Студент
SPOLJNA POLITIKA I MEĐUNARODNA STUDENTSKA SARADNJA
PISMO KINESKIH STUDENATA
Teško nam je da opišemo radost kada smo, nas pet kmeških fetudenata, određeni da studiramo u Jugoslaviji. NaroČito nas počastvovalo što smo članovi prve grupe studenata razme-njenih između Kine i Jugoslavije Ne tako davno mi smo studirali u prestonici naše zenalje, Pekingu. Za vreme naših studija čiiali smo knji'ge i članke Ц 1 našim novinama o vašoj velikoj narodnoj revolucionarnoj bprbi protiv fašista za vrcme rata , i brzoj posleratnpj ojpnovi mada j« to, Što smo pročitali relativno malo. Mi smo uvererii da ćemo upoznavati vašu zemlju i Ijude svakim danom sve bolje i.bolje. Samo posle đpge. nanorne i hprojske revolpcije, naše. d ve zemlje šu stekle nezavisnost i slobodri i sađa sa vejikim entuzijazmom grade socijalizam- Biće đosta stvari na različitim poljima što ćemo mi imati da naučimo jedni od drugih. JCao iedan ,pd rezuitata te saradnje mi smo cyde đa studlramo valij, izvanrednu narodnu literaturu i istoriju, a nas posle čeka da damo sve od sebe i da upoznamo naš narod sa onim što smo naučili. Stigli smo osmoga ujutm u Beograd lepu prestonicu FNRJ. Još pre negQ što smo pošli u vašu zemlju. mi smo bili vrlo primljeni u Jugoslovenskipi ambasadi u Kinl, gde smo bili na čaju. Za vreme čaja mi smo dobili jednu opštu sliku o Beogradskom univerzitetu. I kasnije, posle našeg dolaska ovamo, ■ jirvi utisak kpji srrio stekli bip je’topao prijem i gostoljubivost vaših studenata, što sve ukazuie Па Činjenicu čvrstog prijateljstva које je razvijeno raeđu onaladinom i narodom naše dye zemlje. Još od prvog dana našeg bcravka ovde mi smp nailazili na prijateljska bsećanja, tako da nam se činilo da smo već bili članovi ove velike’ porodice; nikađ nispno osećali • nikakvu usamije* nost, Naša glavna teskoća, za šada, je jezička barijera, mađa mi već vrlo dobro razumemo jedai druge. Sve tp zahvaljujući velikoj brizi i gostoljubivosti valih studenata. Jednom rečju, oni su ostavili dubok utisak na nas i to učvršćuje našu veru da će nam vaša pomoć udružena sa našim sopstvenim naporima ошоgućiti da ispunimo zadatke postavljene pred nas od našeg naroda , da dobro proučimo jugoslovenski jezik i kulturu. Na kraju bismo želeli da iskoristimo ovu priliku da izray žimo svoju zahvalnost vasim studeritima, koji su nam pomogli n‘a najražličitiie načine kao i da zahvalimo rukovodiocima Saveza studenata što nas jidoveo u đodir sa mnogim drugovima kojima sad kao prijateljima možemo da kažemo *zdrayo«Neka se prijateljstvo između naša dva naroda dalje razvija i ućvrščuje. £zao Can Li Sa o Ш Si Ci Cen Tao Cžen Hau •* • л ■ Г: , Sji Kin Min } ОГЧГП r;T> ‘МЛ»\
DRUG EDVARD
KARDELJ o desetogodišnjici O. U. N.
Na svečanoj akademiji održanoj 24. o.m- na Kolarčevom narodnom uhiverzitetu povbdom proslave Dana Ujedinjenih nacija govorio je drug Edvard Kardelj. Time je završena proslava desetogodišnjice UN, koja je počela krajem juna ove godine. Drug Kardelj je bio na čelu Odbora za proslavu.
