Студент

ПОСЛЕ ШЕСТОГ ПЛЕНУМА ЦКСКЈ ЗАДАЦИ НА УНИВЕРЗИТЕТУ

Недавно завршени VI Пленум ЦК СКЈ несумњиво претставља један од најзначајнијих догађаја у нашем друштвеном животу у периоду после VI Конгреса Савеза комуниста. Несумњиво је највећи значај Пленума у раду на даљем организационом сређивању и политичком јачању улоге Савеза комуниста, 'као и у постављеним смерницама за рад са омладином. Међутим, његов значај се тиме не исцрпљује. Поред тих оснопних питања, Пленум Је истакао и нека друга, од којих су поједина од посебне важности и за комунисте и све радне људе који делују ва Универзитету.

Уводна реч друга Тита истакла је основне слабости организације Савеза хомуниста пре csera, неправилно схватање да је улога комунпста у нашем друштвеном жизоту мања услед одумгграња извесних држашшх функција и да комунисти у условима друштвеног управљања вгаие неће имати онако 'teшиих задатака као што је до тада било. „Ја сматрам истакао је друг Тито да је улога комуниста у одбрагаи наших револуционарких тековина и нашег даљег развитка данас исто тако актуелна, као што је била и прије шест и пријв десет година”. Реферат друга Ранковића је дао слику стања и извеских слабости у организацијама Савеза комуниста, као и предлоге за побољшање система рада. Пре свега, у нашем систему рада потребно је што више и што шире користити као форму рада активе комуниста, како у разгага* стручним удружењима, тако и у студентсжзим домовсша, поједишш друштвима итд. И реферат друга Ранковића и дискусија по реферату истакла је потребу да наша маркоистичка мисао следи наш развитак. „Ми смо увек истицали рекао је друт Ранковић значај идејне борбе у области друштвених наука, за развитак социјализма и развој самих тих наука. Но, увек су резултати идејне борбе били у зависности од кадрова, рд марксиста научника коди би у овој области радили”. Друт Ранковић је посебно нагласио да се „комунисти чвсто повлаче у себе, раде на „своме послу” чекају да неко друти решава разна питања, а отаи их не покрећу у инститЈгтама, часописима и удружењима, на факултетима, итд. Комунисти радници на вауци морају схватити да је то важан задатак њих као комуниста”. „Универзитети имају данас рекао је даље друг Ранковић а имаће и убуДЈгће зна г sајну улогу у подизању марксистичког кадра и марксистичке интелигенције, као и интелигенције уопште... У джгкусији по реферату друта Ранковића узео је реч и друт Вељко Влаховић, чија је дискусија од необичне важкости за све комунисте на Универзитету. Друг Влаховић је указао на извесне негатитане појаве у научном раду, а посебно локалну и републичку зачауреност у науч ном раду. Даље је друт Вељко Влахсхвић истакао да „у склопу негатт-ивних појава... треба поменути

одвојеност кајвиших научких и наставних устакова од праксе”, Друт Влаховић је наглаоио да „ове се више ,уочава појава да сувише расте диепропорциј а између обраде старе и савремене историје”. „Наш садашњи студентски подмладак који заврши наше факултете исто тако дође до XX века. Тај кадар иде у средње школе, у праксу, без довол>но позкавања савремене проблематмке, тако да по знању није одмакао мнотао од постојеђих гаасуавника”. „У вези с тим рекао је даљв друт Влаховић указао бих на спорост у оргагаизовању после дипломсјшх студија. Ми смо Закогаом о универзитетима увели иао обавезу спровођење последипломских студија. То се у пракси споро спроводи. Та се сгторост не може правдати и поред прилично много објективних тешкоћа. „Низ питања о којима сам товорио треба решити кроз нове статуте факултета, а које до јесегаи треба факултети и универзитети да донесу и да их потврде

републичке скупшткне’’ казао је на крају друт Влаховић. У реферату „О раду са омладигаом” друт Стамболић задржао се и на неким питањима рада студентске омладиие и о томе је казао: „Универзитети као наЈвише научне и наставне установе од прворазредног су значаја, Јер спремаЈу стручне, висококвалификоване кадрове за све области нашег привредног и друштвеног живота. Поред тога, у условима све већег проширеи.а система самоуправљан>а, уз Посто Јање културне и техничке заосталости, социЈалиетичка интелигенциЈа има посебно значајну улогу, а код нас ова страНа љене улоге Још увек није у потребноЈ мери сагледана и истицана. НаЈзад, на универзитету се у првом реду образује наша нова марксистичка интелигенциЈа марксистички кадрови нарочито у области друштвених наука, и том питаљу смо досад поклонили много мање пажње него што оно захтева и заслужуЈе. ПостоЈи уз то читав склоп проблема, обЈективне и субЈективне природе, коЈи се мораЈу решавати истраЈним и систематским радом многих ДРУштвених фактора. Из свих ових разлога задаци комуниста на универзитету су многоброЈни и озбиљни. Ми бисмо овде издвоЈили само неке од њих. СпециЈалнв студи-

