Студент

(Nastavak sa stranc 1) student IV godine, za rad: „Ш-bridizacija i njeai značaj u stvaranju rodnijih sorata kulturnih bilja”, Branka Nikezić, Miroslav Berović j Mihajlo Pavlović, studenti, za rad: „Prilog izučavanju kvaliteta mleka i mlečnih ргоizvoda na beogradskom i zemunskom tržištu”. Na Pravnora fakultetu: Vladi■lav Simonov, student, za rad: „Prvobitni propisi o upravljanju selom u Srbiji u drugoj polovini XIX veka”, Zoltan Sabo, stuđent, za rad: „Postanak austriskog građanskog zakonika”, Dragoljub Stojanović, student, za rad: „Upravni spor u našoj teoriji l praksi. Na Šumarskom fakultetu: Slobodan Smit, student IV godine, za rad: „Bolesti drveća i žbunja u parkovima Beograda”. V. Trećom nagradom od 10.000 dinara; Na Arhitektonskora fakultetu: Dragoslav Stefanović, student za „Idejnu skicu za zgrađu Opštine Savski venac sa tehničkim opisom”. Na Veterinarskom fakultetu: Miian Deadić, apsolvent, za rad: „Ehinokokoza čoveka i domaćih životinja u našoj državi”. Na Elektrotehnićkom fakultetu: Aleksandar Vorbudžić, student IV godine, za rad: „Studija ©lektronske emisije i sloja oksida u vakumu i zaključak o vrsti metala za oksidnu podlogu”. Na Medicinskom fakuitetu: Stevan Grujić, student V godine, za rad: „Prilog poznavanju funkcije korelacije”, Miomir Krdžić, student VI godine, za rad: „Emocionalni život deteta i razvitak inteligencije”. Na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu: Jožef Sabo, student 111 godine, za rad: „Kvržice i kvržične bakterije na našim leguminozama”, Na Pravnom fakultetu: Miroslav D. Petrović, student 111 godine, za rad: »Osnovni ’ principi i razvoj spoljne trgovine Jugoelavije od 1945 do 1955’'. Caslav Strahinić, student 111 godine, za rad: „Isključenje i lišenje iz prava na nužni deo", Obrad Sta-

nojević, student IV godine, za rad: „Elementi feudalnlh odnosa u рогпој rimskoj imperijd”. II Da se pohvale za podnet« temate: Na Geološkom fakultetu: Mlbajlo Danilović, student, za rad: „Vodosnabdevanje vojske”. Na Poijoprivrednom fakultetu u Beogradu: Ivica Vujičić, student IV godine, za rad; „Značaj ukupnog broja mikroorganizama za ocenjivanje kvaliteta mleka”, Vladimir Krstić, student, za rad: „Stanje i problemi voćarstva Sreza krajinskog i mere za njegovo unapređenje”. Nagrađeno je 63 najbolje diplomirana studenta sa po 5.000 din., a pohvaljeno osam. Za najbolji uspeh u studijama nagrađeno je 222 studenta sa po 2.500 din.

KONCERT ŠPANSKIH IGARA

Grupa »Torez« na tehnici

Svečana sala je mala. Nameatlćemo podljume u aull. Dobro će se vldetl. Pođijum dođe skoro u vlaini ograde 2ar ne bi mogli preko ograde. Neće se dobro videti noge, a znate one »u najvažnlje, Pokušaćemo. Oko sedam poćele su se praznitl učionice. Odlazill su studenti ва klupama 1 stollcama u aulu. Na ulazu u zgrađu gužva. Pune se balkoni. stepenlšta... Nestrpljenje raete, a kazaljka na satu lenjo obilazl poslednju Cetvrt. Redari imaju pune ruke posla da udalje iz neposređne blizine blne najnasrtljivlje. Zvućnlcl larmaju, vazduh kijuča. Najzađ poJavijuJe se spiker. ~Kao prvo kgjzpzjzjzpzpbhckrkr .. !** ozvučenje Je opet loše. Ua! Tišlna. Hahaha. Besan topot klavira prekida galamu., Vrvi раг izlazi na binu. „Druže, ваgni malo glavu”. Г' žablje perspektive U neposrednoj blizini bine su stepenice, takoreći dolaze ispod blne. Na njlma gužva. :.'oslednJi koJi su stigli našli su tu mesto za svoje cipele. Vldi ве tamo gore kađ se dobro iskrivl vrat veliki SVoki suncobran kojl se okreće, zatvara i otvara. Prašina pada dole, a novi stalno dolaze. Iz ptičije perspektive ~Eh, ne naginji se toliko. „Pašćeš!” Na blnl vrtešku prati snažan topot i zveka daira. Suknje lete u krug velike, široke, šarene. Ruke premotavaju vazduh i seku ih oštri zvuci klavlra. Kastanjete... ... teraju čoveka da pevuši 1 đa udara prstima o sto. Sva su tela nagnuta napred 1 usta razvučena u osmeh. a pljesak Je dug i besan. U pauzi U Pauzi se probaju najnovlji modeli aviona. Opšti aplauz Je požnjela smela konstrukcija kolege sa gornje galerije koja Je üblagom poniranju napravila krug oko cele aule \ aterirala na Jednu ćubu. Na binu se obično baca cveće. Stu. dent Je bacio praznu kutiju ođ šibica da bude orlginalan, Na kraju To nije bila pretstava velikih umetnika. Ansambl nekompletan dao Je sve od sebe 1 gledaoci *u bili zadovoljnl. Svetlana Jovanović je poglavlje za sebe. NJena igra je ođuševila sve. Beba, kako je iz milošte zovu, bila Je na bini uragan koji diže sve 1 gledaoce i prašinu i suknju. Lagano uz buku klavire, savijajući se, übira ružu sa zemlje. Dva puta ponavlja cigansku igru „К uev a s hll ana s" od Romera. Smešeći se simpatlćna Beba rekla Je: „Zadovoljna sam publlkom. Malo Je Ipak previče fcučna, pa nisam često čula muziku”. Kada je Izlazlla !z zgiade niji gleđaoci su je sačekalj i dugo aplaudirali.

