Студент

da dva nesavesna ill dva loša svedoka izazovu sudsku zabludu. Istina se kao i uvek nalazi na sredinl. A istina se u ovom slučaju sastoji u tome da je pogrešno svako radlkalno uopštavanje nedostataka 111 vrlina. iskaza i da je najbolje ako potpomognuti od izvesnih opštih načela ispitujemo vrednost iskaza svakog pojeđinačnog svedoka. Iskaz je završni momenat jednog psihičkog procesa u kome objektiviteti kroz apercepciju postaju naša svojina u obliku iskustva. Zato je on kao i svaki proces stupnjevit, premda ovđe nema oštrih granica između ovog ili onog nivoa na kome se nalazi formiranje naše izjave. Tako, naprimer, teško je utvrdltl granicu između percepcije i apercepcije, jer ako sve okolnosti govore da je događaj morao biti регcipiran, to još uvek ne znači da je morao biti i apercepiran. Zapažanje nije uvek praćeno poimanjem, a oni koji tvrde da svedočenje treba otstraniti iz suđske prakse, smatraju da ~e zapažanje u tako minimalnoj meri praćeno pravilnlm razumevanjem. da to nema nikakve vrednosti za sudsku praksu. Prvi stadijum iskaza je opažanje. U načelu sadržina jednog iskaza trebalo bi da bude <-i-sto opažanje. No, čovek nije fotografska ploča. Takvo idealno opažanje uopšte ne postoji. Ali, refrakclje koje dožlvljavaju percepciju. dok ne bude izražena kao svedočenje, ipak nisu tolike đa bl pozivi za njeio potpuno odbacivanje bi’ll realni. Subjekt zapaža često pogrešno. često samo celine, ponekad neobično malo, ali ipak zapaža. Po važnosti za krivično suđsku praksu 1 relativnoj pouzđanosti. na prvo mesto dolaze senzacije vida, sluha i nurisa, pa se 1 obmane kojima podležu ovi čulnl organi smatraju najopasnijim za iskaz. U oblasti sluha naprimer, akustičke obmane eu vrlo česte, ali se preteruje u njihovom značaju za sadržaj iskaza. Isledna služba traži od svedoka u oblasti eluha najčešće da reprodukuje govor, da prepozna glas izvršioca delikta, da iznese svoja za pažanja o Jeziku i dijalektu, a posebno o onlm sltnim elementima individualnog jezika koji se kod svajßft Mfioflsti

kulacije. Međutim, većlna Ijudl sluša po smlslu. S druge strane, iskustvo pokazuje da se ponovljene uzrečice urezuju u sećanje i ne malo delikvenata prepoznati su na bazi te jezične navike. U oblasti čula sluha sa gledišta pslhologije iskaza, postoji najmanje verovatnoća (prema nekim autorima ne veća od 30*/O da se đa tačan iskaz. Ali u oblasti čula viđa, taj se procenat penje vrlo visoko. Sadejstvo svlh čula u opažanju pomaže uočavanje celine, dakle biti jedne situacije. Zato su najautentičnija ona opažanja koja uključuju aktivnost svih čula. Senzibilitet je međutim vrlo promenljiv od Učnosti do ličnosti i po svojim naslednim kvalitetima i po izvežbanosti i po organskoj konstituciji. Ja sam počela sa primedbom da je iskaz neka vrsta prerušenog suda, neka vrsta našeg subjektivnog odnosa prema doživljenom, najzad da je to stav ne samo prema događaju, nego i prema našem opažanju toga događaja. Svedok najčešće ne ispituje sve atrlbute predmeta koji posmatra, nego prema izvesnim najupadIjivijim, koji ne moraju biti i karakterni, zaključuje o celini. To je naročito uočljivo kod ponovljenog viđenja. Gros i Stern navode jedan komičan primer. Nadzornik zatvbra je izjavio da se jedan kažnjenik bacio na njega sa nožem u ruci. Ustanovljeno je da to nlje bio nož nego haringa. Iz izvesnih istaknutih osobina ovog predmeta, u konkretnom slučaju njegove đužine i bllstavostl, nadzornik je zaključio da se radi o nečemu što je prlrodno kada su u pitanju zločinci. Ovde se očeviđno ne radi o klasično shvaćenoj optičkoj obmani, nego рге o Sternovom »pogrešnom shvatanju stvarl na temelju smanjenje sposobnosti razumevanja«. Kao što na zapaženje mogu stimulantno đa deluju telesna svežina, izvanrednost događaja, tako ga remete bolest, telesna slabost sve vrste psihlčke i nervne napetosti, afekti, dlnamičnost događaja, a naročito llčna poslednje bilo je uzrok pogrešne apercepclje. ugroženost. opasnost od pogrešnog tumačenja značajna Je, što se ne može uvek rećl za proste optičke Ш akustičke obmane. Јег, pslhologija iskjaza, kao i opšta psihologija, a naročito psihofiziologlja čula, poznaju prinudne situacije u koJima se ta obmana ne može izbfći. A ako?S e

