Студент

KLUB ZA MEĐUNARODNO PRIJATELJSTVO STUDENATA I NASTAVNIKA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

Neiskorišćene mogućnosti

U prošloj godina smo više puta proveli prijatno veče u klubu za međomairodno prijateljstvo studenata i nastvnicka Beogradskog uiniverziteta. Naročito su u lepoj uspomeni ostali veče indiske književncetl sa uvodnom reči druga Vojislava Đurića, profesora Filozofskog faikulteta, predavanje Sndiskog slikara Tagore, kao i nekoliko drugarskib večeri za strane studente. Veoma je uspelo bilo i veče posvećeno nezavismm narcdima. Ali tu bismo i pored najbolje želje da još nešto navedemo kao uspeh kluba. morali da srtanemo. Jer to je dotovo sve što je urađeno Kada je klub osnovan mnogio se više od ovoga zamišljalo Sto nije i ostvareno. možda bj trebalo tražiti uzroke i u ovim okoinostima; Za sve ovo vrerne od kada postoji. nije bilo dobro rešeno pitanje njegove uprave. Ona koja je postojala i ponešto i uradila. nije pokazala dovoijno samoinicijative i energije da cetvaruje zamisli koje nisu bile neizvodljive, Klub do sada nije postao ono što izražava svojim imena Klub studenata i profesora jer se ovaj drugi elemenatt u njemu gotovo nije osečao. Ne želimo da se upuštamo dublje u to zašto i kako to nije ostvareno, ali smatramo da 1 pored sve svoje zauzetosti profesori kao i nastavnioi i asistenti, mogu i treba svojim, iskustvom da dcprinesu razvijanju svestranije delatnosti Kluba. Njihova lična poznanstva sa kolegama i veze sa‘ urtiverzitetskim i drugim kultumim centrima u svetu mogli bi da pretstavljaju osnovu za početak šire saradnje i ostvarivanja jačih veza između

našec Univerziteta i univerziteta u svetuSvake godine se vrši razmena studenata u velikom obimu. Naučne ekskurzije, stručna praksa kao i turističke ekskurzije pruža. ju mogućnosti za Sire doddre našdh studenata sa kolegama iz strandh zemalja i za upoznavanje tih zemalja ucpšte. Sa našeg Univerziteta često idu u inostranstvo studentske iili nastavndčke delegacije. Po povratku u zemlju naši drugovi su puni utiska i korisnih zapažanja lz raznih blcasti- Pojedini društveni klubovi l daju mogučnosti đa o tome govore pred širom publikonv takva izlaganja pobuđuju veliki Interes među stuđentima. pcsitavlja se pitanje zašto Klub za međunarodno prijateljstvo ne bi mogao da bude u tešnjem dođiru sa ovim društvenim klubovima. pa da zajednički priređuju ovakve razgovore. On bi zbog svcg univezitetskog karaktera bio u mogućnosti da to pcstavi na širu osnovu. S druge strane, Klub bi mogao đa obezbedi uvek nekog kvalitetnog predavača za društvene klub've na fakultetima. Kroz ovu saradnju bi se moglo posteneno da pristupa i kompletiranju d:kumentacionog materijala o poieddnim zemljama i univerziitetskim centrima, dragocenog materiiala koji ostaje neiskorišćen, јег Ijude koji ga poseduju niko ne pctstiče na to da ga srede. Ргеко društvenih klubova Klub bi imao i neposređni dod : r sa životom na fakuiltetima, pa bi talko mogao povOljndje da reši i problem svoje uprave. Toliko bi bilo dovoljno za sada. i M. P. I

