Студент

PUTER BALKANIJADA

Imao sam prilike đa izvesno vreme provedem u Ljubljani. Sad, da nc ulazimo u detalje zašto sam ja kao stu* dent tehnike, otišao da nastavim stuđije baš u Ljubljani. Siguran sam u jedno: ne samo zbog želje da upoznam život u glavnom gradu bratske Republike... Ali, пе potržimo tc neprijatne sitnice. Slovenci su divni Ijudi. čitam u novinama: Za film taj i taj vlada nezapamćeno interesovanje. Ođem pred bioskop-otcgao se rcd. Sve ćovek za čovekom, jedan po jedan. Ja-pravo na blagajnu. Kupim kartu. Ni protcsta. Ni mrmljanja, ni pokreta usana. Ni majka, ni bog, ni božja majka. Bi mi krivo i neprijatno pa sam morao jednog čoveka dobro da očepim po nozi. I zamislite; On ml se izvinio! Propade mi celo veče. Navikao sam sc пекако na to. I taman sam se navikao, ispolagah sve zaostale ispite (eto, izrekoh sel) i vratih se u Beograđ malko uplašen. U naš bučni i praskavi Beograd. Opet sam bio »bela vrana«. Stojim đisciplinovano u redu пе dobijem kartu, zakasnim na večeru, a na Novi Beograd stignem poslednjim autobusom viseći na papučici. Jedva sam se naučio da budem . .. kako da kažem ... »beograđski« student. Eto, naprimer, neću da se hvalim, ali među prvima sam podigao KERsledovanje. A to nije bila laka stvar! Sami ste svedoci. Kako je to bio dobar trening za teškoatletičara! I kako je sve organizovano da trening bude što oštriji. Potrebno je mnogo snage, veštine i upornosti da se jedan student domogne sleđovanja. Kažu da su neki odmah po izlasku iz reda seli na pločnik i pojeli sav puter tvrdeći da se sad dobro osećaju. Pošto sam primio j pola pojeo počeo sam da obilazim

fakultete da na primeru vidim koliko su Ijudi nesnalažljivi. Na Filozofskom su ti nesnalažljivi ispunili stepenište do četvrtog sprata i ja dođoh na ideju da se u koprodukciji s nekim italijanskim preduzećem snima treća verzija •Rim u II sati«. Hteo sam da ponovo proverim svoje sposobnosti. Hladnokrvno sam prišao nekom brucošu, potapšao ga po ramenu i kao, nastavio započeti razgovor; » ... i tako, Rađenko, kao što ti rekoh.. . « Međutim »Radenko« se pokazao pametnijim nego što bi čovek to na prvi pogled mogao da zaključi. Ćutke mi je pođmetnuo lakat i nabacio me na drugi isto tako šiljat. I ja se začas nađoh na vrhu reda па četvrtom spratu. Bio sam sav izboden oštrim laktovima čiji su sopstvenici bili oba pola. A glava mi je bučala od onoga »Izvini kolega, ali. .. « Utučen i posramljen jedva sam sišao đole pokazujući indeks kao dokaz đa nisam sa ovog fakulteta. Sišao sam i zaprepastio se. Pa ovde ima izvesnog ređa! To sam zaključio pošto sam bio svedok ovakve scene: Indeks, kolega. Kolega pruža indeks smešeći se. Na licu mu se čita želja da ovaj trenutak dobro zapamti. Pa ti si D? To jest, kako to D? Tako lepo D si ti. Zamislitc, obraća se razdragano onaj svojim sarađnicima, jedan D došao danas da primi puter! Unutra se čuje smeh i povici; »Ma nije moguće D. E, pa taj ne može danas da primi, teci mu.« Druže, danas primaju samo Đ, E, Ž, Z i I, a pošto si ti D moraćeš da čekaš rcd. Reda mora da buđe. A, tako, reče pokunjeno D i poče da se svađa.