je често одвлаче студеита и његово интересовање на уско подручје, на једну уску област стручног и научног р4да. Зато Је потреба за свестраним, хуманистичким и културним наспитањем нове интелигенпије, за развијањем друштвене и политичке свести, за формирањем целовите личности новог социЈалистичког грађанииа врло велика. И, најзад, баш да би као стручњаци могли одговор Ити својим дужностима, млади интелектуалци морају бити упознати са током и перспективом нашег развитка, са нашим друштвеним системом, за који показују толики интерес напредни људи читавог света. Ово су, HaipaaHO, само нека од питаља која је Пледум истакао и чијем би crjpo©oђењу требало одм®х пристугшти. Пред комунистима и основним оргаЈНизаццјама на Универоитету је задатак да савесно приђу rtpoучавању материјала са VI Пленума ЦК СКЈ и да одатле иавуху закључхе за овоје будуће екције. Не треба сумњати да ће и ови остали наставшвди и студенти на Укиверзитету прихватити задатке које је Пленум ггоставио и, заједно са комунистима, радити на њиховом спровођењу. М В.

М OGU LI SE STIPENDIJE ISPLAĆIVATI NA VREME ZAČARANI KRUG

NIKO NIJE KRIV A STIPENDIJE SE ISPLAĆUJU POSLE 20-OG

Stipendlsti Filozofskog fakulteta sigurno ne pamte za poslednju godinu dana da su bar jedпош prvog u mesecu primili sti pendije. Koliko teškoća imaju zbog toga najbolje zna referent za stipendije kome se svakođnevno posle prvog upućuju pitanja i protesti. Studentske menze primaju abonente i pre prvog. Tako naprimer filozofska menza zavrSava sa uplatom najdalje 2 lli 3. Stipendisti su, znaći, osuđeni da se dovijaju 1 da biraju druga menze u gradu iako im zbog u daljenosti ne odgovaraju. To Je

tek prva briga, a ima 1 drugih (pretplatna karta 1 ostale neophodne lične potrebe). Pet ili viSe dana posle prvog bez рага, najčešće su Izgubljeno vreme. Referent za stipendije na ovakve žalbe sleže ramenima. Njegov je odgovor uvek isti: »Kad stlgne no vac, stipendije su tu, pitajte Rek torat«. Stipendiste posle ovakvog odgovora odlaze sa protestima. U rektoratu se uvek nađu lepe reći I objašnjenja, samo Sto za stipendije mora da se čeka. I posle potpisivanja ugovora, stanje se nije izmenilo. Tako eu

za januar' stipendije isplaćene 1 februara, za mart se još uvek čeka. Studenti su obavešteni vrlo originalno na vratima blagajne stoji: »Ne isplaćuju se stipendije do dalje naredbe. Sva obaveštonja ćete dobiti kod referenta za atipendije«. Kod referenta: »Stl* pendije fakulteta se јоб ne isplaćuju, jer pare nismo dobili od Rektorata. Sva obaveštenja u гаćunovodstvu Rektorata«. Jedna grupa studenata, stipenđista rešila je da iđe do kraja. U raćunovodstvu Rektorata su im rekll da će to najbolje znati sekretai Rektorata. Sekretar je objasnio da je zakaSnjenje posledica pro šlogodišnjeg budžeta i da je Re publićkom veću upućena molba da odobri 20 miliona dinara za nove izdatke u 1956 godini. Stipendisti su stlgll i do načelnika budžetskog odbora Republičkog veća. I tamo su ijubazno primlje ni i rećeno tm je јоб Ijubaznije: ~to je pitanje u razmatranju ini šta se vi ne brinite, nismo vas zaboravili. Na prvoj sednici, koja se održava po potrebi, možđa još oko 20, to će biti rešeno. Ima tu sa Rektoratom јоб nekjh nerešenih pitanja«. Time se završio krug l studenti su se razišll. Neki od njih će otputovati svojlm kućama, јег svi ne mogu da se snađu. Krivaca nema.ali nema ni stipendlja do 20, a od lepih reći se ne živi. Ostaje jedino da se ponovo počne od blagajne. Da li će se najzad putevi administraclje пекако pročlstlti? Јег, nogde ipak škript. Izglcda u administraciji. Izgleda da su organi drufitveupravljanja, Univerzitetskl savet pre svih, pozvanl da ovaj začara ni krug prekinu. ' Ako zahtevimo tačnost, nikoga nismo povređili, a posle ugovora na takav zahtev imamo 1 pravo. i D. Stevanovič

