Студент

У јесен године 1939

.. .Ти гробови нису раке, већ колевке нових снага.“ Тако је „Наш студент" у афиши на првој страни 23 децембра 1939 године обележио крваве догађаје од 14 децембра. У Европи је пламтео рат. Незаштићени интереси на)рода од ненародне владе Цветковић —Мачек све више су показивали белину својих дланова. Глад је претила, Наслућивање скорог рата вукло је за собом баласт шпекуланата. Хлеб, мир и слобода биле су границе о које се одбијајући будила свест обичног човека. Родољуба и грађанина. Београдски универзитет од својих првих дана забележио је и постојање студентског покрета, спремног да се одупре сваком насиљу, одлучно и да нађе у себи снаге да се избори за аутономију Унивсрзитета, и раскринка сваки првокаторски гест Љотићеваца и политичких агената. Јесен децембра 1939. КОЛЕГЕ И КОЛЕГИНИЦЕ 13 децембра појавио се у рукама студената летак извучен преко матрица: ‘У четвртак 14 овог месеца у три часа у ФизичкоЈ сали Правног факултета Акциони одбор стру«ушх студентских удружен.а, заједно са свим координационим телима на Универзитету, одржаће ВБЛИКИ ОПШТИ СТУДЕНТСКИ ЗБОР. Општи студентски збор био Је увек радна скупштииа свих наших организаџија на којој је изношен биланс њиховог рада и на којој су постављеии нови задаци студентског покрета. Он Је s'век био манифестација наше снаге и спремности да се до краја боримо за наше оправдане захтеве. Ои Је био смотра наших снага спремних да се ставе у одбрану слободе науке и аутономије Универзитета. Београд 13. ХП. 1939 Акциони одбор Студентских стручних удружења Универзитетски сенат је, међутим, забранио после догађаја који су се одиграли на Универзитету 29 и 30 новембра све студентске приредбе за месец дана, па према томе и општи студентски збор заказан најпре за 3 децембар 1939. После позива Акционог одбора на стуеднтски збор 14 децембра, Сенат је поновио своју забрану. Зато је 14 децембра Акциони одбор доиео нов проглас. Ево делова из н»ега: Против провохација реакције за слободан и негметан рад на слободном Универзитету Забрана општег студентског збора каже се у прогласу заказаног за 14 деце<мбар ове године скида и. последњи вео са лица реакције и њених експонената на Универзитету ... .. .Општи студентски збортребало је, у мислима реакционарт них кругова изван Универзитета, реакције на њему, господина Мицића и беогрздске полиције, да буде дан удара полипије ка Универзитет, дан уништења аутономије ове школе, почетак најстрашнијег прогона свих поштених тудената. Пустити студенте на Универзитет, а затим по звати полицију у њега и предати им студенте то је био подмукли план реакције, план испреден између Универзитстског сената и београдске полииије, план благословљвн од њихових заједшгчких господара. Када све досадашње провокације ратних хушкача „Акаде!мија“ под видом комеморације адмиралу Гепарту, толерисање наоружаних љотићевских упада на Универзитгт, затварање Универзитета и блокирање, путем полиције, његових зграда, забрана евих студентских приредби за месец дана. и бесомучна хајкз са самих универзитетских катеари нису успеле да сломе мир и достојанствену одлучност студената, требало је овога пута пошто пото провоцирати нереде и крвопролиће на Универзитету. То је требало реакцији и њеким универзитетским експонентима да би у очима јавности оцрнила студенте и њихов покрет, да би добила одобрење за напад на аутономију и прогон студената ... .. .Свестан својих одговорности. у жељи да свим студентима осигура несметан рад на Универзитету, Акциони одбор својом одлуком о неодржавању заказаног збора доказује на делу ко је заштитник реда и слободе Универзитета, ко је за слободу науке и интереса студената, а ко против ње!... И студенти су истог дана збили своје редове и одговорили отпором. » ОЧИМА ОЧЕВИДЦА На СлавиЈи су нас чекалс групе младића и девоЈака студензта и радника, узСуђених лица и погледа пјОшх решености да искажу оно што мисле и осеђају. Нове гауде w ошмзмаме e* *