Divno. pomislio sam, to je organizacija posla Nema tu šale Red se шога poštovati. Šta ii ie samo mislio onaj D? Čekaću ja pa oni песе imati srca da me odbiju. Jelte, e-ne može bato. Utom D znojav i zadovoljan prode s konzcrvama u naručju pored mene. Malo razočaran učinio sam nekoliko uopštenih primedaba o štetnosti pada s trećeg sprata. Niko me izgleđa nije čuo, јег su svi nastavili da gurajući ostale balansiraju na ogradi. Otišao sam u obilazak đrugih fakulteta. U zgradi tehničkih fakulteta smeh. Smeju se nekom stuđentu građevine koji je đva i po sata čekao u redu za tehnologe. Zar nije po fizionomijama mogao da zaključi đa je to »tehnološki« red? Kako samo Ijudi mogu da se žale da nemaju gde slobodno vreme đa provedu? U redu za KER sleđovanje ođlično je spojeno zabavno ва korisnim. čuješ novosti, nasmeješ se, naIjutiš, oprobaš snagu i izdržljivost, preznojiš se nekoliko puta i na kraju ipak dobiješ nešto. Kao bokser koji je posle 15 rundi osvojio prvenstvo sveta, tako srećni i izgužvani student blaženo i sa pobedničkim osmehom posmatra blistave konzerve. U težnji da što bolje zabave svoje studente neki fakulteti su rešili đa se normalno sledovanje podele na dva delal Ala ćemo se provođitil B.

Ne znam samo šta ću da radim naproleće kad dođu rode.

Е, samo kad je Mića položlo.

Velike sile intenzivno rade na konstruisanju interkontinentalnih raketa za nošenje termonuklearnih bombi

KORAK KA MIRU? ' Iliu susret katastrofi

Velike slle, SAD 1 SSSR, imaju termonuklearna oružja ogiomiie гаг-огпе raoći. Govori se o nemogučnosti rata, o po’oedniku na ruševinama civilizacije u slučaju sukoba. Diplomati i političari vode pregovore o razoružanju. U laboratorijama vojnih snaga, međutim, intenzivno se radi na intekontinentalnim raketama koje treba da omoguće sigurne pogotke atomskim, vodoničnim itd. bombama. Sa američke strane, vazduhoplovstvo je objavilo da su njegove laboratorije preduzele studije za konstrukciju bolida nazvanog Atlas, Jedne nie ’ukontinentalne rakete sposobne da ponese termonu I ?arnu bombu na rastojanje od 8.000 kllometara. U isto vreme oni predviđaju, na osnovu podataka koje su Kusl pokupili 1945 u Nemačkoj, da su možda već u prednostl u domenu interkontinentalnih projektila. Prema tim predviđanjima, Rusi rade na aparatu (IBV) koji bi nosio pilota. što američki Atlas ne pređviđa i koji bi bio sposoban da razori grad na duplo većoj distancl, praktično hez ikakvog rizika da se grad ргоmaši. Međutim, stvarno stanje stvari ne zna se, već postoje pretpostavke američkih eksperata o tome kako bi ruski projektil trebalo da izgleda. Da bi dostigla potrebnu visinu, ruska raketa bi funkcionisala po sistemu koji je 1945 godine izmislio nemački inženjer Dr. Zenger. Ona bi polazila kao raketa, zatim, pošto bi stigla na dovoljnu visinu (istrošivši rezerve goriva), nastavila tal put kroz više slojeve atmosfere. Postepeno ponovo pađajući ka zemlji udarala bi o gušći vazduh, i kao što pljosnat šljunak pravi žabice na vodenoj površinl, ponovo otskakala u vis i padala. prelazeći stotine kilometara pri svakom otskoku. Konačno, prošla bi iznad svog objekta na velikoj visini, bacila bombu i spustila se kroz atmosferu na otvoren okean. Tamo bl podmornica prihvatila pilota i aparat. Zahvaljujućl principu žabica, IBV mogla bi da pređe ogromnu razđaljinu od 18.000 kilometara. što је pola oblma zemlje. Sa maksimalnom brzinom od 20.000 kilometara na čas, visinom od 70 kiloraetara iznad cilja i preciznošću znatnom zbog Ijudske pilotažs, ovo oružje bl bilo efikasno sa 100'/«.

