Студент
PRED DESETU KONFERENCIJU S. K. BEOGRADSKOG UNIVERZITETA
Hastojanje komunlsta da dalje unapredjuju socijalističke odnose na Unlverzitetu
PROTEKLA GODINA značajna je po intenzivnom nastojanju komunista na učvršćenju i jačanju-svoje organizacije, kako bi bila što sposobnija da izvršava veoma odgovorne zadatke u idejnom vaspitanju stui nastavnika, da dalje unapređuje socijalističke odnose na našem Univerzitetu. Ceo naš Univerzitet poslednje godine našao se u izvesnom smislu, u posebnim uslovima. Društveno upravljanje proklamovano Opštim zakonom o univerziteaima, iako u početnoj fazi, dalo je određen pečat daljem progresivnom razvitku Univerziteta. Ogroman priliv novih studenata stvorio je poteškoće u normalnom funkcionisanju nastave na Univerzitetu, kao i razvijanju ideološkog i političkog rada među studentima. Naša prošlogodišnja partiska konferencija pred komuniste Univerziteta postavila je pored ostalih i sledeći zadatak: Boriti se za podizanje opšte idejne spremnosti svih studenata nastavnika, posebno komunista, osposohljavati komuniste da postanu borbenc političke ličnosti u našem društvu, daije razvijati socijalističke dmštvene odnose na Univerzitetu kroz razvoj sislema đruštvenos: upravljanjaboriti se za paučnosl i idejnost u nastavi i što bolji usneh « studijama, angražovati se u društvenim organizacijama. brinuti s? za ekonomske i druge probieme studcnata. Polazeći od ovih osnovnib zadataka- kao i stavova VI kongresa kasnije održanih pienuma i 111 fcongresa SK Srbije. komunisti na Univerzitetu gledano u celini, postigli su vidne uspehe * Na IV plenumu CK SKJ rečeno je: „Pravilan rad i snaga jedne organizacije sastoji ser pre svega u tome. koliko j«e cna sposobna i da li jt orijentisana da пз terenu vodi borbu za ms.se, za njihovo razumetanje našeg razvitka : za liniju izgranie socijalizma. Iz takvog rada i akt vnosti' izlazi i sadržina : dnevoi ređ fastanaka osnovnih organizacija ? komiteta’’. Ovaj stav osnovne organizacije i ocjedinoi na našem Univerzitetu u osnovi su prihvatili, mada u njegovom praktičnorn sprovođenju još uvek ima zaostajsnja i nesnalaženja. To potvrđuje, pored ostalog, i analiza đnevnih redova sastanaka osnovmh organizacija. Iz jedne ankete u vezi sa sadržinom sastanaka, izvršene u desst osnovnih organizacija na fakultetima tehnike vidj se da su od 54 sastanaka (koliko ih je održano u prošloj godini) 23 bila posvećena čisto organlzacionim pitanjima, 16 snstanaka radu organ’.zacije i pojedinaca (gde su prethodno takođe obuhvaćeni organižacioni problemi) 9 ideološko-političkom rsdu 5 rariu komunista u društvenirn organizacijama i četiri stručnom radu ј problemima nastave. Analiza rada osnovnih organizac:ja koju je vršio Univerzitetski kornitet u prošloj godini. pokazuje da je лко. 7П% saetanaka o&nov-
nih organizacija bilo posvećeno organizocionim problemima I to uglavnom pitanjima prijema i 'cažnjavanja. Sastanci ovakve vrsle svakako su potrebni, ali se zadaci organizacije Saveza komunista ni izdaleka ne iscrpljuju, raspravljanjem organizacionih pitanja. Preteranoj orijentaciji па tretiranje ovih problema razlog je u najvećoj meii neefikasnost i sporost u rešavanju organizacionih pitanja. Ovakvi sastanci dugo traju, ponekad tri i više časova, najčešće zbog nepripremljenosti. a zatim zbog primera da se kod kažnjavanja pojedinih drugova izređaju sve kazne predviđene Statutom. pa se po svakoj kazn: preglasava, dok se ne donese neka odluka, obično neznatnom većinom. * Retko koja osnovna organizacija na svome redu nije imala tačku „Rad komumsta u društvenim organizacijama’’, što je svakako nužno povremmo analizirati. Međutim, česta j,e pojava da se samo uopš'teno govori o potrebi rada u društvenim organizaoijama, ponekad se oštro kritikuju nedostaci, a nema diskusije o konkretnim akcijama koje treba preduzeti, načinu okupljanja studenata, kao i analize negativnih pojava i shvatanja na Univerzitetu. Jedan deo komunista još uvek gleda na društvene organizacije usko, naime,, priča "se o tome kako organizacija SK treba da pruži „ро moć’’ đruštvenim organižacijarp studenata i nastavnika u poh tičkorn i drugom radu, umesto d se težišt§ pohtičkog rada i celo kupan rad odvija u nj'iraa i na