može da proveri iskaz kojl se na njima osniva. Prigovor koji skeptici daju rekonstrukciji kao mehaničkom ponavljanju prošlih uslova, nije održlv, jer ovde se baš i rađi o obmanama, koje u dobrom delu imaju i fizičke razloge. Razlike u iskazu đva svedoka ne moraju potlcati samo od različilih, več stacionlranih sadržaja u svesti, nego od sasvim banalnih uzroka, kao što su razlike u prljemčivosti za optičke ili akustlčke utiske. Ako sam ja kao svedok rekla: zločinac Je Imao siv kaput, to još ne znači da se njegov stvarno crven kaput preobratio u siv pri prolazu mog opažanja kroz Herbartovsku apercepcionu masu, nego da sam ja možda slepa za crvenu boju. A ko može tvrđiti da se ova огganska mana ne može ispitati Jednim običnim eksperimentom. Većina psihokriminalista se slažu da pažnja u principu daje verovatnoću iskaza. Eltsperimenti, kojl istina nisu bili sasvim adekvatnl stvarnim situacijama u žlvotu, pokazali su da se broj naših saoptenja o jednom predmetu nalazl u obrnutoj srazmeri sa našom pažnjom koju smo poslonill njegovoj sredini. Druga sporna tačka u psihologiji iskaza je uticaj iskustva. Da iskustvo đeluje na iskaz, to je nesumnjivo. Pitanje je samo u tome da li je taj uticaj pozitivan lli negativan. Gros, Steren, Stnlrnov 1 dr.uz veće lli manje ograde smatraju iskustvo preduslovom pravilne apercepcije. iskustvo je jed#i mehanizam analogija. Ono teži da se potvrđi. Uopšte uzevši, ceo naš status ima težnju afirmaclje. Svi novi sadržaji ako su im pretcođlli slični, đoživljavaju sudbinu da budu svedeni pod stare oznake. Očlgledno je da će sa ovog stanovišta dva puta gledani film biti jasniji, nego onaj koji smo gleđall samo jednom. Iskustvo nlje, kako tvrde nekl američkl psihokriminalističkl, razlog više za odbacivanje Iskaza, пШ je ono, kako tvrdl sovjetska škola, pečat kojl Istina udara na iskaz, nego Je po pravllu koje svakako Ima i Izuzetaka, U procenjlvanju prostornlh 1 vremensklh vrednost koja profima svaku novu apercepciju. razmaka ono Je od naročitog značaja, Pešak će se redovno varatl u procenjivanju daljlne na moru, 1 ukoltko su prostornt razmacl manjl, utoliko će njegova procena biti tačnija. Obratan je slusaj kojl su navikli da

