Студент
POSLE BEČKE UTAKMICE
MOGLO JE BITII GORE
(едоsад2l Soapjfiaađs Заsеп ро) Kad ovo budete čitali, poraz u Prateru pašće već u zaborav po onotn starom principu o rđavom se ne govori. I obratno da smo nekim slučajem pobedill (a mogli smo) još i dan danas opširno bi se pisalo, komentarisalo. naš bi se futbal kovao u zvezde, zvezde našag futbala blle bi proglašene meterorima. Međutlm, do te astronomske pojave nije došlo iz prostog razloga što siu Austrijanci stvar spustili na zemlju, zaigrall kako valja 1 sačuvall tradi- 1 ciiju Pratera. KAKO IZGLEDA NASA TRADICIJA Svaka zemlja u kojoj se igra ka- ; kav-takav futbal ima i neku tradici- i ju u vezi sa njim. Tako su jedni ne- ] EK>bedivi na svom terenu, đrugl su < opet nadmoćnl u susretu sa određe- : nim rivaiom iako je on opšte priznat i kao bolji itd. i Ima i naš futbal svoju tradiciju: gubimo utakmice kada svl očekuju pobedu, igramo nerešeno mada je poraz bio neminovan i đobijamo kada ■ te to najmanje moglo očekivati. < Nekoliko izuzetaka samo još više ■ potvrđuju pravilo da ml Imamo tra- < diciju koja se zapravo zove net г a- i dicionalnost. , i BEČ UOČI UTAKMICE Kada sam saznao đa idem u Beč kao izveštač našeg lista do utakmice je ostalo svega tri dana sasvim nedovoljno vreme da se izvade vize, nabavi karta iza put. Zato nije nl čudo ( što sam tek u subotu popodne u prepunom vozu za Beč uspeo da pregle- ! dam novine i utvrdim da smo, iako ] se utakmica igra tek sutra sasvim ( sigurno pobedili sa najmanje tri gola. razlike. Da ne blh siučajno pao u 1 nedoumicu kako je to ono »što je biio milo« isto sam video i u bečkim 5 ( t Unsere Tips: Wi e n ; Jugoslawien— Oesterreich 4 : 1 Wien—Tirol 8 2 (Bundeslander-Meisterschaft) Agг a m : Jugoslawhen B—Oesterreich B 6 1 Belgrad Oesterreich—Jugoslawien (Nachvvuchs) 2:2 Ergon-Trevbensucker Prognoza u zvanično oštampanom pr ogramu za utakmicu dala je sve šanse našim reprezentacljama. (риотгпен^ен^Хгрб Haben wir gegen Jngos)awlen Chancen? Matik, Anstrias Coalgetter, sagt |a. Ет glaubt, daß wir es ..dermachen" werden. Aucb Шг die Splele ta A gr a ra nnd B e Igr a d ist er durchaus oplunistlscb elngestellt. Seine Tips lanten: 6sterreicti—.jugosiawlen 211 Jugoslawien B—6steVreict) B I : 1 jugoslawien—dsterrelch (Nachw.) 1 :2 Austriski golgeter Malik usudio se đa bude bela vrana u pesimistički raspoloženom Beču. On je bio stoprocentni optimista 1 đozvoijavao je u najgorem slučaju nerešen ishcd susreta B-reprezentacija. Nažalost on je dva rezultata sa matematičkom tačnošču pogođio. novinama, a za Austrijance «e ne može reći da bi im poraz bio baš tako drag. . U petak, subotu i nedelju sem tri redovna voza sa navijačima-inđivldualcima u Beč je prispelo i nekoliko specijalnih navijaćkih vozova i autobusa sa oko 2000 naših navljača. U vozu je bila razvijena veltka berza karata. Kupci su bili naši navijači, a prođavci Austrijanci iz unutrašnjosti koji su išli na utakmicu a irnali su po neku kartu više. Inače u samom Beču bilo je skoro nemoguće đobiti kartu po iole pristojnoj ceni. Skoro nezapamćeno interesovanje primoralo je austriskl futbalski savez da u nedelju pre podne zatraži zaštitu policije pređ svojom zgradom i tek posle detaljnog legititnisanja i objašnjavanja uspeo sam da dođem do odgovornog gospodina kojl dell karte stranim novinarima i hvata se za kosu od обаја pošto su se odiednom pojavili đopisnici svih tnogućih I nemogućih agencija i listova. netemperamentna PUBLIKA I DEMOKRATSKI REŽIM NA STADIONU Prater je starinski stadion 1 se napuni, što se dogodilo u nedelju, deluje kao da može da primi dva puta više gledalaca nego stadion u Bebgradu. To je optička varka, jer ргоd-ato je 60.000 karata a na Prater•kbm stadionu ima veliki broj seden 3a 1 dosta mesta za stajanje na kome eiedaod vrlo disciplinovano stoje. Izlazak igrača oba tima niko nije Pozdravio ni jednim pljeskom. Ovakav skepticizam publlke za nas saCudan, ovde je normalna poja-