POD ČIZMOM KOLONIJALISTA

Togoland, moja domovina PISE JONAS ASAMON

Zapadno od Kameruna između Nigerije i Zlatne Obale nalaze se dve Teritorlje pod starateljstvom, jedna pod upravom Engleske. druga pođ francuskom upravom. TOGOLAND POD BRITANSKOM UPRAVOML 350 milja dugačak i oko 40 milja širok brltanskl Togoland nalazi se iznad samog ekvađora. Povrllna od 19.040 kvadratnih mllja naseljena je sa približno 2 mlliona stanovnlka. Većlna stanovnika Južne oblastl su Ivl dok razllćlta plemena, ukljućujućl Sudance, žive na severu. Vegetaclja; na jugu su šume ispresecane planinama i visoravnlma, dok je sever uglavnom pod pašnjaclma. IZVORI EKONOMSKOG BOGATSTVA Osnovu ekonomlke sačlnjavaju poljoprivreda, sto čarstvo i šumarstvo. Rude kao: zlato, dijamanti, gvožđe. aluminijum, uran, srebro nalaze se u svakom kraju zemlje. Ova prirodna bogatstva su još nedirnuta i Togoland nestrpljivo oćekuje ćas kađa će se osloboditi od šakala imperijalizma; kada vlše ni Engleska nl Francuska neće vladatl njlme; kada će narod blti u mogućnostl da sam vlada u svojoj zemlj> 1 sam uživa plodove svoga bogatstva. ADMINISTRATIVNO I POLITICKO UREDENJE Južni deo bio Je dugo vremena potpuno admlnletrativno. poiitićkl I ekonomski uklopljen u kolonlju Zlatna Obala, dok Je severni deo bio uklopljen u engieski Protektorat severnlh oblastl. Kao poaledica toga južnl deo ima potpuno odvojen pravnl slstem l upravu. U isto vreme Francuska ćinj sve da bi ne kako uklopila francuski Togoland u svoju kolonijv Dahome. CIIJ ovlh podlih planova Je ustvarl da se rascepka Togoiand 1 Izgubi i ono malo nezavlsnost' koju poseduje. Sllćne korake pređuzima i vlada Zlatn< Obale pomagana od engleske 1 francuske vlade. Zate svl onl nastoje da'stvore na teritorijl Togolanđa političke organizaclje koje bi zastupale ove njihove za kulisane I mraćne clljeve. Te partije su u prvom redtr Narodna partija spoгa z u m a (СЛР). To je politićka organizacija u brltanskom Togolandu koj? se zalaže za ujedlnjenje britanskog Togolanda sa Zlat nom Obaiom. Ona Је pod stranim utlcajem i rukovođstvo JoJ se nalazi u Akrl, prestonici Zlatne Obale. Oni su uspeii da zavedu vrlo mali broj IJudi. Togoiandski kongres. To Je organizacija koja ujedinjuje mnoge partlje u Togolandu. Obu hvata oko tri ćetvrtlne stanovništva ! njeno ćlanstvo sačinjavaju između ostaiih i ovi klnbovi l savezi: Savet za obićajno pravo u kome se nalaa« najjaće ličnosti naše domovine.

