Студент

pro et contra

sa studentskih galerija

Preradjeni Sterija

»Zla žena« u Beogradskoj komediji Veoma smo pedatntni kađa je u pitanju naše komediografsko nasleđe. Dok smo savremenoj komediji, samo kada bi je bilo, spremni da oprostimo i najkrupnije umetničke mane, kod komedija koje su nam ostavili Sterija i Nušić (nažalost, samo oni) brižno i namršteno klimamo glavama kodgod stari pisac »Davorija« ili bezbrižni u svakom pogledu Ben-Akiba nisu na svet gledali očima kojima ga mi sad posmatramo. To je Nušić, čini mi se, dosada gore iskusio. Sve do »Ožalošćene porodice« u Jugoslovenskom dramskom pozorištu nije posle oslobođenja bilo nijedne njegove pretstave koja ga nije htela uozbiljiti iii učiniti manje nestašnim. Dela Jovana Sterije Popovića, koja kod nas pretstavljaju komediju u čistijem, klasičnijem smislu, nisu izazvala toliko pođozrenje baš zbog velikog vremenskog perioda koji nas deli od nj nastanka. To su ili prikazi tipova gde su dopuštene i velike apstrakcije Ui analize sredine gde će kostimi već reći da se radi o eposi u razvitku društva o kojoj već imamo prečišćesne (od strane drugih) pretstave. Međutim, kada se pomene način na koji je grofica Trifička, junakinja Sterijine šale »Zla žena«, jjostala od goropadane, dobra žena, savremeni umetnički pedant i borac za ženska prava podićiće obrve. To što je majstor Sreta batinom izlečio ovu razmaženu osobu po nekoj čudnoj njegovoj logici znači i više nego što znači. To se tumači i kao Sterijina preporuka -muževima da tuku žene svoje supruge kao njegovo primitivno verovanje u nižu moralnu i karakternu vrednost žene. Zanimljivo je da su mozgovi koji su u gimnazijama naučili da »analiziraju« književno delo. da vide šta se tu »prikazuje«, zanimljivo je da su oni navikli da iz svakog delja koje je nesrećno đošlo pod njihovo šablonsko razmatranje izvuku »glavnu ideju«, neku pouku koja se može prevesti političkim rečnikom, neku pouku pristupačnu njihovom isuviše trezvenom razmišljanju. Kada se »Zla žena« shvati kao pouka i razume kao »batina je iz гаја izašla« stanje je očajno i neka se ispravke moraju preduzeti. (Ovde treba otvoriti zagrađu i zažaliti što nije mesto i prilika da se govori o tome kako se ne samo u našoj pozorišnoj i filmskoj repertoarskoj politici već često i kod izdavanja knjiga rezonuje i postupa tako kao da је cela naša publika, svi potrošači kulture, maloletnia i krajnje sugestibilna te da će svemu onome što u delima vidi a ne bude joj objašnjeno prošlo Ш nama strano uzeti da majmunski podražava). U ovom slučaju ispravke su činili prerađivač i ređitelj. Oni su se naročito trudili da naglase da se ono što gledamo dešava kao jedan usamljen slučaj anegdota i da je to bilo pa prošlo: u uvodnoj, vrlo dosadnoj nemoj sceni mlad glumac s perikom i našminkanim borama (Sterija? penzioner s početka ovog veka? kako se pita Вога Glišić) izlazi na scenu i posmatra tri para sve junake ove šale, kako su se, kao slike, ukrutili iza ramova. Pošto ih se nagledao i naklimao glavom on ih čisti od prašine (znači da je to mnogo davno bilo) i pušta ih da jedno vreme žive pred gledaocima da bi ih na kraju uterao u ramove jer ne pripadaju ni njegovoj a kamoli našoj stvamosti. Dovoljno je zadržati se samo na ovom dopisivanju koje i nije dopisivanje teksta da bi se videlo kohko se preradom negira vrednost »Zle žene« kao vrednog umetmčkog dokumenta o određenom tipu. Kao što je Sultana nekad mucila svog supruga, poslugu i sve siromašnije zavisne od nje, đanas ona drugim sredstvima muči svoju okolmu u naoleštvu porodici zajedničkom stanu. Sterija usto i sasvim savrerneno utvrđuje da je ovakav tip, iako u osnovi ima histeričnu konstituciju. plod vaspitanja i »hod« drustvenog posožaja. U tom svetlu i nagli preobražaj koji Sultana na kraju đož’vliava lako se može shvatiti. Ona je postavliena u odgovarajuće vreme i društvenu sredmu, nas lokalni kolorit u potpunosti postoji i da bij аиаЈиа bila sve.-traniia. ona dobija i batine od majstora Srete. Međut m tu se nikako ne mogu izvući neki argumenti u pnlog muževlieve »politike čvrste ruke« (oni koji bi danas izvukli ne dolaze sigurno u pozorište) već je Sultamn horavak u Sretinoj kući način da se ona đovede u pnhke u kojima đotle živela, u prilike gde se prema njoj ne odnose kao prema višem biću. gde se ne izvršavaju sve njene i gde ona čak mora da radi za drugoga. Promena u odnosu na muža nije jedma i najvažnija promena. izgleda služba drugome ona se menja i u odnosu na poslugu čije mrcvarenje od strane Sultane zauzima veci deo prve riike komedije. . Ovako je i ustalom Sultanu i osetila Branka Stojanov koia iu igrala s mnogo detalja, kao osobu Ijupku u ™m besu klii potiče od razmažeoo.ti Takva sporija i ne toliko lepršava igra mje se mogla uklopiti u nSu srnešu vodvilja i komedije del arte kakva je »Zla žena« bila na pozornici Beogradske komeđije. Jejda se smatralo da će »Zla žena. manje vaspitno spitno) uticati ako se još ocigledije pokaze da Je »sve to neozbiljno* i ako se zaodene u jednu neospornd muzejSKU formu kakava je komediia' del arte. Mica Tatic onda no sporomisleći prečanrki Pedinter tto teto mora južnjački da grimasira i govon kao Jozo Lauren čić u Dundu Maroju«. i , . c+a lako nam je na ovaj načm skrenuta paznja sa Steriiinc oštre opscrvacije. ipak nie nismo u ovoi Pretstavi ostali lišeni niti se može reči da u muzic: Mihaila Y uk T dragovića i u ponekim plesnim tačkama Mice Tatica i Branke Pantelić nema šarma.