taj način neposrednom aktivnošću komunista obezberi politički uticaj. Savez studenata, naprimer, da*nas je izrastao u jaku organizaciju koja vrši veliki vasintnopolitički uticaj među studentima i usmerava ih ka pravilnom i ozbiljnom shvatanju studija, utiče na njihovo pravilnije formiranje. Usto. Savez studenata snažno deluje u rešavanju najneophodnijih pitanja koje uslovljavaju život fakulteta i Univerziteta. U ovako razgranatoj aktivnosti, u kojoj mogu doći do izražaja sve sklonosti i inicijativa, mora sva-
ki komunisita naći određenj posao i prihvatiti se konkretnih akcija. Na sastancirna osnovnih organizacija treba diskutovati o opštim stavovima i konkretnim akcijama za koje će se komunisti boriti i sprovcditi ih*u Savezu studenata. Pored ostalog, treba napomenuti da su u prošloj gcdini veoma malo pretresana pitanja stručnog rada komunista, kao i pitanje oko sbipendlranja i izvršavanja obavez.a koje komunisti daju raznim pnrduzećima, ustanovama i sl. U ovoj godini priličan broj komunista je diplomiгао. Od 2700 diplomiranih studen?.ta. 58P su komunisti. Ovo je veoma pozitivno. Međutim, neki komunisti apsolventi, a naročito studenti mlađih godina, stručno vrlo slabo stoje, te bi se o tome moralo mnogo više voditi računa od strane osnovnih organizacija Saveza komunista.
U sklopu idejno politićkog rada značajno mesto uzima rađ na podizanju opšte političkog nivoa komunista, ostalih studenata i nastavnika na Univerzitetu. Taj rad je raznovrstan po oblicima i formama i različit po fakultetima, a odvijao se uglavnom u neholiko pravaca. Uviđajući značaj ovih pitanja Univerzitetski komiiet j e u рг*оšloj godini organizovao niz ргеdavanja za aktiv komunista Univerziteta. Ta predavanja su se pokazala veoma korisna za bla- i govremeno obaveštavanje aktiva komunista o p>ojedinim političkim i ideološkim pitanjima. Kod svih ovih oblika. težilo se za tim da $e materijal individualno unapred prouči, a zatim o niemu diskutuje. Nije se vodilo dovoljno računa o sistematizaciji programa, te su za bazu uzimani neki školski udžbenici ilj veoma obimna dela klasika, Kod nekih fakiftteta, ovaj način rada postavijen je usko, skoro isključivo za komuniste, a ta pitanja interesuje mnogo širi krug studenata. Poseban vid ideološke aktivnosti čine predavanja, diškusije. seminari i druge forme na kojima je obrađivana aktuelna problematika naše današnje stvarnosti i to kroz Savez studenata i druge društvene organizacije na fakul.tetima. Ovakvih sastanaka u roasovnim p>olitičkim organizacljama na Univerzitstu u prošloj godini bilo je oko 400 sa vrlo raznovrsnom tematikom. Najveći broj predavanja i diskusija se orijentisano пз pitanja našeg društvenog razvitka: privrede, komune, društveno upravljanje, socijalistička demokratija i dr. Zatlm na probleme spoljne politike; odno s sa SSSR-om i istočno-evi-opskim zemljama, odnosi sa Zapadom, problemi Azije itd. Osim ovih tretirana su i razna druga ideoioška i politička pitanja. Prošla god : na je značajna po što je prevaziđen stadij u kome je prganizovanje ideološkog rada bilo problem za naše organizacije i ¥ukovodstva. Danas imamo obilje razgranatih oblika i formi koje se odvijaju u ' masovnim i političkim organizacijama i to više nije stvar komunista, već briga svih studena+a i nastavnika našeg Univerziteta.
