Студент

STUDENTSPORT • STUDENTSPORT • STUDENTSPORT • STUDENTSPORT

STUDENTI SPORTISTI

MILOŠ MILUTINOVIĆ

> Tada još nije u malom otvoru naših .. .-zenica zauvek bila urezana vixtouzna uf ■ metoost plavokosog mladića iz Bora. „ Njegovo ime je tek pomaljalo najveću ' - . nadu jugoslovensdcog futbala. Jedanaest mladića sa grbom naše zemlje na gru. * dima bilo je okupljeno okd Torii Pć, , gacnika, slušajući posiednja uputstua 1 gušećl u šrcu cuđan osecaj sjedlrijene strepnje sa tremom. izvan svlačionice lepl stadion Kana kap da je pokušavao da' sakupl u sebl sve proleće, razmahnitanp nad tlm delom Sredozemlja, obojemm bojama pomorandži. Velike finale omladinskog prveristva Evrope u' fuđbal'- lu •• • Austrija i Jugoslavija ... Pobeda ‘ 'ić značila riajlepšu fnogiiĆnost, najljubičastiju radpst. I zato je svaki naš igrač trčeći po zelenom kariskom ćiUnm bio svestan ’ da S6 bdrl za ugled svoje zem.?a zastavu njsjapg SilovJtošću svdjstVendm smad temperamćnttMni , Jugoslovenima, prodornim kombim ■ ima i izmenom mesta, preciznom i i avilnom taktikom, mladi jugoslov,easx: reprezentativci su uspela da brzo zbune rpregaze Austrijance, da njihovpm golmanu zatresu dva puta mrežti. Goool! Treperlo je od te reči stadion u Kanu. Naši reprezentativci su se grlirt ilčenl - velike treme l uvereni u svoj uspeh. U drugom poluvremenu Auštrijenci su se’ naglo popravlli i postali ravhopvavni 1 protivnlci. Njihovi sve češći napađl sve '• vlše su ugrožavall naša vrata. Naša ođ• brana je velikom požrtvovariošću pokušavala da spreči njihove opasne Stiteve. * Teren je bio poprište istinsike borbć, sukob dveju Ijubavi i želja. Golmapi pbeju kapija neprestano su lebđeli u ?raku ju kapija neprestano su iebdeli u zraku ispred svojih mreža. I tada su Austnjancl tpak uspeli da smajije rpzultat zahvaljlujući jednom uspelom prodoru. Taj gol je prosto ovitaminio naše hila-4 diće. Njihove akcije su se kao pllme рго■ bijale kroz odbranu, all i j-azbijalć ° čuđnosigurne ruke austriskog golmana. Tempo ne samo da nlje popuštao već je svakog momenta postajao sve žestijl. . . : A onda, trl minuta pre kraja. Austrijan'. • ,ci su IzjednačlU. .. Stađion se, prolamao . ... ođ aplauza. dok je Miloš Mllutinović hi‘ tro 1 obledelih obraza, sa čudnom đrhtavicom u srcu, nosio loptu beloi taćki ' 'ntra. Još samo dva minuta do кгаја. . . 1 tzaljka ■se sigurno približavala sudbonosnom zvižduku suđijlne pištaljke. • . t'' Neko je naglo 1 kao tane brzo i»jurio Joptom ka golu. Drvored prpllvriičkih odbranbenjh igrača bio Je pired rijiiip. Taj ' igrač je prelazio iinim i fantastičffi) bržim đriblingom ргуо jeđnog, pa đrugog, onda trećeg protivriika. Za tili čas njega je od gola delilo samo pantersko očeki, уашје gohnana. Ovaij mu je pošao u su“ «ret trkom đivpkoze i mačjom glpkošeu pokušao đa obvije ?voje ruke oko napađačevih nogu. Ali ga je ovaj neverovatnom lakoćom izbegao i elastično prešao šutirajući u prazpa vrata šutem kojl kao da je bip odušak jednog velikog du: ševnog ’pregnu.