V, D imitrijevir

KULTURA i UMETNOST

Izložba primenjene umetnosti

Početkom oktobra, u izložbenim prostorijama Muzeja primenjenih umetnosti, otvorena je prva izložba Udruženja primenjenih umetnika Srbije. To je prvi pokušaj zajedničkog izlaganja, od osnivanja ovog Udruženja, kojim je obuhvaćena većina kod nas negovanih grana funkcionainih umetnosti. Ujedno ovaj istup pretstavlja i pripremu za prvu ovakvu izložbu saveznog značaja, koja će biti otvorena u toku iduće godine i kojom će biti prikazani rezultati stvaraiaštva svih republlčkih udruženja .ugoslavije. Preko nje će se sagledati rezultati stvaralaštva i kvalitet dosadašnjeg delovanja na tom području umetnosti, da bi se organizovala nacionalna prezentacija pred dosad najvišim forumom u ovom delu južne Evrope, na »Trijenalu« u Milanu. Posmatrano iz tog aspekta, ova oktobarska izložba je odraz korisne inicijative, za kojom se odavno osećala potreba, u cilju afirmacije i dostojnog priznanja primenjenih umetnosti u našem društvu. Mnogobrojni organi kao što su primenjena grafika, dekorativno slikarstvo, unutrašnja arhitektura, umetnička obrada tek-* stila, keramika, umetnička obrada kože, umetnička fotografija, umetnička obrada gvožđa, umetnička oprema knjiga i časopisa, scenografija i dekorativna plastika koji su zastupljeni na ovoj izložbi, govore o širokom poIju delovanja umetnika koiii svoje estetsko osećanje udružuju sa korisnim. Najveću pažnju privlače ostvarenja koja nose obeležje originalnosti i ukusa. To je slučaj sa plakatama Miloša Bukinca, koje se u jednom kreščendu (sa prizvukom holandskog uticaja) penju do svog najlepšeg izraza u