Seminar u Kranju
Na iziasku iz КгавЈа na putu za Bled, jednog popodneva krajem avgusta zastalo Je nekoliko biciklista. ?atim Jedan motoplk.l, pa drugt i Jedan kamion 1 najzad automdbil. To Je privuklo pažnju rađoznale dece t prolaznika. A bio Je to neuobifcajen prizor za okolinu Kranja. Pred lepom četvorospratnom modernom kučom' đadkim domćm, stajao' je čurLesaert’-ie Na kraju Jednog ređa seđeo Je u svojoj narodnoj nošnji zlatom ozvezenoj širokoj sitknji i ogrtaču —. naš prijatelj iz Nigerije- Svakako, on Je najintoresantniji i predmet najživlje pažnje sakupijenih posmatrača. Ali možda isto toliku pažnju privlači l Adi, miada Crnklnja iz Nigerlje, mršavj i preko dva Jnetra visoki crveppbrađi Australljanac. mala i sitna Vijetnamska u svojoj lepoj narodnoj nošnji. nasmejarti I Vedh Đanac Ш indus, kao i mladić sa Zlatne Obale sa svojpm gustom, crnom kovrdžavom kosom. ' Tp sa biii učesnicl Intemacionalnog kvekerskog semibara, koji se u avgustu održavao u Kranju. Tri nedelje se diskutovalo o ulozi malih hacija ц svetskoj zajednici.’ Kvfekek su udruženje zasnovali na religioznim osnovama, a potiču Iz sredine XVII v'eka iz Bhgipskp. Odatle su se kasnlje raSirill po celom svetti, a' narpčito u Americi. U osnovi Hjihovih pogleda na svet je pacifizam i međusobno pomaganje, te su izričito protiv svake sile. sathim ilm pfptiv ratdvd. Smatrdiu da ne treba praviti raztlke među IJiidima usled različitih rasa. nadonalnosti ili političke pripadnosti. Iz takve njihove ideologije potiče i njihova aktivnot na linijl’ boifee гџ пцГ- U tu svrhu »Američko udruž.enje prijateijac ш prpsto kako oni sfebe nazlvaju »Prijatfeljl«, organizuju u razntm delovima sveta seminafe za mladfe Ijude' raznih narodnosti 1 političkih übeđenja. Ove godlne u Evro'pi je bilo tri takvih seminara i to u Berlinji, Sam 1 Kranju. Ovo je već treća gođlna da se tr Jugoslaviji ođržavaju taikvl sfeminati. Na ovogodišnjem šeminaru bllo Je 34 učesnika pripadnika ll različltih nacionalnosU. SvakodnevnP su se održavaia pređavarija sa tjiskusij’ama kojfe su trajale pd ćeo datn." Ptse hedelje prpdavač Je blo Danac .Sven Heningsen, profesor političklh Г ekonomskih haukd Univerziteta u Kopenhagenu. Druge Indus Amiya ChakraVSrty, koji sada predaje koroparativnu Uteraturu i religiju na UrtlverzitetU u Bostdnu, SAD. Treće nedelje predavač Je pio Amertkanac Vilijam Frederiksop, fekortomista, koje Je momentalho »a dužnosti u Helsinkiju. . ... Predavanja 1 diskusije rahvatile su veoma široku problemptiku. Govorilo se o raznim društvenim. ekonomskim 1 političkim problemlma kao. naprtmer, o uticaju socijalnih га? Ика na razvoj narođa. posleđicama naučnih otkriča, ulozl OUN-a Ц razvoju kulturnog života, zatim o ekonbmskom npjožaju maUp na, roda. meauhatodnotp, t 3fUiansiranJa;.
naroda za Industrijalizacljom planskoj privredi, uticajU velikli naroda na male, 0 ulozi malih naroda u međunavoanom životu i slično. Diskusija je jasno pokfzala da je najve# broj uŠefhlka bio pod utieajem zvartifne ideologlje Zapada 1 stajao na požicijama blokovske роlШke. U tom pogledu učesnici Jugoslovenl morali Su da ulože dosta napora i mnogo smisao aktivne koegzistencije i antiblokovskog stava, ulogu OUN»-a i znacaj vremena da objasne politiku Jugoslavije, konstruktlvne i međunarodrie saradnje, princip nemešanja u poslove tuđih zeП uzajamno poštovanjp ne?ayisnostl itd. Uopšte uzev, učesnicl seminara iz Inostranstva su vrlo malo. skoro nikako, poznavali Jugpstaviju. Njihpvo znanje o Jugoslavlji u najboljem slučaju bilo ,je oskudno i jednpstraijo. „ . ... Sa te tačke gledišta seminar Je bio koristan jer su se strani učesnici na licri mesta mogll upoznati sa društvenim sistemom u naŠoj zemlji. Nekolik.o lepih izleta kao i razgovori sa lokalnim političkfm rukovođioclma • 'neSumnjlvo su tome doprineli. Pored toga, Jugosloveni učesnici seminara objašnjavali su istpriske, ekonomske 1 polltičke okolnostl p>od kbjirna se stvarala današnja J'ugoslavija. Baš ц tom pravcu treba tražiti največl uspeh seminara. Njegov cilj i jeste.međusobnp upoznavanje Ijijdi sa raznih kontlnenata. Stranl učesnici ppneli su sa njega određenlju sliku o našoj zemlji i njenoj politicl, a naši učesnici uppznali su se pobliže sa problemlma i iskustvtхра druglh zemalja.