Događaji koji zbog svoje osobenosti utiču na afektivno stanje, oupžte uzevši izvanrednl i retki događaji, ostaju dugo u našem sećanju, ali ponešto preuvellčani. Retkost ima težnju da se učini još ređom, a da bi to bila, ona mora da znatno uveća svoje osobenosti. Вгој Ijudl na jednom mitingu uvek je veći za pristalicu ideja koje se na njemu ispovedaju, nego za njihovog protivnika. Stern ipak smatra da je neobičnost đobra jemstvo zadržavanja u pamšenju, a samo nešto manje za adekvatno prepričavanje. Poslednja faza u oblikovanju jednog kaza Je njegova reprodukcija. U ovoj fazi srećemo se sa vrlo značajnom opasnošću sugestije. Smatra se da postoji velika razlika između slobodnog ili spontanog i prinudnog iskaza. Sv* đotle dok svedok može svoje sećanje da iznese kso celinu, povezano samo unutrašnjim kop\»lama, on. vrši nad .tim sećanjem jednu nadkontrolu. U oblasti reprodukcije najdrastičnijl faktor Je pojava umnožavanja krivih ogledala kod tzv. lančanog iskaza. Smaniene mogućnosti Jedne tačne reprodukcije uvećavaju se sa brojem osoba preko kojih se iskaz prenosi. To isto važi 1 za formulacije koje islednik daje izjavl svedoka. Na kraju vredi izvući nekollko zaključaka koji se manje više u svim pravnim normama priznaju kao tačni: 1. Svedok i sveđočenje mogu imati formu pravnog dokaza. Prirodno je, da je najbolje rešenje u pribavljanju materijalnih dokaza. Pravno validniji dokaz je kod džeparoša uhvate na delu sa ukradenim novčanikom, nego kad dva svedoka izjave da su ga videli u kršenju zakona. Ali, u nedostatku materljalnih dokaza, dobro provereni iskazi svedoka, imaju za pravnu i moralnu istinu savršeno isti značaj. 2. Opasnosti koje se kriju u procesu formiranja jednog lakaza nisu tolike da uništavaju negovu vrednoet. One se mogu ukloniti rekonstrukcijom, probama, logičkim zaključivanjem i upoređenjem iskaza viie svedoka ako ih ima. Mnogobrojni isledni procesi to dokazuju. 3. Slepo poverenje sveđočenju kao 1 načelno njegovo odbijanle sa gledišta psihologije iskaza su podjednako pogrešne preteranosti.

STUDENTSKO PRVENSTVO U FUTBALU

Mnogo zaostalih utakmica

U VOĆSTVU „GRAĐEVINAR“ U PRVOJ I „STUDENTSKI GRAD“ STUDENTI - SPORTISTI U DRUGOJ GRUPI

Tereni beogradskih nlžerazređnlh klubova po kojima se „pretucaju" naži stuđentski klubovl poprlšte su stalnih borbi na kojima se uz mnogo teškoća održava futbalsko strudentsko prvenstvo, Na njima naše kolege svakodnevno ukrttaju noge boreći se za boje svoga kluba. Njlhove susrete ne prate pogledi mnogih navljača, već često mall broj onlh najstarijih, koji dolaze da podele radost ili гаzočarenja sa svojim kolegama Iz slušaonica. Zalaganje i bezbroj uspelih poteza nisu propraćenim burnim navljanjem 1 oduševljenjem mnogobrojnih gledalaca, koji su uobičajent na našim veliklm stadionima, već samo katkađ uzvlkom ponekog prisutnog nav Jača. Naše kolege futbalerl nisu nl naučili na to. Onl su naučili da se svih 90 minuta bore, bez predaha, da postlgnu zgođltak 1 pobedu i što časnije se plaslraju u ovom prvenstvu. Tu svoju borbenost, zalaganje i veštinu baratanja loptom oni đemonetriraju kroz četlrl održana kola, nekl sa manje, a neki sa više sreće („lopta Je okrugla"). Nlz nezgođa koje su nastale u toku prvenstva onemogućile su održavanje tlh susreta, a neke utakmice su 1 poništene. Razlog su sudije. Tmamo samo đvojlcu sudlja stuđenata, kojl su vodili najveći deo odigranih utakmica kažu u studentskom futbalskom potsavezu. Cesto utak-

