Студент

(Nastavak sa prve strane) KUD-a nedovoljno mašovan, ali očiglednih kvaliteta i pristojne uvežbanosti, izveo је nekoliko narodnih pesama u obradi i izmamio iskrene aplauze. OduševIjcno pozdravljeni pevači narodnih pesama pokazali su veliku sigurnost. A onda su došle glavne atrakcije večeri: pet simpatičnih Kineza otpevali su svoje ma sovke i meku pesmu »Sunce nad stepom«, Studenti iz Toeolanda u narodnim nošniama svoje zemIje, fX)d rukovodstvom popularnog Folija. doneli su Afriku i nje ne pesme o »Ijubavi«,’ kako ie to rekao Foli. Posle toga ie počela igranka, bilo је i pića. veselja. Tgranka je prckidana humorom koji ie ponekad bio jevtin i pli-

tak za stroge slušaoce, ponekad prijatan \ uspeo. all uvek studentski. Sutradan su sv: rekli: »bilo je intimno«.

Studentsko „ništa“ u Valjevu

Valjevo ima tri znamenitosti koje se pokazuju svakom gostu. Prva znamenitost je Pećina. Pružio se taj park. sa malo zastrašujućim imenom. odmah iza kasarni na izlasku iz grada i uvukeo se u jedno brdo, pa kod »Promaje« (to je hotel što radi samo preko leta, a ovoga leta pošto nije bilo »leta« nije radio iiikako!) natkrilio Valjevo i smeši se »Krušiku« najvećem i jedinom velikom preduzeću. Smešteno na drugom kraju grada i onako uvijeho u zelenilo pretstavIja đrugu znamenitost Valjeva; ovoga grada koji počinje na ušču Jablanice i Obnice na mestu gđe se rađa Kolubara, koja ga preseca na dva dela; levi je novi i modemiji, a desni-Tešnjar i Gradac, sa ćepencima je, star i sav je kao kontrast desnoj strani koja deluje provincisko-velegradski. A treča znamenitost je... Tu su mišljenja podeljena, zapravo jedinstvena su, ali ipak imaju dve krajnosti. Preovlađuje mišljenje i treba ga usvojiti da su ta treća znamenitost Valjeva sami Valjevci. Kako? Odgovor ne biste dugo čekali: Valjevci na sti'ani su slcžni. Nema ih ravnih. Svi su kao jedan i svi za jeđnog. Eto, naši studenti... drugi bi dopunio. O njima je i reč. ♦ Ovog leta su porušili »staru apoteku«. Omanju staru zgradu. Mnoge je to obradovalo ... znači ne sve... ne i studente. Jer oni se tu više ne okupljaju. Novo »zborno« mesto im je ispred zgrade Sreskog odbora. To je na kor2IOU ... I, izgleđa, oni se tu jedino i skupljaju. Prevariću se, i na Pećini mogu se videti studenti. Kod »ZdravIjaka« igraju karte .. Kod »Ргоmaje« se igra karambol i futbal kad Vidrak zakloni sunce, a bude još rano za korzo. Tu i svakog četvrtka, subote i nedelje, u bašti Omladinskog doma na igrankama. To je život valjevskih studenata ovog leta. Možda nije trebalo tako da bude... I ne samo možda ... . , { Jer, udruženje valjevskih studenata, koje postoji već nekoliko godina, drugačije jo planiralo... . Majske večeri u Beogradu svi- 1 ma su poznate. One, samo da još nije ispita i one nelagodnosti pri pomisli na nenaučene stranice, bile bi najrijatniji čas£d godine. Na terazijama je živo. Tu, na po- i četku »cuvene štrafte«, uvek je ; najviše sveta. Kod »Moskve« i »Balkana« je 1 najživlje. Tu su najčešći posetio- 1 ci studenti iz unutrašnjosti. Oni 1 se skupljaju na određenim mestima, od šest uveče pa do dvana- * est noću. Ta mesta, gde se uvek 2 mogu naći studenti iz jednog grada, zovu se »ambasade«. * Valjevska »ambasada« je kod , telefonske govornice pokraj »Balkana«. Svako veče, kao i u osta- * lim »ambasadama«. od šest uveče pa do dvanaest u noć, tu se na- ' laze Valjevci... O svemu se priča. Najradije o Valjevu, »Budućnosti« koja sigumo vodi u Zoni, f kao i o šahistima koji su već od- j makli u I ligi. ‘ I ne samo o tome. Cesto se govori i raspustu, naročito u maj- r ske večeri kad se sve oslobodi r zimskih čaura. r Bre, što smo imali studentsko veče kaže oduševljeno brucoš. Sve karte su bile unapred c prodate. ( Pa? ... upita apsolvent sa, r tehnike zevajući. Svake godino i tak onešto imamo. I ništa više... t Nije baš tako jedan će 1 od one dvojice : Prošle godine s udruženje nam je dobro rađilo.