Доле рах пала Је прва парола. - Живела слобода радног народа! Доле шпекуланти! чули су се повици, забрујале су присутне хиљаде демонстраната. Чудили су се пролазниди, застајали утапали се у гомилу. Отварали су се прозори, махале су руке, чули су се гласови бодрења“... Седам Je часова. Један извештај из овог времена каже: нарочито велику ватру отворили су органи власти У седам часова на Славији, „Као из земље изникли жандарми и агенти зверски су се бацили на гомилу. Чули су се пуцњи, замахали су кундаци, без икакве претходне опомеЦе. Зањихала се прва жртва, дајечали су први рањеници". У седам и петнаест отворилис у ватру у Алексзндровој улици (Булевар Револуције) код Техничког факултета, у седам и трИдесет код Ботаничке баште... „Разбили смо се у колоне. Мања Је кренула пут Ботаничке бзште, а већа даИашњим Булеваром Револуције и застала код Вуковог споменика. Са постоља споменика допирао Је глае младог говорника. Али као схо. поново су одЈекнули пуцњи, зазвиждали мешт, засвирале сирене полициских кола. ПоЈурили су окрвављени људи... Очи су пламтеле мржњом. Дограбили смо каменице и као лавина одлуч&о кренули даље“. У осам часова одЈекнули су пуцњи на Смедеревском ђерму. Полици|ски агенти и провокатори разбијају радње и трговине, да би огорчили оитне трговце на манифестатне. Нису успели. У ПриштинскоЈ Је фар полициског аутобуса пресекао пут демонстранатима. Поново плотун у месо. Погинуо Је Живко Седлан, метак му је пробио карличну кост. Пао је Мирко Лукић, студент медицине и његова колегиница Боса Милићжзић, студемткиња Економско-комерцијалне високе школе. Сутра Је Јавност била обавештена владиним саопштењем, кратким и лажним: ‘Демо(нстрације су биле комунистичка ствар“. А потпретседник владе господин др. Влатко Мачек чинио се за све ове догађаЈе слепим и глувим. Али.... Забележен разговор из кабинета Г. Мачека*) На позив околине Мачека, претставници Уједи-IБене студентске омладине посетили су п.претседника владе у његовом кабинету и задржалн се са њим у разговору више од пола сата. Разговор је започео један делегат УСО; „Господине потпретседниче, користим прилику да вам јасно и отворено кажемо наше мишљењз о данаши>ој политичкој ситуацији, да вам изнесем став УСО према влади и пр>ема вама после крвавих догађаја који су се одиграли у Београду, Загребу и Сплиту. Бесумн>е ви знате колико је истрајна била наша борба за народне Слободе, за права хрватског народа. Познато вам је да никада нисмо заборавили да помор нема са своје стране оправдану тешку борбу Хрвата. После крвавих сињских догађаја ми смо дигли свој глас протеста против

терора ондашњег режима. После смакнућа радничког борца Ђуре Халабарца, ми смо изашли на београдске улице. После смрти хрватског народног борца Стипа Јавора, ми смо иступили за амнестију свих политичких осуђеника чији је тешки положај најбоље одражавала Јаворова смрт. Господине потпретседниче, наставиб је он, све до недавна, заузимајући став према данашњој влади, ми смо оштро одвајали вас и Сељачко демокрзтску колацију од Цветковића и шестојануарског дела владе. Међутим, догађаји који су се недавно одиграли, ненаслућени терор који се примењује прима радном народу и нама омладини, према свима антиратним снагама широм земље, беотрадски покољ од 14 децембра све су то докази да се влада враћа крвавим методама диктатуре. Чињеница је, господине потпретседниче, да је први политички закон који је влада донела, била Уредба којом се пооштраза закон о заштити државе. Влада мисли да приступи образовању концентрационих логора за своје противнике. Влада убија манифестанте који траже хлеба и рада, који се боре за мир и слободу. За овај нови политички курс сматрамо одговорним и вас и СД Коалацију, владу као целину. Сматрамо да сте ви и СДК били та снага која је дала храбрости зликовцима да врши злочин. У то смо сигурни. Више немамо разлога да двојимо вас и СДК од Цветковића у погледу одговорности. Вама су студенти некада гиевали песме у домонстрацијама, за помињање вашег имена они су били прогањани и затварани. Данас су они напуњени према вама огорчењем. Ми се не плашимо терора ни логора које мислите да обр&На Tjj смо иавЈлклик .Ол. Цветкавића се *ш-»