Jedina odbrana, ako dođe đo pojave ove rakete. je protivdejstva. SAĐ su u tom smislu već ođobrile budžet od preko 2 milijarde doiara (više nego što je koštala atomska bomba) za rekonstrukciju Atlasa. Poligon za opite od 8.000 kilometara pređviđen Je od Floride ka severu. Atlas će bitl u stvari jedna super-granata. Umesto da bude izbačen iz topa ona će poleteti sama pomoću krajnje jakih reaktivnih motora. Sobom će noslti tri punjenja raketnog goriva 1 termonuklearnu glavu. Prvo punjenje razvijaće na startu snagu od nekoliko miliona KS da bi uzdigla stotonski aparat. Posle sukcesivnog pražnjenja sva tri punjenja, glava Atlasa će postići brzinu od 24.000 kilometara na čas. Sledeći svoje vrtoglavo penjanje, ona će dostići najveću visinu ođ 1280 km. i zatim će ponirati ka cilju, đa na kraju eksplodira na zemlji, 8.000 km. daleko od tačke sa koje je krenula. Pošto je nemoguće sigurno vođenje kada aparat prestane na bude pogonjen reaktivnim gorivom, tačno pogađanje je umanjeno na 16 km. od žeIjenog cllja. S obzirom na ovu nepreciznost. ruska raketa će imati prednost. Najveća od svih teškoća koje treba savladati ]e strahovito zagrevanje koje će trpeti Atlas na kraju putanje kad buđe padao kroz atmosferu na cilj. Bez upotrebe specijalnih košuljica (sve dosad nepoznatih), on će se potpuno istopiti pre nego što pađne na zemlju. U svakom slučaju, Amerikanci misle đa će Atlas biti gotov, bez obzira na teškoće, 1960 godine. U isto vreme Rusi će verovatno imatl IBV. Kako vojni stručnjaci pređviđaju, stoprocentni efikasni sistem presretanja ili skretanja ovih raketa u tom periodu ne može blti izmišljen. To ]e situcajl koja bl mogla da nastane već kroz nekoliko godina. Danas Amerikanci imaju raketu »Nika« (grčkl: pobeda) radarskl komandovanu, koja je u stanju đa spreči da makakav bombarder baci bombu na američko tle. Sta će se đesltl kad se pojave interkontinentalne rakete od kojlh neće bltl zaštite. Možđa će one oncmogućiti rat, bar dok im se ne nađe пеко protivdejstvo.

POTSETNIK ZA BRUCOŠE

Lažu kad vam kažu

Drage kolege, pratite našu rubriku da vas i dalje ne bi bio glas da ste naivni »kao brucoši«. Okolina će uvek gledati da vas slaže i namagarči. Pročitajte ovo i time doprinesite svojoj studentskoj emancipaciji. Znajte, laiu vas kad kaiu: Upis još samo sutra. (Biće ga bar još tri dana). Znao sam za deset a đobio sam šest. (Tražite da vidite tu šesticu). Od sutra počinjem đa učim. (Sutra je rastegljiv pojam). Za ispit sam učio samo dva dana. (Taj ili laže ili je pao). Hrana u menzi je dobra. (To niko ne kaže, ali za svaki slučaj).

Sutra se dele studentske karte za utakmicu. (Znajte da će se razdeliti još danas). Uplata za Ferijalni savez samo do 15-og. (Biće uplate do samog polaska na letovanje). Učio sam na Kalcmegdanu. (Potrudite se da ga preslišate šta je naučio). Film može da se gleda. (Znajte da ne valja ništa). Skripta izlaze za neki dan. (Taj dan je đaleko), Ispit sam spremao iz strane literature. (Skripta se ne štampaju na stranim jezicima). Oborio me zbog jedne jedine reči. (To je istina samo ako je to jedina reč koju jc kandidat izustio). Sve sam znao. (Svi mi znamo »sve«). Provođio sam se cele noći u baru. (Taj drvostruko laže: prvo, proveo se, ali kao bos po trnju. Drugo, i za takav provod su potrebne pare). U sekretarijatu fakulteta bili su Ijubazni. (Ovo ne smem đa komentarišem). Režim studija je blag. (To ćetc videti na kraju godine).