Vidiš št>a čovek kaže prkosno pogleda brucoš tehničara Isto ćemo tako i ovog leta. Već sam ja razgovarao sa jednim iz uprave. Jesi !i ti prva godina? upita onaj neodređeni medicinar bruccša. Jesam. Brucoš! samo reče tehničar i sleže ramenima. Isto to učini i medicinar. Pa. šta? Ništa, samo kažem: »Brucoš!« Svi smo mi takvi bili. Znam ja šta ti misliš?! uvređeno se okrete brucoš Ali, slušaj... Priđe im tad još nekoliko studenata. I jednog iz grupe pozva brucoš; Pa, dalje... »Možda bi bilo dobro kada bi se setili »odgovorni« dmgovi i okupili »masu« da počne sa. radom. Bilo bi mnogo koristi i za jednu i za drugu stranu, i za građane Valjeva i za studente ...« * Reci mu, molim te, šta se planira u Udruženju za ovo leto? Odgovor je bio dug i nema se prostora da se doslovice zabeleži. Evo okvira Još u julu treba održati skupštinu Udruženja. Osnovaće se sekcije prema fakultetima, koja će pomoći Socijalističkom savezu u gradu, i okolini. Onda, poboljšati rad mncgih društvenih organizacija, a razgcvarati i o 'ekonomskom obezbeđenju studenata. Bile su u planu i književne večeri, gostovanja, izložbe i tako dalje. kao u svakom planu . Brucoš se prkosno osmehnu ... * Došao je i raspust. Knjige, kao i ispitne brige, ostavljene su u Beogradu. Jedini cilj je odmor.. . I tako na korzou, u Pećini, po uglovima, a i na igrankama prolaze dani. Tri stotine studenata, otprilike toiiko ima u vaIjevskom Udruženju, .živelo je bez života, đanas za sutra, sutra za dalje .. dosadi. A udruženje? Uprava? Ništaf Svi ćute. Izgleda, zasitili se rada, na fakultetima, pa žele apsolutan odmor. Ali ne misle svi tako, pa se i pojavio u lokalnom listu »Napred« interesantan napis »Neaktivnost valjevskih studenata«. Evo citata: »Već je više od mesec đana otkako su uglovi ulica u Valjevu oživeli. Grupe mladića uvek nalaze teme za razgovor, Ima ih dosta, prekp tri stotine stuđenate Valjeva i bliže okoline. Međutim. njihovo prisustvo se ne oseća samo tu, upravo još i na igrankama .. i više nigde .« I setili su se »odgovorni« drugovi. »Masa« je pozvana na godišnju skukštinu. Dnevni red .. . Glavno je početi sa redom. Planovi, planovi, planovi... Д li, ipak, sve nije bilo kasno, pošto je to bio početak avgusta. Na raspoloženju je bilo više od dva meseca... I ovoga puta, umesto komentara o rezultatima skupštine. evo citata članka pretsednika Sre-

skog komiteta Narodne omladine o skupštipi .objavljenog u lokalnom listu: »A.ko bih hteo da dam veran ргГ!чаг skupštine Udruenja studenata ne bih u tome uspeo. Ne bi to pošlo za rukom ni najboIjem majstoru pera. Vernu sliku bi možda dao rutinirani holivudski snimatelj s obzirom na veliku praksu u snimanju gužvi. I prvi diskutanti mogli su da se trpe. Govorili su o radu uopšte... A dalje, umesto da se sl>ave novoieabranoj upravi zadaci, diskutovalo se o priredbi koju sutradan treba da održe studenti. Bilo je to uobičajeno studensko veče Počele su priče o programu. I bila je sutradan studentska priredba. I više ništa. Baš ništa. A dani pro Laze, pa je došlo vreme i da se ide ga fakultet. Opet uzdasi i priče o krivicama, koje se svaljivaju na druge, o propušPa? Da: pa? Je li neko kriv za to? Mnogi smatraju Upravu Udruženja kao jedinog krivca. ali se. Svi su krivi, u svojim grahTeama. Z-ajednički treba potražiti lek, jer tri stotine atuđenata može da radi... Njihova pomoć potrebna. je Valjevu, koje se još nije isčupalo iz provinciskih okvira ~.