va. Posle pobede, koju niko nije očekivao, austriski navijačl, kako to pišu bečke novine, priredili su nar o dno veselje; mi bi to pre mogli nazvati pljeskom su pozdravili pobednike. Inače za vreme utakmice, a naročito u poluvremenu, na stazl oko stadiona prava je promenađa. Mladići i devojke šetaju se pođ ruku i time pružaju očigledan dokaz pred šezdeset hiljada gledalaca o svom statusu zaljubljenih. Cim se igračl sklone sa terena nastupe budući »reprezentativci« od B—l2 godina starosti 1 šutiraju na gol do besvesti. Policlja se i ne truđi da uklonl ove mališane sa terena јег i da hoće ne bi mogla. pošto tribine nemaju nikakvu ozbiljniju ogradu sem simbolične grede koja se može prekoračiti. Uzgred budi rečeno, Bečilje ne smatraju da je šetпја po terenu bogzna kakva atrakcija 1 to prepuštaju onoj vrsti sveta što se kod nas naziva »grafikonima«. PAUZA IZMEĐU DVA POLUVREMENA ATRAKTIVNIJA OD SAME IGRE Naši su igrali loše, nepovezano i ispod svojih mogućnosti. Austrijanci nisu igrali brilljantno, ali zato složno, brzo i požrtvovano. To smo uglavnom čull, pročitali ili videll. Za vreme utaikmice naša želja da pobedimo polako se pretvarala u želju da bar izjednačimo, pa da održlmo s mukom postignuto izjednačenje i'’ na kraju da se bar spreči pon katastrofa u Frateru.
Neke beleške o nekim stvarima koje se odnose na utakmicu a više na događaje obo nje
Posmatrati devedeset minuta rastrzanu igru našeg tima i uzalud očeikivati neki lep potez razočarenje je za sve one koji su prevalill toliki put. Zato nije ni čudo što su 15 minuta pauze između dva poluvremena ostali kao jedini interesantni trenenuci u Prateru. Nekoliko velikih firmi, sa svojim avionima, zasipali su gledaoce raznim poklonima bačenim pomoću padobrana. Urnebesno smejanje posmatrača, nadijačalo je navijačke poklike za vreme igre, jer uhvatiti padobran bilo js skopčano sa mnogo teškoća i dovodilo je one kojl su se olkomlll da prigrabe najlon paketiće u vrlo smešne situacije. RAZOCARALI smo beclije OVAJ PUT ZAUVEK Kada opet dođe vaša reprezentacija u Prater nećete imati ni 5000 posmatrača rekao mi je jedan Austrijanac koji nije nikakav funkcioner austriskcg futbalskog saveza već običan gleđalac 1 prema tome prilično merodavan da daje ovakve izjave. Naduvana, od naše i austriske štampe, plava jedanaestoiica pružili su igru koja ne vredi 50 šilinga (preko 500 dlnara po zvaničnom kursu) kolika je biia cena stajanju. STA ce doneti PARIZ Za nešto više od nedelju dana naša reprezentacija odlazi u Pariz. Poučeni iskustvom u Beču. naši odgovorni futbalski funkcioneri verovatno će preduzeti mere da se u timu nešto promeni, jer sad više ne postoji onaj famozni razlog »tim kojl pobeđuje ne menja se«. To se pre svega odnosl na »Vojvodinine« pretstavnlke u reprezentaciji. koji prvi moraju pasti pod udar revizije. Tasić, Ljubenović i Toplak čekaju pred vratima saveznog kapitena da ih pusti bar u pretsoblje. Francuzi su tvrdl orah, njih još nijednom nismo glatko pobedili.
DOKLE? a može se ovaj put dogoditi i da izgubimo. Potpuno sam siguran da praterski poraz nije samo posleđica samouverenosti igrača. Prvo poluvreme đalo je lekciju, i ako je neko samouveren imao je prilike da se brzo izleči. Drugo poluvreme đalo je mogućnost rehabilitacije. Da su igrači stvarno bili u formi, da je ceo tim bio uigran kako treba, mi se ne bismo obrukali.