чем бољем нисмо ни надали. Али ми нећемо жалити да овај свој став пронеоемо у најшире редове народа и омладине и да се боримо свим средствима за мир и слободу". Мачек, очигледно узбуђен и нервозан, почео је да говори вео<ма оштрим тоном, избегавајући одговор на главно питање: „Господо, не треба идентификовати слободу и анархију. Послије рата у Немачкој постојала је демократска влада. Марксисти су правили нереде и дошао Је Хитлер. У Шпањолској, послије Алфонза ХШ била је демократска влада, марксисти су правили нереде и дошао je Франко. Код нас је демократска влада која неће дозволити да се тако нешто деси. Ситуација Је данас тешка. Ја нећу да дозволим да ггружи ма коме повод да код нас интервенише. Наша земл>а може бити окупирана са више страна. Е а Ја то недам. Последње демонстрациЈв служе директно томе. Шта хоће тај радни народ? У Беоr P8 ДУ не знам како Је било, Јер ниЈесам био, у Загребу сам видио бебе у бундама и госполу која имају B—7 хиљада мјесечне платв, чуо сам такве гдје вичу и траже хлеба и рада. И у Сплиту су такође пуцали на гомилу која Је викала док Је прави радни народ за то вријеме мирно вјећао у дворани. (Мисли се на ХРС и господарску слогу). Требате се стрпЈети и бити мирни. Да је хрватски народ правио нереде, да није био истраЈан, не би никада дошао до своЈе слободе. Морате бити смирени док ми донесемо политичке законе, па ђемо вид Јети што народ мисли о Цветковићу, видЈеђемо ко има веђину када буду слободни избори. Овдје Је пуцала подгиција, то зНам. И у Сплиту Је прво она пуцала, али Ја то нећу. Ја сам довео хшваду сељака наоружаних пушкама, довео сам нашу заштиту па мора бити мир и ред. Нека сада неко покуша да виче!.., С ким да замЈенимо оваЈ полициски апарат? А у Хрватској он Је остао... Мир се мора одржати, а тај радни народ нека диже демонстрациЈе, он то хоће, он тиме спречава да се заведу слободе, нека само настави"... Један делегат му упаде у реч: „Господине потпретседниче владе, радни народ неће демонстрациЈе ради н>их самих. ДаЈте слободу организовања, слободу збора и договора, па he и марксисти „мирно вјећати". Онда немаЈу потребе да излазе на улицу. Слобсда збора постоЈи данас за све активне министре, за вас, за радикле и демократе. Они свакога дана одржаваЈу конференциЈе и зборове. За радни народ она не постоЈи. ДаЈте слободу па неће бити демонстрациЈа". Мачек ниЈе на ово ништа одговорио, већ Је наставио: ‘Ја не питам којим парти Јама ви припадате. Знам да ви ниЈесте за демонстрације криви. То су све марксистичка посла. Окренимо се на н>их, Да дођу на власт милом нема изгледа, да дођу силом Још ман>е“. „Гооподине потпретседниче поново је упао делегат, марксисти се данао не боре да дођу на власт, они се боре за слободу, за равногтравност народа, за демократију, за што сте ви обећали“. Доктор Мачек и на ово није одговорио. Поново је инсистирао да се мора одржати ред и мир, да се мора сттречити, и да мир мора бити сачуван „а ако хоће, нек поново вичу...“ „А ви ћете поново пуцати?" „Можда... Пуцаће!!!“ изјавио је кратко Мачек. „Шта уствари хоће ти марксисти“ наставио је Мачек, вичу доле рат где је рат? Ко је за рат, зар влада? Зар она није за неутралност, пуну ЈЈеутралност, само што се наоружавамо за своју одбрану, А ми то хоћемо. Влада је за мир.“ n A убија борце против рата“ каже један од делегата. „Борца против рата“, поновио је два пута доктор Мачек. „Да, људе који су клицали доле рат владина полиција убијала је по београдским улицама 14 децембра" каже делегат. Доктор Мачек прелази преко овога и говори о држању СДК у влади. Каже; „Шта хоћете, мислите ваљда да дам оставку?...*' „Господинз потпретседниче. да сте ви или који други члан СДК ставили у изглед своју оставку, ситурни смо да до крвопролића не би ни дошло“ каже један од студената. Мачек ни на ово није одговорио, настојао је да заврши разговор и повишеким гласом је почео: „За све што сам досада рекао сигуран сам, то је моје стаковиште, а имам индиције да ови нереди, демонстрације до којих је дошло иду у прилог реакцији, Стојадиновићу и пријатељима. Ви сте њихово оружје, можда и несвесно, то се каже у грађанству“, Један од делегата је одговорио; „Приче да служимо реакци;и, Стојадиновићу и Немачкој су смешни и кукавички изговори, којима се покушава правдати злонии власти!" „Господине, изволите напоље!** викну ка сав глас доктор Мачек делегату који је износио гледиште УСО. Овај излазећи рече; „У реду господине потпретседниче, то је све што можете да ми одтоворите**. Мачек пожури да сам за н>им залупи врата, Против оваквог поступка према њиховом другу који је износио став УСО, остали делегати су одмах изЈавили протест и напустили кабинет, До нас је допрла истинита легенда о jecemr децембра 1939. И Београд је имао Ватроломејску ноћ и н>ене жртве. А легенда путује. и куца на сваки прозор, и потсећа иа себе. 1939. Време је било разапето између безумља поколебаних у своме миру властодржаца и гнева народног што, својом врелином, процеса себи пут.

Бане ЈОВАНОВИЋ

лгта* t • ■ f «м i ađ» л |»гг ЦЦ**Г->*? "^.}уЏЈЦ Јађушјр А jjk J ~.,та>мммм* ««' Ш ЈШвр&јјш Ш& lifll fiS!> ДРУгТдР fflf * t»««u».»4H> J *" >»»l<»fcw* I ц_ « WViM I •*"' Ј кјгАтуринх и ciiopTr ктх гдрувсв.« на Београдско« ;x»r> ј < ■ate-m«*...1. —. . l’M l НЕрЕ^ЕВВууЗДМ<ЈјЈИЈ!У|ДЗ^|фВ^^'Л^ ј Il4'd е с е т|з а r 1939 | gii'UiiHn i Miiiiiiii'iinwr тавмииаммимииимишжа«^^ »патимм—■ Oroga kmvog preko 30 manife* stansta racjcno je lVpnšalia i pnško- 'j мЖш Preko 10 radnika, s|ndena<a I drngih оЈжД bmiadžtiaca je гапаша MlßSvi su oni kUcali mžm I slobodl. za rad I шНI

• Овај извештај непознатог аутора писан руком Je У архиву ЦКСКС и отштампан са незнатшпЈ стилским najj&ajja ренФРу