inventivnom realizovanju oveštale teme »To je alkohol«. Abažur Joška Oniča pretstavlja interesantnu ideju kojom su bez napora složeni osnovni postulati primenjenih umetnosti; praktičnost, estetska vrednost i jeftinoća materijala. Njegova obrada tekstila i rad goblemima dokazu-

ju da uporedan rad na reznrm tehnikama može samo da koristi u cilju ostvarivenja kvaliteta. Lisičić Predrag je dao simplifikaciju nekoliko primera veoma uspele keramike. Lakoća i ukusna simplifikacija forme, koja odgovara duhu savremenog čoveka, bitne su osobme njegovih radova. Sa ništa manje dnveijcije je dato i ostvarenje Rosič Đorđa. Na polju unutrašnje arhitekture Zarić Petar je ostvario intiman kutak svojim foteljama i stolićem. Glumac Dušan je u svom preklopnom stolu izveo. pored funkcionalne namene ovog dela nameštaja, kombinaciju sa prigodnim malim bifeom. U umetničkoj obradi metala izdvaja se svojom elegancijom stilizovanih oblika lampon kojl je projektovao Paunović M., a izveo u materijalu Cok Mario. Međutim, projekat Barjaktarević Lj., za kamion-pribor, izveden u istom materijalu, deluje iskljućivo dekorativno, pošto kodnasrie nalazi svoju namenu. Ovaj primer je ujeđno i usamljen slučaj realizacije kdja ostavlja utisak deplasiranosti i promašene svrsishodnostL Д Andrej

D. Barlovac: Ustanak Fotografija nagrađena prvom nagradom na izložbi umetničke fotografije povodom 20-og otkobra

Smrt na

Uspomeni na dečaka koga su fašisti 1943 godine übiii na Dunavskoj željezničkoj stanici u tremitku kada j« sakupljao komade uglja izmedu železničkih pragova. „Zakasnio sam, Neko je već sakupljao” pomisli Zoran u sebi. Sitni komadi uglja što žare u peći. Zoran ih je sakupljao u velikj prljav džak. Sitni komadi što ispadaju iz lokomotive. Ponekad bi ložač, ugledavši ga, izbacio čitave lopate Sz tendera. Veliko komađe. Bio bi to sreten dan... Onda bi išao na reku Nizak nasip je sav obrastao u kamilicu koja je pod blagim jutarnjim suncem širila svoj jak miris. Naročito kad se nagazi. Musavo čelo pokrivao je po koji pramen svetlo plave kose. Dva velika plava oka pažljivo su tražila po pruzi. Prag po prag. Između krupan šljunak, pa prag, tračnice i dole niz nasip. .. Bos i pognut. Po koji put bi se uspravio. Pruga je bila slobodna. U daljini zakrčen Dunav stanica. Gladne plave oči prikovale su se sada za Dunav i skelu koja se udaljavala. Kao spora crna buba. Nije mu bi!o žao što mu je juče ona svinja u crnoj uniformi prosula mleko u vodu. „Biće dobro za ribe” rekao je srpski. Vic. Zapamtio је majčino lice u tom momentu. To ga je zabolelo. Njeno lice. Rekla je budeći ga; „Pokušaćeš da preneseš mleko. Tebe neće pretresati.” Prvi put je išao preko. Od kako je stari iznenada jedne noći otišao (sutra ga je tražila pol’icija) sve se svalilo na niu ~Na? sve ispipaju” nastavila jc spremai ić' plavu kanticu. A posle: „Petokolcmaške svinje”. Starj je otišao

sa tugom u očima. „Slušaj i pomogni” rekao mu je mdlujući ga po kosi. Na skeli su bile same žene. Bile su nervozne. Jedan Svaba sa trbuhom je nešto vikao. Gomila se u talasima njihala, napred \ nazad. Već prema pfitisku onih straga. Prvo su iziišla seljačka kola. Zatim su žene na izlazu pokazivale isprave. Jedna po jedna. Nemci su zagledali u Исе i kotarice sa ze-