ća. Bio je to pobeđonosni . gol. koji je naPDhlo Srca t oči naših fudbalera rađošću. Bila je to velika pobeda i grandipžni' ppdvig Miloša Milutinovića... : Otada je MilufJpovlć izrastao 1 slar vom, i vrednbšćri. Građio je uporno jeđau Cisto svoj način igre, čija je suština obučena finim krzndm iriđividualne i inteligentne mašte. Prolazeći kroz mreže opiraoja tom njegovpm inpivldvialnom, * ■ nazvaribm »sebiČriom«, riačiriu igre, oplemenlu.lući sp pozitivnim kritikama i purip trpećj od nepravilnog sapleđavania njegovog riačlnai MiTutinoVić je posfao za relatlvpo 'Шаи ođlomak vreipena jedap od naj Većih aisova riašeg savreiheriog futbala. »Baš to što sam pstao uporan prj svom shvatanju mog naclna igrania, menjajtlpi zahvaljujući kfitici samp izvesne . . njegcve komponente, ja vej-ujem da mi јб đonelo ušpeh. .kazao je Milutmov'ć potsećajući se u svojoj sob) : >• raznih lepih i bogatih ušponi'em svoje » neđuge . ali bume soortske каПјеге. »Svakako mi je najbolja utakmica ргоtiv Rapida u Amsterdamu januara ove godine. .. I protiv Crvene Zvezđe maja 1953. . .« ' ’ »Kako da vam kažem. fudbal je jeđna velijta.'instiktlVria Strgst. «.. .. je u mčrii prisu'ma želja đa stalno loptu imam u nogama. . .« * »Moje slmpatije. ambiciie. IjubaviT Vnlim boju trule višnie i plavo. ZJveo bih večno naeflut preko prozora nekoe avfona nađ Rio de Zaneirom. Igra svfetlosti 1 senki tih velikih kuča, to Jte 'riezahp• -ravna slika. Pariz me je toliko napunio . .. Itepitri, đa jte pbstao irioie l’ubavi. Moite pešma. voiim mrioge pešme. . S najvište tutee siušam »Kb siroče rastao ?:■ sffm’. ..« POzorište me Više ođuševljava .«. od filma. ..« : . »Ođ igrača njvlše cenim Bpbeka, Gaj’' kovskou. Mitića 1 Kralja. Sve đo đola? ska u Partizan naviiao 'sam za Crvenu - Zvezdu i bio strasan »zvezđal«. Zašto ttfstem- ptiJJSo »Živežđi? Partizan mi је ‘ riružao Vlše mogitćnoštf za 'razvOj i m'pbijanite'‘ Najzad, Partizan je itnao spica, riajbolitee trenerS kpga sarri 1a p'riZnaVao.« »Najlepša uspomena? Jedna npvogodlšn.Ja noć u Amsterdamu. . . Već u đeset časova đva sata uočl Noye godine, trener nas Је strp?o u krevetp. zpmislite kako naip Је шЈрЈ ZamiŠtjal? strio pre r turajutefse po ktevetri hovogopišnjl đočćk p Beogradu, u? sljlVku .1 rfluziku- • П&Г&Ж& ' A ml smo sutra imall utptorflcu sa Rjpidom- Odjedflpm, 'Jz si|šeđne sobe sam 1 ZaČum žanior. Svi fltoJi PTuepVi su bijl svoje krevete J sa Runim caJ sama''su me pozđravljSli dok sam ih ođijleVlTerib posmtetrao sa piaga. Tajpo od I trtenera imt smo dočekSTi Novu godmu. J Ja sam •se posle ponoći izvukao iz ћо-1 ' tela i uputio amsterdamskim ulicama. %?V koje su zračlle muzlku lz svakog kuta t V treperjle od smeha i lepote. Prihvatllo • me 1e neko stuđentsko društvo 1 vodilo I iz ulice u ulicu pokazujući ml galerlje I Jepih stvari- U hptel sarn se vratip kasn° f ujutru na zaprepašćenje trenera i dru/ gova. Ni danas sebl ne umem da obja-