V. FILIPOVIC
BEARA Nije kriv za primljene golove
Studenti sportisti
VELIKI BORAC Razgovor sa MUGOSOM
Odjeknuo je pucanj startera. Počela je trka na 1000 metara. Napred je Dovijanić. koji »vuče« prvih 400 ш svog klubskog druga Mugošu. Tempo je oštar. U drugoj deonici Mugoši oomaže Sabati. Mugoša odlično trči, na njemu se ne primećuje umor i evo IOOm. do cilja, divan sprint i završava se jedna od velikih trka državnog rekordera Veliše Mugoše. Kakav je rezultat? Da li je blizu rekorda? Cekali smo dok sudije nisu objavile 2:24,2 izjednačen jugoslovenski rekord. Bez protivniika. uz pomoć drugova, prctiv same štoperice. Zaista sjajno! Pričekali smo da se Veliša malo odmori, onda smo mu prišli. Vrlo rado i Ijubazno nam je izišao u susret rekavši: »Samo me malo sačekajte da malo istrčim. vi to razumete«. Istrčao je lako nekoliko krugova, potom smo počeli razgovor, Zeleli smo na samom početku da saznamo nešto o njegovim prvim koracima ka vrhu jugoslovenske atletike. Trčao sam počeo je on svoju prvu trku na 1500 m. u Sarajevu u patikama i završio je sa 4:12,2, zatim drugu u Beogradu na stadionu 4:0,9. Kasnije kao junior postižem u Borovu na 800m. 1:58,5, a na 1500 4:0,6. Da И ste se pre toga aktivno bavili nekim drugim sportom? Samo malo futbalom ka 0 mališan, a kroseve sam рге toga trčao. , VoieK sroo da čujemo nesto o nje©ovoj - najtežoj i najnailijoj tr-
ci. Malo se tu nećkao, zamislio se, nije izgleda nikada tako strogo svoje trke diferencirao, ali je übrzo počeo: Cini mi se da mi je najteža trka bila ona na internacionalnom prvenstvu Beograda juna meseca, kada je Rožavelđi trčao, Zaista. sećamo se te trke. oživIjevamo uspomenu na nju. Rožavelđi je tada išao na evrop ski rekord. 800m. ga je »vukao« naš Gajšek. Тешро je bio übistven za naše atletičare. Iza Rožavelđija, iako bolestan, dugo je bio Mugoša, ali na domaku cilja posustao је, Radišić ga prelazi, a Mugcša je skoro teturajući se pro šao kroz cilj i pao na stazu. Nije imao više snage da se održi na nogama. A najmilija? Hteo sam se u Bukureštu radovati. postigao sam 3:45,8, ali nisam stigao prvi. Draga mi je pobeda nad Levandovskim, zato što sam je izvojevao pređ svojom publikom, pred svojim kolegamastudentima Kako je sa vaškn treningom? Treniram svaki dan jedan sat. To je savremeni intervalni trening. Praktikujem vrlo kratke pauze posle trčanja deonica. Inače, treniram bez šablona, po osećaju. Volim da trčim skoro sve: 400m. 800m, IOOOm. 2000. a trening prema 1500m. Od svetskih asova uzimam samo nešto za sebe, ono što mi odgovara. Nepotpun bi bio ovaj naš razgovor sa Mugošom aiko se ne bi pcsebno ukratko osvrnuli na njegove- dosadašnje uspehe. Vrlo hr-
zo je ušao u red naših najboljih atletičara. Vec 1953 god. obara rekord na 800 metara u dvomeču državnih reprezentacija Jugcslavije—Finske. Rezultat 1:50,4 svakako je pretstavljao veliku vrednost. Docnije obara rekord na 1000 metara sa 2:24,2, a na 2000 m. pcstiže 5:14,4 takođe nov rekord. Otenhajmerovih 3:47,0 stalno je opsedao. Prošle godine postiže u Finskoj 3:47.8 аИ ta godina prolazi bez novog rekorda na 1500 m., iako je bio stalno u opasnosti. U ovoj godini Mugoša je imao najviše uspeha. Cele sezone je bio u konstantnoj formi, a pri kraju je naročito dobro trčao. Po stigao je nekoliko pobeda na međunarodnim takmičenjima, a zatim oborio rekord na 1500 m. sa 3:46,2 u Budimpešti, a oktobra meseca u Bukureštu trči ovu stazu za 3:45,8. Ovaj rezultat i u današnjim uslovima velikog napona svetske atletike pretstavlja vanredno dostignuće. Trčao je 3000 m. bolje od jugoslovenskog rekorda (8:12,2). a u trci »Oslobođenje« pobedio je naše najpoznatije dugoprugaše. Sve ovo naj očitdjje dokazuje da je Mugoša bio naš najuspešniji atletičar u ovoj godini. To je sve postignuto sa treningom jedan put na dan, a prelaskom na dvokratni dnevni trening Mugoša će postići još više uspeha i naći sebi dostojno mesto među evropskom srednjeprugaškom elitom.