DJanka Pppović
Homi Baba o atomskoj energiji
Govpreći pred članovima jeđnbg od komiteta Generalne skupštine ' Ш o kpnferenclj u Zepevi, Indiski naučnik dr. Itoml Baba napomenuo je da se smatra da će postojeće rezerve kopvenciogoriva biti iscrpljene za manje od jednog veka. Istaknuti indiski.naučnik Je pri tome upo?orio da svetska privreda ne može da se ra?vija Па 'osnovu sadašnjlh pogonsklh goriva. Govoreći o genetičklna efektima atom ske radljaclje, dr. Baba je izjavio da ne postoji dovioljno pođataka da bl se izvukli definitivni zaključcl. On je takode rekao da postoji bliska povezanost miroljubive 1 ratne primene nuićlearne energijg. Razgranata atomska Industrija, Ijoja bi radlla uz korišćenje prirodnog urana, proizvela bi znatne količine fisionog materijhla. a od tpg§ do (BroUgednje atdraske bombe psta’jp vrlo raalo TJ zaključku d.r- Baba je reked xfa bi trebalo održavati: periodične koniefeije u razmacima od 2—4 godine.J đa U Zenevi pdkšzuje haučrilcl mogu ođlgrati -veliku nidgu, kada to ngrodi sveta žele. - :
IZ ISTORIJE RANGUNSKOG UNIVERZITETA
Takin partija - delo naprednih studenata
' Perfldna efesploataclja i slstem vaspitanja * kojj Je prema Maklejevpm receptu trebalo •'«a proizvodi »klasu Burmanaca po boji 1 krvi, a Engleza po ukusu, moralu, mišljenju i pameti« izazvao je odlu Can revolt . najnaprednijih studenata Uangunskog univerziteta, kojl Je übrzo prevazišao unl'J verzitetske okvlre I prerastao u opšte posdltičkl svenarodnl pokret za nezavisnost. ч U 1920-oj godinl izbija prvl studontski štraJk. Posle uzaluđno ujoženih prcjtesta kođ guvernera, održan Je kod čnvene Svedagon Pagode (čije ime značl »kraj , sukoba«) protesni miting, na kome su stuđentl ođlučill da organizuju Oojkot Univerziteta. Talasl ovog pokreta fcrzo su še širili 1 obuhvatijj skpro sve Skple fi zemlji. Divan dokaz solidarnostl učesnika manivestovao se u tome što su stariji đaч cl | studentl organlzovall predavanja za Strajkače I na taj naCip obßZbfidUl Hpotinutet nastave u toku štrajka. Kao neposredan rezultat bojkota, nl?:l su шпоgobrojne nacionalne škole, a nešto kasni’e .» osnovan je nacionalni koledž u Ilangunu. Ovaj bojkot studenata bio je preludlj rasnacionalng pokreta kasnijih go-
đlna, koji Je dostigao svoj zenit ц svenarodnom štrajku 1947 godine, posle koga su Epgtezi bili pripiorani da konačno priznaju nezavisnost zemlje. Posle rezultata kojj su postigl! bojkotom, narodni studenti su došji do uverenja da je jedino organizovanom bPtbom moguće postići konačnu poj>eđu. Kao rezultat takvog uverenja iormlrana je 1935 god. prva progresivna politička Takin partija, čije su Jezgro 1 u Clanstvu I u rukovodstvu sačinjavali studenti Uangunskog unlverziteta. Na incijativu Takln partlje prevedena su i proučavana dela klasika marksizma. ■jcdan njen čalan Je komPopo vao P° smu koja koja Je revplucionlsala osećanja i ralsli 1 posticala na bitku, sllčpo Marseijezl u dane Francuske revoiucije, i danas ostala kao nacionalna himna Bucme. Takln partija je otvoreno nastupala sa svojim programom izloženim u potresnopatriotskim iozinkama: »Burma Je naša zemlja«