Кап 1951 Igram samo za Hranu Beara je najskuplje plaćeni igrcfć

snim snagu uzbuđenja koje me je na to odvelo. Tog đana, uprkos neprospavanoj ■noći, ja sam dao svoju najbolju utakmicu u životu. Zeman nije moga oda brani dva moja gola i ihi smo pobedili Rtepid sa 3;2. . .j pili su to 1 pajlepši Milutlnovicevi golovi. Oba su pala topovskim šutpm sa oko đvadeset metara, neodbranjivo pod prećku. Pričajući i o i o fpdbalu, mi smo postepeno dotakli jedno osetljivo pitanje o kome svi fudbaleri rado pričaju. Opet ću cltirati samo odlomke Mllutinpjrićevib misli. .. »Taj prpfesionalizam i amaterizam. .. KoLiko je samo netačno i tužno za nas mišljpnje publike, đa irii fudbaleri дајboljih ekipa, imamo previše povca, da smo »basnoslovho plaćeni«. Publika ne ppjmi пџ, na prlfner, ja dobijam upravo onoliko u Vidu nagrade koliko mi je dovoljno da sebi platim odličnu hranu neophodnu za jedan Iscrpljujući tre 7 ning. A ja sam stpdent geogratije i ne zarađujem nig<je ništa* .. Kod kuće imam roditelie, sestru,' još tri mlađa brata. .. A da bih sebe održao u svojoj hajboijoj forrni. meni nikada neće biti inoguće da đrievno još i' rađim kao instalater ili profesor po osam casbva, jer tb je nespojivo. .. Za mene je 1 fudhal jedna vrsta uipešnosti koja iziskuje od Ćoveka poslednji atom snage, pritpuno posvećenje... Zato su najveće zablUđte ona uverenja 1 tvrdnje koja za aipaterlpm misle đa je i dalje održiv u takvoj, lažnoj lormi kođ nas Ja znam da igrači pojedinih provinc jskih klubova primaju isuviše prpfesionalne svote«. je vidno bivao uzbuđen govorepi t0... »Zapiši, podvlačio je, igram za hranu. Igram samo za hranu. .. ja ođgovaram za te reči.« »Da И bih mogao da uopštim vaš primer sa stanjem i mnogih drugih prvorazrednih fgraća?« pitao sara. »O, ne baš sa stanjem svih! Ja mislim đa je Beara. na primer,. najskuplje plaćeni igrač posle rata kod rias.« »A ako se fuđbalu posvetimo potpuno, dok nam traje snage 1 karijera, kako ćemo nastaviti život pošle toga, bez ikakvih kvaliliikacija? Ko plta danas šta je sa našim futbalerima koji nisu postali plaćeni treneri. MiTutmović se tada setio Cajkovskog: A sa Cikom, šta se to sve sa Čikotri tlogođilo! Kada su njemu takve neprijatno-

siti napravljene pri pokušaju da sebl oelgura buđućrioet. kako će tek bitl nama, manje vrednim...?« »Ja sam za profesionalno plaćanje fudbalera, kako bi oni od tog ušteđenog novca sebi osigurali budući život »završio je Milutinovič naš podužl in/tervju. Njegova otvoreno tiha i druželjubiva prirpda vaja nam jednog zdravog, stečinjenog od strasti prema fudbalu čoveka. On je danas jedah od naših najguptljnijih ekranizatflra tajanstvene i teškosavladljive itehnlke fudbala. Sara fudbal je Irapresivna umetnošt 'ritmike 1 snaležljlva realizacija snage. drihovitosti i mašte. U Milutinpvićevim besprekomo elastičnim 1 gipklm nogama kao đa su slivene te tri čari nogometne veštlne. Njegpvi vedri pokreti odišu poezijom 1 pretstavljaju strah svakom golmanu. I zato je Milutlnovič nasušni, nezamenljivi igrač naše reprezentacije i jedan ođ najbdljlh fudbalera sveta.