Togolanđska omladinska organizac i J a najjaća pojeđinačna organizacija koja se bori za progres zemlje. Togolandska unija stara politićka partija koja se već dugo vremena bori za oslobođenje Togolanda od strane dominacije. Konf ernclja svih Iva koja se bori za ujedinjenje Iva. Togolandski kongres je patriotska organlzaclja i borl se protlv ideologije Partije sporazuma, protiv ideologije stranih zavojevača. Njegov Je stav da Togoland prvo treba da se ujedini, a tek kada bude jedinstven i slobodan da sam narod slobodno odlučuJe o eventualnoj federaciji sa Zlatnom Obalom. FRANCUSKI TOGOLAND Francuski Togoland Je veći od engleskog, zahvata površinu od 21.200 kvadratnih milja i naseljen sa otprilike 3,000.000 ijudi. Oblast ima status autonomne, administrativne i flnansiske Jedinlce, Na čelu se nalazi visokl komesar kojl Je odgovoran francuskom ministru za prekomor,ke posede. Domaći glavari takođe igrtiju važnu ulogu t pomažu ađmlnlstracijl i suđovlma 1 skupljaju poreze. Prcstonica Je Loma. Glavne partije u francuskom đelu Togolanda su: Komitet ujedlnjenja Togolanda, snažna partija, zalaže se za ujedlnjenje Togolanda. Juventus, omladinska poiitlčka organizacija najjača politička partlja u Togolanđu, takođe se zataže za ujedlnjenje dva Togolanda. Ko nferencija evih Iva člji je rukovođiiac poznati ekonomista Silvanis Olimpio. Cetvrta partlja, jedina koja se protivl ujedinjenju Togolanda u ovom delu Je Partija progresa. "Ivu partiju sačinjavaju uglavnom ćlnovnicl francuke administraclje 1 njlhovi rukovodiocl, francuski rrađani naturalizovani Togolanđani. Oni se plaše ia bi ujeđlnjenje dovelo đo reorganizacije uprave i Ja bi onl izgubili svoje današnje položaje. Inaće,' ekonomska pozlclja francuskog Togolanda ’oš je zavldnlja nego engleska. Najvažniji prolzvodi su dijamanti, zlato, nikal, uran, gvožđe itd. To bi bila slika današnjeg Togolanda. Togolanđu Teba veliki broj vlsokokvallflkovanih stmćnjaka, koji bl se zajedno borill protiv teške bolcsti nepimenosti 1 strane dominaclje. No tek kada se oslobodimo blćemo u mogućnosti da bez straha kažemo šta mislimo. Samo tada ćemo biti u mogućnostl da korlstirno potpuno naša prirodna bogatstva. Tada ćemo ml vodltl naše noslove, 1 vaspitavati našu decu onako kako to mi žellmo, | bitl ravnopravni članovl svetske zajednice naroda.

OSVRT

NAUČNE EKSKURZIJE IZVESNO POBOLJŠANJE

Pored turističkih ekskurzija u inostranstvo koje su uglavnom bile organizovane preko Biro-a za međunarodnu razmenu omladine i studenata, u prošloj godini je bilo i više ekskurzija studenata sa našeg Univerziteta koje su imale naučni karakter. Pre godinu dana kada smo pravili sličan osvrt na međunarodnu razmenu studenata, bili smo u prilici da kritikujetno nesolidno organizovanje većine ovakvih ekskurzija i u ponekim slučajevima izigravanje njihovog cilja. Prošlogodišnja univerzitetska skupština Saveza studenata ozbiljno je prodisku-

tovala o ovom pitanju i donela sasvim određene zaključke koji su prccizirali pojam naučne ekskurzije i uslove pod kojima se može izvoditi. Na pitanje da li se u protekloj godini pridržavalo ovih zaključaka možemo odmah odgovoriti pozitivno. Naime, najveći broj od sedamnaest izvedenih ekskurzija u školskoj 1954/5 5 godini (što pretstavlja i znatno povećanje prcma jedanaest u 1953/54 godmi) potpuno je zađovoljio kako u pogledu organizacije, tako i po stručnom efektu. Poscbno se kao primeri dobre organizacijc mogu navesti ekskurzije grupa

studenata sa akađemije za likovnu i primenjenu umetnost, sa Tehnološkog fakultcta i sa ctnološke i arheološke grupe Filozofskog fakulteta. Normalno je što su se naučne ekskurzije uglavnom izvodile za studente sa fakulteta i grupa kojc ncmaju stručnu praksu. Negativnih pojava je, zahvaljujući kao što smo rekli pridržavanju zaključaka Univerzitetske skupštine bilo malo. Ali vrcdi ih pomenuti baš zato što su došle u uslovima kada se jasno znalo kako treba raditi.