Lrjpboamr. KUZMANOVIC
NA ADRESU SAVEZNOG KAPITENA:
DOKLE?
Mnogo rtam je trebala pobeda u Prateru. Pobeda dostupna našim mogućnostima, pobeda koja bi efektno krunisala jednu bogatu futbalsku sezonu: osvajanje zvučne titule evropske futbalske velesile broj dva, za ovu godinu. U finišu, u odlučujućoj borbi, poklecnuli smo. Nisu li zadnje utakmice našeg driavnog od ovoga več stvonle pravilo. Tradicionalno pravilo prokockanja največih šansi. Niko u sportu, pa i u vrhunskom, kakav je naš futbal, ne traii samo pobedu. Ali krivulja na grafikonu naših uspeha je tako vratolomno strelovita, da to postaje zabrinjavajuće. Rešenju ovog problema se kod nas uvek prilazilo posle neuspeha. Moida je to i razumljivo. Prošlogodišnji poraz ga je uiinio još aktuelnijim. I sa još jače potcrtanim: dokle? Ovo je pokušaj davanja prtloga diskusiji o jednom paradoksu. našeg futbala, već tretiranom u našoj sportskoj štampi. Po mom mišljenju: površno i netačno. Pokušaču da konkretno dokumentujem moje tvrdnje: Novosadska »Vojuodina« je danas kostur našeg driavnog tima. Daje najviše stalnih reprezentativaca (Boškov, Krstić 11, Rajkov i Veselinovič). Ostali naši vrhunski timovi daju manje igrača: »Partizan« (3 — 4), »Crvena. Zvszda« (2), » Dinamo « (1 — 2), »Hajduk « (1) i BSK ( —). Nabrojao sam pet klubova koje smatram boljim od »Vojvodine « Tačpije: koji su sami, svojim dosadašnjim uspesima u driavnim prvenstvima i kup-takmičenjima to pokazali. Naša sportska štampa je zapazila taj paradoks i solomonski ga prokomentarisala: »Vojvodvnxv\. je, neujednačena ekipa. Ovo tvrđenje je tačno samo ' utoljko, što je razlika u kvalitetima jedanaestorice primetna kod svih naših ligaša Ali ne ako se navodi kao razlog neuspeha »Vojvodine«. Jer. razlike u klasi između četvorice njenih reprezentativaca i ostalih njenih futbalera (Vasića, Selene, Milovanova, Ivoša i dr.) nije takva da bi mogla postati primer, ili čak razlog. Slažem se, da su mogućnosti » Vojvodine « iznad uspeha koji je dosgda imala. Verujem da se to može objasniti, jedvno necelishodnošću načiria njenog igranja. Sistemom koji je i suviše zasnovan na principu davanja širohih mogućnosti pojedincima za lično isticanje. Naravno, na štetu celine, jer je futbal igra u kojoj je značaj kolektivne saradnje i uigranosti' пг manje važan od ini dividv.aJ.nih sposobnosti pojedij naca. To je, po mom mišljenju, i ključ za rešenje zagonetke »Voj| vodine « i otkrivanje tajne rađai i sijanja njenih »zvezda «. Ne \bi li se i u našim ostalim klublvima (i u njima ima i te kako talentovanih mladića) stvarale takve zvezde da kod njih, гпаčaj skupne igrs nije jače dkcentovan. Možda bi se na načlnu i sistemu igre »Vojvodine «. trebalo još duže i ozbiljnije osvmuti nego što sam ja to činio Jer sasvim je prirodno što su sve negativne osobine toga kluba njeni reprezentativci preneli iunaš državni tim. Zablistati pa zatajiti nije osobina velikog tima. Takav bar ne sme da bude naš državni Hm. Izvesna konstantnost forme ipostignutih rezultata, naročito u odlučujućim susretima, nužno su potrebni za punu međunarodnu afirmaciju našeg futbala, koju katkad, nepotrebnim porazima, dovođimo u pitanje.
VLADIMIR MATiOVIC
STUOENTSPORT»STUDENTSPORT*STUDENTSPOKTtSTUOENTIPORT