Mimo Matickl

ŠAH

I MILIIĆ POZVAN NA ZAGREBAČKI TURNIR

Vasja Smislov, kandidat broj jedan za titulu svetskog prvaka, Efim Geler, šampion SSSR-a, vele majstori: dr Eilip | Pjlnik, ucesnici turnira kandidata, te višestruki pr vak Mađarske Barca, Belgije O’ Keli, kao i mladi šampioni: SAD-a Bizgajer, Italije Poreka i Austrije Dikštajn to je Usta stranih učesnika na velikom međunarodnom turniru u Zagrebu. a koji se igra u okviru šahovskog festival a S.k. Mladosti, Na listi domaćih učesnika nalaze se, pored čianova Mladosti (Udovčić i Bertok) i §lita jugoslovenskog šaha: Gligorić, Ivkov. Matanović, dr. Trjfunoyić, Pirc, Karaklajić, Rabar i SFuderpr. turnira trudio se da stvorj jedan zafs'ta jak i kvalitetan tumir i u tome je j u potpunosti i uspeo. АЛ, ipak, čini nam se da je napravlJen. bib i jedan krupan propust; pa listi učegnik? pismo videli ime internacionalnog majstora Borisjava Miiića. Tek, međutim, iK>što je Sabo otkazao ufešće usled bolesti, na njegovo mesto pozvan je Milić.' Tako će se na Jtimiiru ц Zagrebu ippjaviti svi kandidati za jugoslovepsku olimpisku екјрц. Interesovalo nas je šta Вога Milić misli o svojim izgledima na predstojećem tumiru i uputili smo se prema Domu J>IA. gde je Milič zaposlen kaq vqjni služb.enik. Našli smo ga u sobi dpžurnog ofipira u „piinoj spremi”. Kao i uvek, i ovoga puta je bio predusretljiv i izašao nam je u susret. Činjenica da je ovih dana diplomirao na Pravnom fakultetu sa srednjom ocenom Р,l skrenula je na to i naš razgovor. Znate, neobično sam sretan štp sam ispunio obavezu koju sam sqm sebi postavio. Da fakujtet zavrsim |io svoje tridesete godine. To sam i pspeo, lakp sarp počgp sa jntpnzivpim radom Чек od 1953 godine. Da 1| su Vas služba, kao i aktivno igranje šaha i rpd u šahovskoj organizaciji opietali u spremanju \ polaganju ispi'ta? Ne, baš naprotiv. Predusretljivost i razumevanje na koje sam uvek nailazio kod mojih pretpostavIjenih davali su roj još više volje i elana u radu oko ispita. S druge strane, ц šahu i radu u šahovskoj organizaciji nalazio sam razonodu i zadovoljstvo. Kada ste počeli aktivno da se takmiĆite i da sudelujete na turnirima? Može se slobodno reći tek posle oslobođenja i to u Armiji. Bjrvi turnir na kome sam je prvj šampionat FNRJ u NoVom Sadu 1945 godine. Taj tumir će/ini ostati u trajnoj uspomeni. jer sam na njemu u svojoj 19 godini psvojio titulu majstora i plasirao se odmah i?a TrtfunoC’ića, Pirca. Kada ste dobili titulu internacionaltjog majstora? IQSI godine, neposredno posle turnira u Dortmundu. Interesantno je da §am svoje najveće uspehe postigao tek posle osvajanja titule internacjonalnog majstora. Sta mislite o svom plasmanu na pretstojećem Zagrebačkom turniru? | ; Madja se nisam pogebno pripre- mao. nadam se da ću postiči zadovoljavajući rezultat iz prostog razloga što sam takultet završio. Znate, ja svoj rezultat više baziram na psi> hološiom faktoru nego na teoret-1 skoj spremi. jer sam teoretski pot’ puno spreman završio je Вога 1 Milić.'p • ; Ц £rić