»Burmanski Jezik Je naS Jezik« »Voll našu zemlju« »Uzdlži naš JeziK i poštuj naš govor« U tnpogoi>rojnim manifestima ona Je apelpvala na narod da lie bupe indolentan 1 samozadovoljan u svojoj pasivnpsti 1 traženju utehe u rellgiji, pozlvao đa se borl za svoje osiobođenje na koje je imao istorisko i morplno pravo. Narod Je sa simpatijom pratio J podržavao sve nesebif ne i revolucionafpe Uorake Takin partije. Drugim studentskim štrajkom 1936 god, {lji je poposredni povod bio izbaclvanjc nekip stuđcnata sa Univcrzlteta, rukovodio je U Nu, današnjl pretscdnlk Vlade, (on je tada bio pretsednik Saveza studenata Rangunskog univerziteta organlzacija koja Je formirana na indjatlvu univerzitetskih vlasti 1936 godine). Ovim štrajkom studenti su iznudili znafajne izmene u Univerzitetskom zakonu, od koJih Je najvažnija učešće studenata u Unlverzltetskpm savetu. Burraa se 1937 godlne odvaja od Indije 1 prestaje da bpde njena provinclja. Sa ovim događajetn počinje nova faza pokreta za nacionalpp oslobođenje u kome Takin partija izlazi s beskompromlsnlm zahtevima od čitavog naroda. U znak sollđarnosti sa šttajkpm petrole}skih radnika i seljaka bezemljaša, studentl organlzuju 1938 g. do tada pajveći studentski štrajk. Najpopularniji studentskl vođa bio je U Ba Sve, današnji Minjstar narodne odbrane i Geperalni sekrctar Socijalističke partije Burme. Englezi su činili yellke napore da spreče np štrajk, vpć snažni političkl pokret radnika, scljaka 1 narodnih studenata, čij} Je vellčanstvcnl izraz bio udruženi protestnl marš na Rangun, oko 400 milja udaljpn od petrolejskih polja. All t© je bio Sizifov posao. Snaga i jedinstvo koje Je и tim bnralm danlma nanifestovao Burmanski narod, bili su dokaz bezkompromlsne rešenosti da se okonča kolonijalno ropstvo. Novi duh na Univerzltetu Nezavlsnost Burpie 1947 godine, posle V Nu Ataljevog sporazuma označava kraj Jeđnel početak nove epohe društvenog preobražaja u pravcu socijalizma. Nl- buđućl istoričar Burme neće moćl da ne zabeležl impozantnu ulogu studenata Rangunskog univerzlteta u revolu-
clonarno-oslobodilačkom pokretu zemlje, Iz čijih su redova nlkll današnjl prominentni rukovodlocl đjržave U Nu, U Ba Sve, U Co Njen I nezaboravni Aung San, utemejjivač Burmanske Unlje, kpji Је mučki übljen 1947 gođine, ali Clje Je delo n srcima burmanskih IJudi pelzmerno kao i sama slopoda kojoj se žrfvovao. Rapgunski unlverzitet, kpji može d a dube ponosan na svoju ima danas u novim uslovlma odgoyorno mesto u reaiizaciji »Plana blagostanja«, treba da preobrazi zemlju u ekonomskom I socijalnom smislu. Zato Vlada Antifašističke llge poklanja ozblljnu pažnju u njegovpm unapređlvanju. Porast broja stuđenata (pre rata 1400, danas pfpkp 10 hiljada), izmenjen nacionalni I socijalnl sastav, sistem besplatnog školovanja 1 velikl broj stipendija (prema Izjavl Rektora-na Tehničkom, »fediplnskom i pedpgoškom fakuitetu stipendije đobljaju skoro svi studentl a na ostalim fakultetlma 25 •/•), zatlm nove upivetzltetske zgrade i studeptski đomovi, a Sto Је najvažnije nov sistem nastave kojl unosl duh ponosa 1 poštovanja prema napfppajppj jiultdri, Istorlji 1 trađicljama izpienlli su lz psnova fizionomiju Rangunskog unlverziteta.