Miloš JEVTIĆ

POTSETNIK

Ко upravlja univerzitetom

Culi ste za organe đržavnog upravljanja Univerzitetom, za savete, uprave, skupštine . . . i sigurno ste se zapitali kakav je sistem upravljanja na Univerzitetu? Ko je tu najstariji i kakav je ođnos ostalih organa prema njemu. Mnogi od vas su se o tome svemu obavestili. ali za one koje još nisu donosimo ovaj pregled organa koji upravljaju Univerzitetom i fakultetima. Opšti zakon o koji je donela Savezna narođna skupština u prvoj polovini 1954 gođine uveo je suštinske izmene u sistemu upravljanja Univerzitetom. Njemu treba da slede republički zakoni. čija se izrada već privodi kraju. Nakon toga još ostaje da se donesu statuti Univerziteta i pojedinih fakulteta, pa ćemo imati izgraden đo kraja sistem upravljanja Univerzitetom. No, u praksi se već godinu dana spfovode principi koje je postavio Opšti zakon. Univerzitetski savet je najviši organ upravljanja na Univerzitetu. Njega sačinjavaju: 1) članovi koje bifa republieka Narodna skupštlna iz reda naučnih. stručnih i drugih javnih radnika, 2) po jedan član koga bira svaka fakultetska uprava kao svog pretstavnika. 3) je'dan ođbornik Narođnog odbora grada u kome je Univerzitet, 4) iedan pretstavnik studenata i 5) rektor i ргоrektor tJniverziteta. Savet se bira na dve gcdine. Iz reda svojih članova savet bira pretsednika. Pretseđnik saveta našeg Univerziteta je drug Đurica Jojkić, a Studentski pretstavnik u savetu je drug Vukašin Stambolić. student Filozofskog fakdlteta. Univerzitetsku upravu sačinjavaju rektor, prorektor i dekani svih fakulteta. Uprava vodi tekuće poslove na Univerzitetu; razmatra pitanje nastave i naučnog rada od zajedničkog Interesa za fakultete, bira naučne saradnike i rukovodioce univerzltetskih ustanova, upravIja imovinom, fondovima itd. Ona se takode stara i o materijalnom stanju studenata. Za rad na ovim pitanjima obrazovana је na našem Univeržitetu Uprava za materijalno staranje o studentima. sa kojom su včć mnogi verovatno Imali dodira prilikom konkurisapja za useljenje u đom. Na seđnicama Univerzitetske uprave na kojima se raspravlja o pitanjima od interesa za studente imaju pravo da učestvuju i pretstavnici studenata. Rektor pretstavlja Univerzitet, pretsedava siednicama uprave i saziva ih. priprema sednice saveta i uprave. IzvrSava ođtuke ovih fela i stara s« o m-imeni statuta. On ima i niz drugih prava u obavlanin tekućih poslova. U slučaju StßOiŽeuoSti zatnepfoie. еа рго/ /