BORA MILIC

Delegacija Ferijalnog saveza posetila Kragujevac

Grupa studenata Bepgradskog univerziteta, Upivprziletskog pdbora i Ferijalnog saveza, posetila je 21 oktobra Kragujevac. Tom prilikom delegacija je položila na zajedničku grpbriicu streljanjh rodoIjuba vence studenata Beogradskog univerziteta i studenata ferijalaca Srbije, U bogato ispunjenqm dnevnom programu organizovan je гаzgovor sa Zikom Jovanovićem, jednim od preživelih oktobarskih žrtava 1941 gođjnp i predat ши ukpsan poklon. Delegaciji je prikazan i dokumentarni film »Kragujevac«. U pppodpevnim časpyima studenti peogradskog univerziteta obišli su muzej NOB, Narodni rouzej i nekoUko porodica poginulih rodoljuba. prilikom obilaska ovih porodica predato je deci palih boraca šest mesta besplatnog letovanja u letovalištima Ferijalnog saveza: Makarskoj, i BipgtabH na Mpfu. Uveče je nekoliko članova ove delegacije prisustvovalo radnom sastanku na Višpj ppdagoškoj školi izmenjujpći kojrisna iskustva iz rada Saveza studenata. Ovo jp samp jgdna od akcija koje če preduzeti Fcrijalni savez u okviru proslgve nedelje ferijalaca. в

FUDBAL Termini za odigravanje fudbalskih utakmica još nišu određeni od fudbalskog podsaveza. Da takmičenja ne bi počela sa zakašnjerrjem fuđbalski podsavez ie doneo odluku, da svaki klub podnese predlpg termina za odigravanje I kdla. Raspored utabmica

SPECIJALNI IZVEŠTAC NAŠEG LISTA IZ DECA ODAZIV AJUČI SE ZELJAMA NAŠIH CITALACA DA IH INPORMIŠEMO STO BOLJE O SVIM INTERESANTNIM DOGAĐAJIMA UPUTILI SMO SVOGA SPECIJALNOG IZVEŠTACA u BEC na FUTBALSKU UTAKMICU austrijaTUCOSIIAVIJA. U SUSRET PRVENSTVIMA ...ali bez devojaka

U prostorijama sportskog odbora Udruženja studenata, ovih dana Јр prlllčnp živo- Vrše se poslednje ргЈргетр za početak pretstojećeg prvenstva (registracija 1 prijatea). Za koji đan otpočeće takmičenje za nazlv najboUtega u malom fukornetu. ko'šarci 1 ođbbjći. U rukometnoj ligt takmičiće se 12 ekipa. Prošlogodišnja Uga dobila Je dve novoOsnovarie' ekifle (»Peđtegteg« 1 »Mašinac« 1 . Prvenstvp će §e pdržati ро dvostrukom bođ siStemu 1 to u dva dela, j esen-proleće, a sudije će dteltegirati Beogradski rukometni potsavez. Košarkaško prvenstvo je već u toku. Izgleda da su oni bil najvredniji. U ligi se takmiči 8 ekipa na okupu je stara garda iz prošlogodišnjih prvenstava. Najavljena je prijava još jedne novooSnovane ekipe Pravnika. Odbojlćaška Uga ove godlne. počeće nešto sa zaiktešnjeriiem tek 15 novembra. U toku' je prijavTjivanje eklpa, a do sađa je prijavljeno 14. “* Takmičerije ri ođbojcl 1 košarcl pđržaće se po dvošfrUkom bod sistemu. Prvl đeo takmićterija za rukotriet. odbojku i kožarku održaće se potpuno ove jeserii, bez obzlra na vreriienske uslpve, jer ri slučajri ružnoga Vreriitente biće na raspoložcnju sala' ria Novom 'Bteogradu. Naiveći problem u svlm potsavezima u p’rošlogoaišrtjern pi*venstyu bile su šudlje. OdbOjkpški pptsavez pßkulaće da reši ovaj probleiri orgamzovarij-ćm kursa suUijd. .Na Rttenumri Beograđakog odbojkaškog potsavezte delegati su primili na Stebe đrganižovarije kurža za sudije. Ova inicijativa mogla bi da posiužf kao prlmter osfaiim stuđeritskliri Pptsavezima. <la l', ppl suđljskih kurs.eva reše? več jeđriom. pfpßipiri suah’a. Bez ženskog рггерИуа Prpšle gpdine se poku§alo sfvaranjem žensktH ekipa. U torpe še l uspelo. ali za Ofojrioljteria ie ženska nga cd Rtet ekipa u осшојс). Ali na žalost, rfije odigrana ni ießna afakmlca. Bukometm potsavez ima §§Д)о ć!ye regjstrovane ekipe: »Mladq§t «i »stuđpntski grad«. One se i dteriris takmiče u Beogradskpm ' rukomptnopa potsavezu. Jer liga od dVte ekipe nije mpgla OUI oforirtljena. Kakb sp sažnaje u rukotnetrjom potsavezu оуе gpđine biće prgariizoVan jedan turplr ženskih frikometnih ekipa uz učeSće nekjh bepgradsiah klubdva. Ovaj turplr imaće propagandn) karakter. Gve godine stanje U ZenSkom sportu ne Beogradskom univerzitetu ioš je gore nego orošle. Od 13.000 studentkinja. koliko ih ima na Beograđskom univerzitetu postoje samo dve registrovane teklPte u studeptskpth potsavte?u. Ovakvo stanje u Ženskom sportu navopl na dalje ra?mišljanje o razlpzima