Тако је Udruženje studenata arhitekture organizovalo ekskurziju u Grčku bez odobrenja Univerzitetskog odbora. Stomatolozi su pak. obavestili Univerzitetski odbor o svojoj ekskurziji u Zapadnu Nemačku tek pošto su izvršili gotovo sve pripreme za odlazak. Bilo je predvideno da grupa broji šezdeset studenata, ali je ipak naknadnom intervencijom Univerzitetskog odbora taj broj smanjen na četrdeset. Fakdltet je za ovu seđmodnevnu ekskurziju dao 600.000 dinara. Postavlja se pitanje, nije li možda bolje bilo da se tim novcem obezbeđio duži boravak manjem broju studenata. To bi svakako imalo veči stručni efekat. Ove gođine su. po prvi put izveli ekskurziju u inostranstvo i studenti Pravnog fakulteta. Po onome kako je zamišljena, ona je trebala da ima i stručni karakter. Naime, u toku priprema Odbor udruženja je bio ugovorio sa stuđentskim organizacijama u nekim univerzitetskim centrima u Italiji da se održe diskusioni sastanci sa temama iz oblasti prava i politike. Međutim, do toga nije došlo zbog nekih objektivnih smetnji koje su odložile put do avgusta. Ovakve ekskurzije bi mogle da budu korisne, ali ih treba temeljnije pripremati u tom cilju bi se možda mogli ođržavati i kratki pripremni seminari. Znatan napredak u odnosu na prethođnu godinu osetio se u pogledu finansiskog efekta ovih ekskurzija. Novčanu pomoć od Univerzitetskog odbora su koristile samo četiri grupe, dok su ostali dobijali pomoć od fakulteta, ili su pak, kao jedna grupa studenata ekonomije, sami snosili sve troškove. Ulozi pojeđinaca za troškove su se takođe povećali. Tako su studenti istorije umetnosti za svoju ekskurziju uplatili po 6.700 dinara, arheolozi 8.273 dinara, a stuđenti Likovne akademije po 13.000 đinara. Relativno mali udeo đali su učesnici ekskurzije stuđenata prava svega po 2.500 dinara, što naročito pada uoči pored 270.000 dinara dotacije. Pr.

STUDENTI PRAVA U VENECIJI

AMERIČKA TRAGEDIJA

Guverner Džordž Bel Timerman mlađi izjavio je u ime stanovništva Južne Karoline: »Rešeni smo da pružimo otpor integracijl rasa u đržavnlm školama«, a zatim dostojanstveno dodao: »Miran stav našeg naroda ne treba tumaMti kao odobravanje.« Crni, istina, treba da se »zalažu za ravnopravne, а!1 odvojene škole«, a »naš je zadatak, zaključio je on da nikako ne popuštamo,, jer ćemo samo na taj način da sveđemo na najmanju meru tragediju koju Vrhovni sud želi da nam svima nametne.« Betonlranih mozgova je, nažalost, prilično u svetu.