UNIVERZITETSKOJ KONFERENCIJI PRETHODIUI SU SASTANCI NA SVIM FAKULTETIMA
1 SA SAVfiZA KpMU.NIgTA FifeOZOFSKOP FAKULTETA
GODIŠNJA KONFERENCIJA SAVEZA KOMUNISTA FILOZOFSKOG FAKULTETA ZA TEMELJNIJE USVAJANJE ZNANJA
Komunisti sa našeg najbrojnijeg fakulteta Filozofskog, imali su u subotu godišnju konferenciju. Sala »Narodnih heroja« nije bila puna. Reklo bi se da svi komunisti nisu bili, pa ipak konferencija je, naročito svojim rađnim karakterom. imala uspeha... TJ CENTRU PAŽNJE BEZ ODLAGANJA RESITI USLOVE RADA I referat Fakultetskog komiteta, kojl je pođneg Milan Vukos i diskusija složili su se đa se hitno moraju obezbediit nove prostorije. Već je poznato pod kakvim se nepodnošljivim uslovima odvija nastvaa na Filozofskom fakultetu, koji nema ođgovarajuće zgrade. To ne šteti samo studentim*, kojima je ređuciran broj časova, već kvalitetu nasatve. njenoj rtaučnosti i prosperitetu. Zato treba, smatra konferencija, upoznatl nadležne organe sa takvom situacijom i upozoriti ih na posledice ako se na vreme ovo ne reši. Sa ovim stavom konfereneije složio se i sekretar Gradskog komiteta Saveza komimista za Beograd drug Đurica Jojkić koji je prisustvovao konferenciji. JDEOLOSKT RAD KOMUNISTA VEZAN JE ZA I ZA IDEJNOST NASTAVE Bilo je dosta reči i o ideološkom radu komunjsta kao i o idejnosit nastave. Smatra se, istaiknuto je u referatu, da se obzirom na karakter Fakulteta nedovoljno proučavaju društvene nauke. Tako na istoriskoj grupi nema sociologije. koja se i рге rata proučava’a. To je jedan nd razloga što komunisti nemaju jedinstvene, pa čak ni određene stavove po mnogim pitar jima. j U društvenr.m upravljanju na I Fakultetu studenti se јоз nisu do\ T oljno angažovali. To se naroćito ođraziio u glasanju za izbor studenstskog pretstavnika u Fakul-1 tetski savet. Neuspeh fak. organa, ! a i komunista je činjenica, da se još nije donela čak ni prva verzija Statuta fakulteta, mada se ove godine on mora usevojiti. O idejnosti nastave na Fakultetu postoji jedinstveno gleđište. I profesori, koij su govorili na - konferenciji, i studenti slažu se da je to i do sada bio problem ali često i nepotrebno isticsn. jer se sve uopštavalo. Nije se konkretno prilazilo problemima; kod nastavnika to se može tumačitl izvesnim ličnim obzirima, a kod studenata nedostatkom znanja. Zato, smatra konferencija, treba prići savesnijem i temeljnijem usvajanju znajna, što najviše može pomagati rešavanju ovog problema. Na kraju rada konferencije izabran je novi Fakultetski komitet od 15 članova na čelu г-а Vidojkom Veličkovićem. Upućeno je i pozdravno pismo drugu Titu.
М. JEVTIC
GOD. ХУШ. BROJ 22 BEOGRA D 12 novembar 1955 IZIaAZI SГГВОТОМ CENA 10 DIN.
N» den *
U subotu i nedelju 12 i 13 o. m. u sali »Narodnih heroja« održaće se Deseta konferencija organizacije Saveza komunista Beogradskog univerziteta. Dnevni red konferencije je: 1. Izbor radnih tela konferencije. 2. Izveštaj i referat Univerzitetskog komiteta Saveza komunista o radu i zadacima or«rs»niTaoije SK na Univerzitetu, 3. Diskusija i 4. Izbor novog Univerzitetskog komiteta SK. Početak konferencije je u subotu u 16 casova.