kojl dovode do njega. Jedan od razloga je, po svemu sudeći, slab rad sa ženama u srednjim školama. A drrigl. Izgleda, da s'tuđentski potsavezi još nlsu prionašli način na kQJI hi okupl!) žensku studentsku omladinu u svoje ređove. 2. Ilić И— »—s——l ■!■■■■———■—■Sta sprema naučna knjiga IZDAVACKA delatnost »nauCne knjige« Naše poznato izdavačko prpduzeće pripremilo je za štampu ili počelp da štampa veći broj udžbenika 1 priručnika za pazpe fakultete. Štampanje uđžbenika je naroeito užurbano zbog početka rada fakulteta, pošto se njihov neđostatalč oseća već dayno. U štampi »Naučne knjige« nalaze se udžbenici poznatih npših naučnika i prpfesora: V. Jovanović Elektrotehnika; Dinamika čvrstih tela priručnik; Đ. Bošković Arhitektura sređnjeg veka; Trpinac Opšit dgo neprganske hemije, udžbenik za Stomatološki fakultet; Obren Pejrić O mlejcarstvu, ?a stuđente veterine; V. Đorđević Posebno ratastvo; Josifović Poljoprjvredpa fitopatplogija; Radojević-Boškovič Apatomski praktikum II d,eo; Ника Pavlovič Primeri za istoriju j zika i književnisti; Stpjičević Rinpsko pravo; Opšte voćarstvo-pr: ručnik Radovanović Zcologija sa osnovima darvinizma; Lukić Istorija političkih i pravnih teorjja; Даšković Teorija oscilaclja; Van Tieghem .Upoređna književnost; Dinjitrijević Tuneli; Milanković Osnovi nebpske mehanike; Vujević KlimatoloŠka statisitka; Jevtič Sudska jnpdicina; Obradović psnovi gtatističke analize; Haković Teorija tehnike; Tadija Perpvić Matpma> tička analiza II deo; Nikolić Opšte stožarstvo; Serk Zoohigijena; Lukić Teorija državp i prava Teorija države; Milivoje Pavlovič Osnovi psihofiziologije govora; Bla-, gojevič Naslednp pravo.

I gi'upa Student — Piiular TehmpIpK — Mašinac Podago — Gfacjevinac Farmaceut — Stomatolc:Arbitektonac — Pravnik 4

Ц grupa Meiicinar — Mladost Ekonomist — Sumar St. Grad — VASK Elaktričar — Veterinar SASK — IFK