Publika Sami studentl. More studentskih glava milion misli. Neko voli glasno da izrazi svoja osećanja. Nekad nije loše. Nekađ Je vrio nepristojno. Smeh Je tađa pohvala gluposti. Mi smo studenti. Niko se nije setio da donese buket cveća devojkama „koje su se trudile da zadovolje sve, a svi eu rekll ~Uh kakve ima noge”. „Sta se praviš važan, kao da ti nisi gledao u noge”. Jedne su noge, a hlljade očiju, Јег bilo Je preko tri hlljade studenata. Ulaz Je bio besplatan. Nogama se igra, noge se gledaju u baletu, u igri, u futbalu...! KraJ Kad se ispraznila aula vuklo ih Je nekoliko teške podijume, stolove, klupe i stolice natrag u učionice, jer sutra se nastavlja čas matematike, mehanike, nacrtne .. ! Bila Je to nesvakidašnja gužva. LJudi su odlazili ss časova, jer je džabe pretstava, jer su to Spanske igre, jer mi studentl žellmo sve da vidimo. Od glave do pete. Jedan avion zgažen 1 prašnjav ležao je na podu. E, ko visoko leti...! Završi druže. „Hoćemo 11 skoro videtl opet nešto tako. Zašto nej”

т jubomlr Jovanović

U toku sledeće nedelje studentski bioskop na Tehničko j školi prikazivaće filmove »Praznik u Rimu« i »Sirano de Beržerak«.

SVETLANA JOVANOVIC

Quevw jinae«

ZABELEŠKA IZ STUDENTSKOG GRADA

O nekulturi, primitivizmu i birokratiji

Stanujem u Studentskora gradu i volim taj mravinjek stometarskih hodnika. Nije ml prijatno kada o njemu pričaju ružno, јег ... jer možda ste imali prillke da vidlte to je sad uzoran kolektiv. Zaista, po mnogo čemu uzoran Kad kažem to, ne preterujem. Kultumo umetničko društvo. društveni klub, sportsko društvo itd ... mnogo uspeha i pobeda ... i ugled porastao. U ovakom kolektivu gde se svakodnevno, intezivno i masovno radi na svim poljima, vidljivo štrče i paraju oči neke loše pojave. One su vezane za pojedince i vređaju nas i Ijute. Takve pojedince ne možemo da gledamo drugarskim i prijateljskim očiша, Zar nije to razumljivo zbog svega onoga ranije, zbog svega ovoga sada učinjenog trudom mnogih. Ispričaću nešto od toga što štrči. Jedna od studenkinja usplahireno priča: »Autobus je prišao redu. Odjedared to više nije bio red. Naše kolege su izazvale gužvu. Hteli su ući pre od onih strpljivih u redu. Jedan starac se usprotivio tome, a jedan naš student ga je premlatio. Tog studenta viđala sam u našem domu. Građani su počeli ozlojeđeno da viču na stuđente. Bilo me je sramota što sam student«. Ovih dana zapažen je u menzi i hodnicima mladić sa flasterima zalepljenim na licu i modrim kolutom ispod oka. On se svuda jada l prića: >Te večeri posle igranke... jedan me je đržao a drugi tukao...« A njih dvojica: »Našu čast je uvredio, svinja jedna... « U društvenim prostorijama nestalo je četiri zvučnika za jednu noć.. A neke druge noćl na prvom spratu skinuti su svi prekidačl Lopovski »đuh« vešto i računski izvodi svoje akcije. »Uhvatićerrft) ga, premlatićemo ga« kažu stuđenti 1 svi spavaju, a »duh« ne spava. Upravni odbor pre više odpola godine doneo je odluku: u menzi kupiti noževe. Odluka je doneta i pored otpora upravnika grada i menze. Govorili su: »Ljudi videćete pokrašće noževe, pa ko će onda odgovarati«. Odluka je izigrana, noževi nisu kupljeni. Unapred osuđeni lopovima, studenti kašikama, rukama, zubima zamenjuju noževe. Neko je jednom lepo rekao: borba primitivnim sredstvima protiv primitivizma. Tačno je rekao. Ali ako su naši upravnici primitivci, oni se po ovom pitanju i birokratski ponašaju. Evo kako bi jedan ođ tih službenika o tome rezonovao: Kupićemo noževe. Studenti će ih pokrasti, Ja kao odgovomi za to, moram-to negde pravdati. Službenici moraju imati više brige oko hvatanja lopova, pa onda razne komisije, otpisi itd. itd. Pa to je komplikovano, zar nije jednostavnije: nema noževa! Upravni odbor i radi svog ugleda morao bi da postavi ovu stver ozbiljnije 1 oštrije. Njegova odluka se već toliko vremena odugovlači l izigrava, jer navodno nema sredstava, a svi smo očevici »gde leži zec«. Organizacija SSJ, a posebno upravni odbor, povešće ozbiljnu brigu o svim ovim pojavama; u smislu donetih odluka na skoro održanoj konferenciji organizacije SSJ Studentskog građa.

