој плавј књижици постоје приче. Њима се хвале „филозофи“ пред медицинарима, који не уче из њега. Поднесу неком медицинару ту дебелу књи ту, а не кажу да је у н»ој обрађено градиво за све четири године. Не знамо да ли и природноматематичари исто то раде, овога пута нису, можда због тога што за који тренутак треба да полажу. Пошли смо за њима уз степениште. МИНЕ ИЗНЕНАЂЕЊА i V просПраној, светлој слушаоници н.их четрдесет. Један најозбиљније задубљен у учен.е. Сигурно му се све чини да баш оно питање што није довољно обрадио може да му падне. Овако he да смири савест бар пред собом. Један други врло гласно објашњава и онима који га не питају о некаквим дугметима за прекидаше нечеra. Преслишава се. јер кажу нам да постоји питање о минамама изненађења. МЕХАНИКА, МЕХДНИКА! Неколико њих са треће године чекају да полажу механик-у. Сигурно изванредни испит, рекао нам је један са друге јч>дине, јер испити почињу шестог јуна. Свеједно. Испит је испит, И тамо, у ходнику, последњи пут проверавају себе. Један се толико удубио у формуле механичке, да је залутао у собу где се полаже предвојничка обука, обазрео се и опет „механички“ изашао. (Наставак на 3 стр.)

/T„6lftikW GOD. XVIII, Ш. 16 r ********* i-vi-iaOD Konferencija sfudentsbih unija u Birmingemu д B ■ fl ■ fl ■ B ■ H NCDELJNI LIST BEOGRADSKIH STUDENATA

ОБАВЕШТАВАМО ЧИТАОЦЕ ДА ОВИМ ВРОЈЕМ „СТУДЕНТ“ ПРЕСТАЈЕ ДА ИЗЛАЗИ. ГЈГЕДЕЋИ БРОЈ ИЗИЋИ ЋЕ У ОКТОБРУ О. Г. РЕДАКЦИЈА