mice vode delegati, klubovi se žale.., Jedna nezgodna pojava koja se odomaćila kod klubova je da se klubovi često žale na odigrane utakmice. Mnogi, često i neosnovano, koristeći pravo žalbe pokušavaju, kadgod im se ukaže mogućnost da ono što su izgubil na zelenom polju nađoknade za zelenim stolom. I tako, umesto da na neki način pomognu normalnom održavanju prvenstva onemogućavaju njegov normalan tok. U prvoj grupi trenutno se takmiči devet klubova. deseta ekipa, nije se mogao održati u prvenstvu. Utakmice je obično gubio parforfe, lli kada je izlazio na teren nlje mogao da sakupi i izvede ni jedanaest igrača. Nije ni čudo, Farmacija je fakultet na kome preovlađuju žene. Na prvom mestu, sa šest osvojenih bodova iz tri utakmice,

nalazi se Građevinar, koji se u ovonj,! prvenstvu pretstavio kao solidna I ekipa i najozbiljniji kandidat za ’ osvajanje prvog mesta u jesenjem đelu prvenstva. Ni u jednpj od tri : odigrane utakmlce njegova pobeda j nije dolazila u pitanje, a visoko je | porazio Arhitektonca sa 5:1 i prosto pregazio ovu ekipu, koja bez ijednog 1 osvojenog boda i sa najvećim brojem primljenih golova ima malo izgleda | da napusti nezahvalno poslednje ' mesto tabele. „Stomatolog’* bez izgubljene utak- | mice ozbiljno ugrožava prvoplasiranu ekipu, dok „Tehnolog”, koji je u prošlogodišnjem prvenstvu završio u vrhu tabele, gubi bodove. Iznenađenje je i „Mašinac”, doista ima dve zaostale utakmce, a i dva izgubljena boda i to od „Pedagoga” ekipe od koje se nije tako mnogo očeki- 1

valo u ovogodiinjem prvenstvu. Borba za prvo mesto vodiće se između „Građevinara” 1 „Stomatologa” pa i „Tehničara", a ne isključuje se mogućnost da ga osvoji i „Mašinac”. Ovo su samo pretpostavke, a ostavimo da oni to reše na zelenom polju. U drugoj grupi stvar je nejasnija, jer ima mnogo više zaostalih utakmlca. „Studentskl grad” posle odlgrane utakmice iz četvrtog kola zauzeo je prvo mesto ozbiljno od „Е-lektričara”, Pozlcije „Ekonomista” i „Veterinara” su izjednačene. „Е-konomist” sa najviše remija (trl iz četiri kola) i „Veterinar” sa Jednom zaostalom utakmicom priključili su se gomjem delu tabele. Medicinar П nije baš najsrećnije prošao i poređ toga što se nalazi u gornjem đelu tabele. Primio je najviše golova, doista od ekipa sa vrha, ali ~ima nešto trulo u državi Danskoj”.

PRVA GRUPA 1. Građevinar 3 3 0 0 10: 2 6 2. Stomatolog 3 2 1 0 8: 4 5 3. Tehnolog 3 2 0 1 6; 3 4 4. Pravnik 4 2 0 2 11: 8 4 5. Ruda r 4 112 4: 7 3 6. Mašinac 2 10 1 4: 3 2 7. Peđagog 3 1 0 2 4: 7 2 8. Student 3 1 0 2 3: 7 2 9. Arhitektonac 3 0 0 3 4:12 0 DRUGA GRUPA 1. Studentski grad 4 3 1 0 12: 3 7 2. Električar 3 3 0 0 11: 2 6 3. Ekonomist 4 3 0 0 11: 2 6 4. Veterinar 3 i 3 0 10: 7 5 5. Mediclnar II 41117:63 6. IFK 1112 7:16 3 7. SASK 2 0 10 1: 1 1 8. Sumar 4 0 11 2: 3 1 9. Mlađost 3 1 0 3 7:11 l 10. VASK 2 0 1 2 8:15 1 0 11 0: 1 1 2. Ilić

»Stomatolog« ekipa sa najvlše remija: Pdpovlć Raklć, Debeljlć, Pre Seva, Kozarev, Lazarević Sekullć, Ristlć, Nlkodijević, Lalošević 1 Mlloševlć.