Dve modernističke

2ELUDAC U SOSU U našoj тепзЛ. Kupus! Promenio ukus. ш Hibridizacijom! mesa i luka, nije nam muka. Laka Ruka

PUT OKO SVETA • Rotkve strugane, Na rende! Idemo u Ostende. U sinplonu na balkonu. Cevapčići iz Beča. Cevapčiči u Beč. dajte mi rečl Karteč

ZАВАVА

ZANIMLJIVOSTI Prvi svetski rekord u smučarskim skokovima postavio је Norvežanin Heremesvert 1888 godine. Njegov Je rekord iznosio 23 metra. Prvi Jugoslovenskl rekord postavio Je PogaCar na Bohinju 1921 gođine skokom od devet metara. OvaJ rezultat je postigao na petnaesto-metarskoj skakaonlcl. * Na Olimpijadi u Londonu 1948 godine prosek visine američke košarkaške reprezentacije iznosio je 192 cm. Najviši igraC imao je 213, a najniži 183 cm. * Sah se u SSSR-u predaje u ' školama kao predmet. * AJnštajn se za dokazivanje svo! Je teorije relativiteta služio i ša- hom. Vi • * IJ aprilu 1946 godine odigrana ; Je košarka utakmica »Student« ■ »Crvena zvezda« i završila rezultatom 15:13 (16:9). Ovo Je verovatno Jedan od najmanjih postignutih rezultata na košarkaškim utakmicama kod nas. * Prvi »Tur d Frans« ođržan Je 1903 godlne. Pobednik Je bio Francuz Marcei Oarin koji Je stazu od 2428 km. prešao za 94 Casa i 33 minuta. ProseCna brzina pobednika bila je 25.283 metara. * Prvl susret vaterpollsta kod nas održan Je u Zagrebu 1921 gcdine,

kada је »Viktorija« (Sušak) pobe- ! dila kombinovanu ekipu »Haška« , i »Konkorđije« sa 3:1. Susret је \ održan na jezeru u Maksimiru. % i \ * I Dosada je održano pet svet-» skih prvenstava u fudbalu. Tri pre^ 1 dva posle rata. 1930 godine, Montevldeo: Urug-1 vaj—Argentina 4:2 1934 godine, Rim: Italija—Ceho- j slovačka 2:1 193« godine, Rim: Italija Ma- > đarska 4:2 1950 godina, Rio de 2aniero; U- i rugvaj Brazilija 2:1 1955 godina, Zeneva: Nemačka’| Mađarska 3:2 Zanimijivo je da su se u flnalu ' | sastajale ekipe sa Kontinenta па ЗГ kome je prvenstvo održavano ij| pobeđivale domaće Izuzetak je samo poslednje pr-1| venstvo. I U studentskom pryenstvu dria- ® ve u fudbalu 1948 godine sastaie I; ; su se ekipe Zagrebačkog sveučiу lišta i Beogradskog univerziteta u i Ekipi zagrebačkih studenata igrali su: Mrčič, Kacijan i Strugar, a u ekipi beogradsklh stuđenata Мгkušič, Dajtć i Sapinac. ★. џ Prvi nastup jugoslovenske fudbalske reprezentacije bio je na o- ’ limpijadi u Anversu 1920 godine. Ovaj nastup naše reprezentaclje j ji bio ]e neuspešan. Katastrofalno , smo poraženi od reprezentacijo Cehoslovačke sa 7:0. Interesantno > da je ovaj susret posmatralo samo ! t osam (!) gleđalaca.

HUMOR