а- шиф

INDEX

st'ara praksa NOVA ODA SA APSOLVENTSKE VECERI MEDICINARA U HOTELU „ZAGREB” Prošlo je prilično vremena od kako su medicimri sa svojom „sjajnom” idejom, da zakupljuju velike hotele za svoje drugarske večeri, održali svoje prvo veseIje. Ređale su se godine, a oni nikako da uvide da veliki hoteli nisu ~za ovakve stvari”. Veliki materijalni izdatik je skoro uvek pratio njihova skupa iživljavanja. Dokle će trajati ova praksa? Da II je „doktore'* sramota da iziberu neku skromniju prostoriju, koja je i jedino moguća da pruži određenu intimnost koja se traži na sličnim večerima. Brucoškinje sa raznih fakulteta giedaju „morlovskim” očima u svdje buduće doktore. I sve se svodi samo na ovo. Dosada je barem bila praksa da se za slične večeri priređuju makar i najskromniji programi, all izgleda da drugovi medicinari pate od nekakvih „sjajnih ideja”. Po svome običaju da budu originalni udarili su bojkot svako/i ргоgramu. I umesto da bude jedno zdravo drugarsko uživanje, ovo veče je postalo kafansko veče bekrijanja. Od potrebng zdrave kolektivne intimnosti nije bilo tti ,

PISMA studentu

Dragi drugovl, Reportaža Dragana Ivkovića »prijateljice noći« objavljena u vašem listu broj 23 od 19.X1.1955 godine duboko me je kosnula i revoltirala. Nemam namjeru da polemišem o toj reportazi, nego želim da povodom nje upozorim na slijedeće: Svima je poznata fama raširena u našoj javnosti koja studente prikazuje kao veoma loše građane. Zahvaljujući humorističkim listovima, koji iskorišćavaju studente kao svoj standardni materijal za viceve formiralo se mišljenje o liku studenata-neradnika, »frajera* i slićno. Za žaljenje je što i studentska štampa, radio-emisije, priredhe i slično vrše isti uticaj, pa tako mi sami dajemo javnosti vrlo malo objektivnoga uvida u život i rad studenata. Takođe i naše političke i masovne organizadje u svojim izve štdjima, a pojedinci u diskusijama, ocrtavaju samo negativne pojave, a uspehe prećutkuju jer »oni govore sami za sehe «. Zato nije ni čudo ako kod velikog bro ja Ijudi susrećemo vrlo nakaradna mišljenja o studentima. Smatram da nije sve tako crno i da među studentima ima i te kako dohrih i pozitivnih stvari, o kojima hi se trehala naša javnost informisati. Zašto se ne piše o studentima tehnike, medi cine, i sltčntH fakulteta kojl rade preko celog dana? Veliki broj njih radi 10—12 časova dnevno i to konstantno a ne kampanjski. Znači, po nekoliko sati svaki dan više od onih koji ih ismejavaju kao neradnike. Ko liki je broj studenata koji pored studiranja radeći izdržavaju sehe ili cijelu porodicu? Zašto se ne piše o studentskim rukovodiocima koji studirajući rukovode ve likim organizacijama i jedva nađu vremena da mjesečno, jednom ili dva puta odu u hioskop ili drugo mjesto. Pa i naše organizacije (savez komunista, Savez studenata, i ostale) pokazuju ho Iji rad nego mnoge i mnoge slii ne organizacije van univerziteta. Ali mi, mjesto objektivnoga prikazivanja našeg života, čeprkamo i nalazimo naše najcrnje stvari.

N. V. student iz Sarajeva

PRIMEDBA REDAKCIJE: Iđko smatramo da diskusiju o pomenutoj reportaži ne tre • ba dalje razvijati, objavljujemo pismo druga iz Sarajeva jer je u njemu sadržana комШМша Јш№ ,

Priznanje najboljima

U N I V Е R Z I Т Е Т $ К Д Н R О N I К А