SPORTSKI ŽIVOT STUDENTATA GRAĐEVINARSTVA

Na Građevinskom fakultetu sportski život studenata odvija se u više društava. a najvlše u SD Građevincu, I jednom od najstarijih društava na Beogradskom univerzltetu. ! Futbalerl se sada nalaze na Celu prve grupe prvenstva Beogradskog univerziteta. Odigrall su tri utakmice i sve rešill u svoju korist. Ođbojkaši se takmiče takođe u prvenstvu Uni; verziteta koje je tek počelo, a još u prvom kolu zabeležili su uspeh. Sahovska ekipa se priprema za takmičenje takođe u okviru prvenstva Univerziteta, које treba uskoro da počne. Pored ovoga društvo najviše radi na omasovljenju i u tom pogledu je naišlo na puno razumevanje Udruženja studenata građevine, koje mu pruža moralnu i materijalnu pomoć. Društvo sađa broji oko 130 članova, a uprava đruštva smatra đa će se ovaj broj u bllskoj budućnosti povećati. Ustvari, rađ treba tek sada da se razvije u pravom smislu rečl.

R. .Jeremić

USPEH NA DVA FRONTA DARKO KRNJAJIĆ

Ovogodišnjl pobednik na Balkan- t skim igrama u Istanbulu t najuspešnl- 1 jl bacač diska ove sezone, Darko Kr- i njajić po prlćanju njegovih drugova sa fakulteta. najjakše se može naći n vežbaonicama Hemiskog instltuta. Na- i vlknut da ga viđam na bacailštu sa 1 dlskom u rucl jedva sam ga prepoznao s u radnom mantilu. ! Još kao učenik Novosadske gimnazije, bavio se gimnastlkom u društvu za telesno vaspitanje i pomalo sa dru- i govima igrao futbal 1 veslao, Nije ni sanjao da će sve to Jednog dana na- 1 pustlti 1 okrenuti se atletici. Iskusnl 1 atletski trener Jaša Bakov koji Je do i danas otkrio mnogo talenata i uveo u atletiku, žlveo Je tad u Novom Sadu i Imao Je prillke da viđi sa koliko Je veštlne Darko radio na spravama. Ргоbudio Je kod njega interesovanje za atjetiku i jednog đana odveo na bacalište. Od tada Je Darko počeo sve ređe da se pojavljuje u gimnastičkoj dvorani, a najčešće su ga viđali na tre ninzima atletičara gde ]e počeo da ulazi u tajne bacačkih dlsciplina. Već posle mesec dana treninga, na prvenstvu Vojvodine Darko Je postao Cetvorostruki prvak Vojvodine. U baca nju kugle, koplja, kjadiva l dlska on je | bio daleko bolji od svojih konkurenata i zasluženo Je osvojio naziv najbojjeg bacača u Vojvodini. To ]e blo ogroman potstrek za njega početnika. Počeo ]e ozbiljno i sistematski da trenira, i umesto kladiva kojim se dotle najviše bavio posvetio se bacanju diska. Uspesi nisu izostali. Već 1951 godine ba( cio je 47,06 metara što Je bio nov junioroski rekord Jugoslavije. Sa tim геzultatom postao Je Clan senlorske геprezentacije l prvl put obukao dres državnog reprezentativca. Sledeće godine bio Je najbolji i tada je prvi put osvojio naziv državnog prvaka. USPESI I PLANOVI Imao sam mnoga takmičenja. Bacao sam u skoro svim evropskim zemljama. Najdraže su ml pobede na državnim prvenstvima, ali svakako ml je najdragocenije drugo mesto na studentskom prvenstvu sveta u Dortmundu. Tokom celog takmičenja u Dortmun i du Kmjajić Je vodio ispred ostalih. Svi j su očekivall da će sa Mllakovom na ј pobedničkom postolju priraiti ziatnu medalju. Međutlm, Englez Faraoh u zadnjem hltcu prevazišao je sebe l baclo 47 metara. Sa 20 cm manje Krnjajlć Je morao da se zadovolji srebrnom medaljom. 2ao ml Je što na tom takmlčenju nisam učestvovao u petoboju. Išao sam