Milenko MARKOVIC
ZGRAĐHS RANGUNSKOG UNIVERZITETA
RAD U JUGOSLOVENSKOM ОDBORU USM NEĆE SE CENTRALIZOVATI 25 oktobra 1955 godine održanß je Ц Beogradji konferencija Jugoslovenskog komiteta uđruženja studenata medicine, Na konferenciji rešeno je da pretsednistvo Komiteta ove godine bude u Zagrebii. Za pretsednika ie izabran Mile Maiačie, apsolvent medicine zagrebačkog Medicinskog fakultpfa- Potkppiitet JFMSA tzv. SCOP preuzeće Ljubljana, a Generalna skupština JFMSA će se održati krajem avgusta 1956 godine u Beogradu. Pretresano jg pitanje centralizacije poslovanja nii predlog međunarodnog beogradskog Medicinskog fakulteta, ali је predlog odbijen.
Strana studentska štampa DILPOMIRANJE DRLGA REC ZA SEKIRANJE Pod ovim naslovom »Japanese student« donosi članak o zapošljavanju stuđenata u Japanu: »Iznenađujuće nizak hivo zaposlerija studenata zabrinjaya u posleđnje vrerrie japansku javnost. Skorašnje saopštenje Saveta za studentska zapošljenja Zapadnog Japana prikazuju žalosno stanje u ovoj oblasti. 14.492 studenta sa 44 vodeća univerziteta Zapađnog Japana konkurisan su, prema saopštenju Saveta prošle godine za mesta. Svega 7.323 ili 50% od rijili uspell su đa nađu n>estq koje «n cbezbeđuje pristojan život. To ukazuje na naglo opadanje nivoa zaposlehja u odndsu na prošlogodlšnje od 74,9“/ o. Ovaj se odnos naročito poforšao za stuđente književnosti i filodfije gde je svega 37,3% odnosno 30,2% studenata uspelo đa nađe zaposterije. Na jjrugim situaeija je ovakva;
56,6% uspešniji kpnkurenata ,uspelo Je đa ttađe 'posao u tnalim i srpSnjim ргеduzećima a ostalih 43,3% u velikim i poznatim firmama. Svi gu onl pokiišali da se zaposle u velikim preduzećima iz flnarisiskih razloga ali su kasmje, ne uspevši, prorrienili svoie namere. Situacija је još daleko gora za stuđente koji su završjU na шарје poznatim koleđžima, zensklm koledžima i veCernjim školaroa. Nemogućnost .da se postigne ikakav napređak na pol.iU zaposlenja llustruje trenutno stanjef japanske privređe. Iz gomjega ste mogll viđeti sadašnji položaj japanskih studenata koii su đoslpvno anga'žovapi u borbi za svoiu egzistenclju. Posle svega možemo đa zakliučimo da je điplomlrati na nekom od poznatih univerzjteta stvar za zaposlenje daleko važriija od ličnih kvaliteta. pva čipjenica dovela je đo navale na tžv. »pozriate univerzitete« što Je đovelo do uvođenja prijemnih ispita. Tužan epilog übio se prcd samo aiplomirapje Jedan stuđent koji nije uspeo da nađe zriposlenje 1 izgubio svaku qodu u budučnost izvršlo Je samoubistvo kao lzraz pasivnog otpora prema društvu. ' т ' Jodži Jorifudži student filozofije Кјојо unlverziteta nađen je mrtav u svojoj ?obi 23 marta đan pre podele diploma. Übio se lidiŠućj gas. JorlfUđži :*e kon kurisao za mesto u dva privredna preduzeća. kao i za mesto prpfesora u Osaki. Kijotu 1 Hjogu. ali Је sreća blla protiv nlega. Tako se đesilo da je njegova malođušnost udružena sa teškošama cko nalaženia posla dovela do ovog žalosnog čina. Kršeći tradiciju vlasti Kiioto univerziteta odlučill cu da mu izdaju dlplonlu. Zaista tužan kraj«.
2
STUDENT
TetonološkJ fakultet Ekonomski „ 73.2°/» 69,9»/e PraVni „ 56,8 »/«