rektor. Rektor našeg Univerziteta je Dr. Ilija Đuričić, a propektor Dr. Panta Tutundžić. Univerzitetska skupština reclovno se sastaje jeđпош godišnje radi pretresa izveštaja o radu Univerziteta. Nju sačinjavaju nastavnici i određeni broj asistenata i druglh fakultetskih sarađnika kao i jedan broj stuđenata. Skupština bira tajnim glasanjem rektora 1 prorektora na rok od dve godine. Sekretarljat univerziteta vrši adminištrativne, tehničke i druge sličnc poslove Univei-ziteta. Na čelu mu stoji sekretar. koji je potčinjen rektoru. Uprbvljanje fakultetom počiva na istim princlpima i u osnovi postoje isti organi, samo neznatno izmenjen; Т1 organi su: fakultetski savet, fakultetska uprava i dekan. Fakuitetski savet sačinjavaju pretstavnici društva koje odrcduje reputalička Narodna skupština, zatim članovi koje bira fakultetska uprava iz svojih ređdva, iedan student, dekan i prodekan. Položaj i stil rada Fakultetskog saveta je analogan položaju i radu Univerzitetskog saveta, naravno s nekltn manjim izmenama obzirom da je fakultet manja ustanova od Univerziteta. Fakultetska uprava je sastavljena ođ nastavnika l određenog broia fakultetskih serađnika. Ona vodi tekuće poslove iz nađležnosti koju Joj odreduje zakon. Kađa se u upravi pretresaju pitanja izvođenja nastave i sprovođenja pravila studiranja. imaju pravo đa učestvuju i pretstavnici studenata. Dekana bira Fakultetska uprava iz ređova profesora. Pri tdme treba napornehuti da se honorarni nastavnici ne mogu birati za đekane, člana Univerzitetskog Ui Fakultetskog saveta. Položaj dekana na fakultetu. uglavnom odgovara položaju rektora univerziteta. Rađi kontinuiteta rada dekan Iz prethodne godine je automatski prodekan u naređnoj. Javna fakultetska skupština nastavnika, fakultetskih sarađnika i studenata, koju saziva Fakultetska uprava da bi podnela izveštaj o staniu na fakultetu, održava se krajem svake školske godine. Sekretarijat fakulteta (ili kako ga još mnogi po tradiciji zovu »đekanat«. što je nepravllno) ima istu ulogu kao i sekretarijat Unlverziteta. Učešće studenata u upravljanju Univerzltetom i fakultetima je novina. Još u<dvan nisu ni donetl statuti koji će konačno određiti način izbora studentskih pretstavrtika n orgmc društvenog upravliania Univerri-tetom. Mcduthn. pre godinu dana 1£ Xi 1954 godino iiSfecesni su РШШчјдо. - и_.одс organe.

SA PRAVNOG FAKULTETA

Za podizanje kvaliteta

2-og novembra održana je godišnja konferenclja Udruženja studenata prava. U protekloj godini formirani su pododbori na godinama i oni su organizovali raznovrsnu delatnost. Između ostalog 23 predavanja na debatnim klubovima godina, a 6 je organizovano u pkviru fakulteta. Među njima bilo je i vrlo uspelih, kao prdavanje o svojini i odnosu filozofije i prava na IV godini, o aktuelnim mcđunarodnim problemima kod apsolvenata. Veliko interesovanje p>ostojalo je za posete preduzećima. radničkim savetima, zasedanjima Skupštine. Ovo su bile n&vine u radu i pokazale se kao pogodnc forme za studenata u oj>šte rvcb v • sa raznim pitanjima praktičnog sprovođenja zakona. Kao jedan od osnovnih zadataka, na kome se Udruženje mora u narednoj godini više anghžovati istaknut je rad stručnih grupa i uopšte borbc za podizanje kvaliteta znanja. Študenti su istakli potrebu aktivnijeg učešča studenata u radu saveta i drugih fakultetskih organa kad se rešava o pitanjima važnim za studente. U protekloj godini Ekonomsko-potporni odbor dodelio je pomoć studentima u ukupnom iznosu od 770.000 din. Pored ovoga u dva maha dotacije studentima koji se hrane menzama u iznosu od 1.500.000 din., a i 62 paketa hrane i pomoć u odeći i obući Upućeno је 26 studenata na besplatan petnajestodnevni odmor u toku leta, a 23 su uplatili samo po 1000 dinara. Ove godine odbor je imao težak zadatak, da 307 mesta u studentskim domovima raspodeli na 700 molbi. Oko 300 studenata ostalo je bez smeštaja i očekuju izgradnju novog bloka na Novom Beogradu. Na kraju je izabran odbor Udruženja i delegati za univerzitetsku konferenciju.

Na dobrom putu

Kolegama sa Novog Beograda možo se ođati veliko priznanje: za novinu koju su otkrilj i otclotvorili, za ozbiljriost sa kojom su prišli ostvarivanju dobre zamisli. Ostaje da se podje njihovim tragom. Ili da se izmisle novi putevi, Aii daleko, što dalje od dosadašnjih brucoških večeri! M.

S Т U П £ NX

UN IVERZITET SKA HRONIKA ; :

Afirmadja jedne novine