Danas

BEVAN 0 KIPRU Laburista Anojrin Bevan uopšte ne izražava čuđenje što britanska politika na Kipru zapada u sve veće teškoće. »Od trenutka kada je u Donjem domu izjavljeno da Kiprani ne treba nikada da se nadaju potpunoj samoupravi, bilo je sigurno da će doći do neprijatnosti...» kaže on u jednom svom članku posvećenom kiparskom pitanju. »Pošto je zauzela jedan neodrživ stav, britanska vlada se opredelila za taktiku koja je još manje pametna. Ona je uvela u pregovore Tursku i time još više razjarila Grke . . .« »Diskusija o budućnosti Kipra uzela je jedan gotovo teološki vid. U svojoj velikoj zabuni, britanski ministar inostranih poslova tvrdi sada da samoopredeljenje nije isto što i samostalnost. Jer pod samoopredeljenjem Kiprani podrazumevaju pravo na sjedinjenje sa Grčkom, a pođ samostalnošću brltanska vlada sada shvata samoupravu unutar britanske zajednice narođa . . .« Bevan se ioače zalaže za politlku popuštanja u meri koja je srazmerna zahtevima kolonijalnih naroda s Jedne strane i očuvanju interesa Britanijo s druge. Dakle, za politiku kojom je i stvoren Komonvelt. Zato on s ogorčenjem prebacuje konzervativnoj vladi što se posle napuštanja Sueca nije pribrala i »na lep način« tu stvar oko baza »i tome slično« rešila sa Kiprom i Grčkom. I vuk bi bio sit, i koze na broju. A ovako muka jedna... KP ZAP. NEMACKE BIĆE ZABRANJENA? Ministar unutrašnjih poslova Zapadnonemačke vlade Gerhard Sreder izjavio je da je Vlada preduzela nove mere bezbednosti »da bi zadržala svaku dalju komunističku penetraciju.« Na zahtev feđeralne republlke ustavni sud u Karlsrueu »ispituje od novemhra 1954 godine legalni status Komunističke partlje da bi utvrdio da li istu treba zabraniti«. Sreder je rekao , da bi zabrana Partije dala federalnoj vladi zakonsku osnovu za preduzimanje akcije protiv komunista, njihovih I frontovskih organizacija i njihove štampe. Samo napred braćo Nemci. OSUDA NEKOREKTNOSTI! Indonežanski delegat u Ш je izrazlo nađd da »neće ući u modu da ! zemlje članice UN bojkotuju svaku debatu s kojom nisu zadovoljne«. Prl tome је nedvosmisleno ciljao na postupke Francuske i Južnoafričke unije. Naime, južnaafrička delgacija je nedavno napustila zgradu UN zbog toga što je specijalni politički komitet Generaine skupštine štavlo na dnevnl red pitanie rasne diskriminacije u njihovoj zemlji. Time je ona pošla stopama Francuske, čiji паш је ! postupak već poznat. HIDROGEN I MRŽNJA EKSPLOZIVNA MEŠAVINA Nalazeči na politlčkoj turneji po polovlni zemljine kugle, kanadski ministar inostranih poslova Lester Pir; son boravio ie jedno vrejne i u Nju ! Delhiju. Tamo je održao pređavanje : u indiskom Savetu za svetska pitanja, i koje je prožeto optimlzmom. »Pravi i mlr još nije ostvaren među nama, rekao je on između ostalog. ali mi ; možemo da ga obezbedimo, ako uložimo isto toliko uobrazllje koliko i mudrosti. Ustvari, za miroljubivu sa• radnju ne postoji alternativa osim i ukoliko se ne misli na hidrogensku ! taombu. Međutim, hidrogen i mržnja rđavi su drugovi. Njihovo uđruživanje pretstavlja eksplozivnu mešavinu. Kađa је ova činjenica zapažena od strane na’viših pretstavnika, moglo se zapaziti u posleđnje vreme izvesno üblažavanje zategnutosti koja bi. ako bi bila covedena do kidanja, mogla sve da nas pošalje na onaj svet.« On је dalje naročito istakao kao pozitivno pojavu nove slobodne Azije na svetskoj pozornici, kao i »ponovno pomaljanje čovečnostl iz kataklizma dva svetska rata«. Кгое stranu štampu PROTESTI SOCIJALISTICKE OMLADINE SENE Socijalistička omlađina Sene objavila je kominike u kome upućuje svoj bratski pozdrav mladim klasama vojnika koje već treba đemobilisati, a koji su u kasarnama protestovall protiv svog odlaska u Severnu Afriku. Svesna da izražava najdraže želje mladih Ijudi i njihovih porodica iz Pariske oblasti, Socijalistička omlađina najenergičnije protestuje protiv utešća omladine u jednom besmislenom I neopravdanom ratu čiji Je jedinl cilj da se protežiraju interesi jedne manjlne eksploatatora kolonijalista, Ona poziva mlade Ijude i njihove porodice Pariske oblasti da svim mogućim sredstvima manifestacijama, peticijama itd. zahtevaju da se odmah obustavi sukob kojl preti da se od Severne Afrike stvorl nova Indokina na opšte dobro šačice eksploatatora, (Zuttes)

SPOLJNA POLITIKA I MEĐUNARODNA STUOENTSKA SANAONJA