tada 11,0 na 100 metara, a pored ostalog to bi bllo dovoljno da zauzmem prvo mesto. Vaša najveća borba? Bilo Je to ovog leta u Titovom Užicu na izbornom takmičenju za Balkanijadu. Ja, Krivokapić 1 Radoševlć stalno smo bacali oko 48 metara. Ja sam pobedio sa 48,90 metara. Kako Je bilo u Istanbulu? Bacao sam prvi 1 svu snagu sam uložio. Išao sam na sve Ш ništa. Kada Je izmereno vldeo sam da Je 47,76 metara. To je bio đobar rezultat. Krivokapić koji mi Je tad blo najveći takmac, izgleđa da se pomirio druglm me stom. Bacio Je 3 metra manje. Kakvi su Vam planovi za iduću godlnu? Spremam se da do kraja iduće g#» dine diplomiram. a atletika? Neću Je zanemariti. Nadam se da ću bacati preko 50 metara. To neće biti neki napredak pošto sam već sada pred kraj ove sezone s prestupima bacao oko 52 metra.

V. Nedeljković

Studentsko košarkaško prvenstvo

PROŠLOGODIŠNJI POBEDNIK STUDENTSKI GRAD U VOĐSTVU

Decembarski hladni dani naterall su košarkaše da potraže skrovište. Napustili su Guberevac i utakmice odigravaju u sali IFK-a, a kada je ona zauzeta odigravanjem zimskog košarkaškog tumira Kup Becgrada, napuštaju Beograd 1 odlaze sa one strane Save na Novi Beograd. Na prvom mestu nalazi se „Novi Beograd”, prošlogodišnji pobednik u prvenstvu. U nažem potsavezu igra se kvalitetna košarka. Tc konstatujemo, jer je naš prošlogodišnji prvak „Studentski Grad” u okviru takmičenja kupa Beograda pobedio „М»* talca” (Smederevo) sa velikom razlikom u koševima. Ako ovome dodamo da je „Metalac” član Srpske lige, s pravom možemo reći da je u našem potsavezu kvalitet na visinl. Pivo plasirani „Novi Beograd’* ugrožen je od VASK-a i „M’adosti”. Izgublvši utakmicu od Studentskog Grada, IFK ima malo izgleda za vrh tabele. Iznenađenje je „Sumar” „Veterinar” 33:30, zatim „Sumar” SASK itd. „Pravnik”, koji se učvrstio na poslednjem mestu, uložio je žalbu na nerešen rezultat sa „Stomatologom” 1 izgleda rešio je da malo popravi 1 svoje stanje bar paragrafima, ako ne koševima. 1. Studentski Grad 4 4 0 0 228:156 8 2. VASK 3 3 0 0 114: 56 6 3. Mladost 3 3 0 0 115 : 89 6 4. IFK 4 2 1 1 159:153 5 5. SASK 3 2 0 1 153:126 4 6. Veterinar 4 1 1 2 164:174 3 ; 7. Sumar 3 1 0 2 103:136 2 ' 8. Stomatolog 5 0 1 4 186:232 1 i 9. Pravnik 6 0 1 5 196:273 1