ANKETA „STUDENTA" ZAŠTO NEMA UDŽBENIKA ŠTA O TOME MISLE PROFESORI

Oseča se da na fakultetima društvenih nauka nedostaju udžbenici koji obrađuju naučne probleme sa gledišta marksističke nauke. Postojeći udžbenici, izdati pre rata, ne mogu se koristiti јег su razvojem društvene misli ргеvaziđeni, Mali je broj udđbenika izdatih posle oslobođenja koji nisu privremenog karaktera i koji se mogu upotrebljavati .kao solidna baza za studiranje, losioje mišljenja da neki profeson ne žele da izdaju itđihenike, ne zna se zai,lc onl tako postupaju. ali se zna da se za deset posleratnih gađina to зуакако moglo učiniti. Mogućnosti za štampanje udžbenika postoje, pošto nekoliko izdavačkih preduzeća izdaju univerzitetske uđžbenike. Profesori nekih fakulteta, istina je, ‘izdali su svoje udžbenike tako da je njihovim studentima olakšano studiranje. Na nekim fakultetima uzelo je maha »skriptašenje«. Sripta se često izdaju bez dozvole profesora kao beleške sa predavanja i slično. Cesto su ta skripta i skuplja nego otštampan udžbenik. Anketirali smo đekane i pojedine profesore sa fakulteta društvenih nauka. U ovom broju donosimo mišljenja i odgovore dekana Pravnog fakulteta Dr, Milana Zujevića, i dekana Filozofskog fakulteta Dr Nikole Banaševića na četvrtoj strani. U idućim brojevima objavljujemo odgovore drugih anketiranih.

ИЗВРШНО ВЕЋЕ ПРЕДУХИТРИЛО УНИВЕРЗИТЕТ

Прено 200 ошендија за поотдипломске студије

Можда су идеје о томе постојале и раније. Не знамо. Али, крајем 1961 године када се приступило ревизији дотадашњег система изградње наставно-научног подмлатка кроз асистентуру, уведено је на неким факултетима и последипломско студирање као нов вид научнох’ усавршавања. Тиме је, свакаКо, дипломираиим студентима који су показали сммсао и cnotyj6ност за научни рад омогућено да на факултетима Универзитета наставе своје научно образовање. Од око 50 кандидата колико их Је тада било на овом студију, највећи броЈ Је касније и изабран за асистенте. Ступањем на снагу Општег закона о укиверзитетима легализована Је форма последипломског студирања као начика изградње научнот подмлатка на У;гиверзитету, ОваЈ Закон предвиђа Да се при факултетима оформи последипломска настава за усавршавање, специјализацију и докторат, Овако постављени основни принципи овог студија, препуштени су на даљу разраду републичког Закона о Универзитету, Међутим. у потпуности утврђеп систем и наставни план последипломског студирања донеће факултети поједикачно у своЈим статутима. Тек тада ћемо имати потпуно организован систем изградње наставно-ваоучног гтодмлатка на Универзитету у Београду. Корисна инициЈатива Чињеница је да јеп роблем изградње младог научнонаставног кадра један сд наЈакутнијих на нашем Универзитету. УвиђаЈући потребу да се што хитније приступи гешавању овог питања, Извршно веће НРС је недавно донело одлуку о додељивању преко 200 стипендија за студиЈ. Њихов износ Још ниЈе тачно одоеђен, али ће бити вероватно већи од просечног износа стипендиЈа за реттовно студирање. Тиме Је, за почетак бар, обезбеђена главнтша матеоиЈалних средстава и извођењу последипломске наставе би се мотло одмах прићи. А меопходно Је да се то што пре учитш. А.ли... како изводити ову тгаставу кад за њу не постоЈи план ни на Једном факултету. Наиме, факултетски стату-

ти одређују и наставни план последипломског студија, а они he бити готови тек негде вајесен. ГГроблем је сасвим озбиљан: с једне стране горуће потребе Универзитета налажу да се што пре, чак одмах, почне са организованОм младог наставно-научног кадра. а с друге стране o организованој изградњи не може бити говора, док се не створи њен наставни план. Зрно по зрно ... Дакле, или изгубити у времену или добити у новцу. А има ли реалних могућности да се студира без плана и да при томе не постоји оггасност да се дсбијена материјална средства нерационално утроше? Одговор на ово питање је, у сваком случају, прилично магловит. Па ипак, изгледа да постоји бар делимично решење. Наиме, како сазнајемо из Универзитетског савета, у случајевима где постоји могућност да кандидати раде са неким од професора, они he онда изнети и образложити Универзитетском савету смернице за свој рад. Савет he разматрајућк појединачно случај по случај, доносити одлуку. Тако ће бар један део кандидата моћи да почне ускоро са радом. Оста.тги тек на јесен, Тада he бити донесени и ковачно одређени факултетски статути, па he и овај систем изградње наставно-научног кадоа бити потпуно организован, • Одлуку Извршног већа НРС о додељивању стипендија за последипломски студиЈ, можемо поздравити као веома ефикасну меру у отклањању ггроблема недостатка научног кадра. Истовремено нам се чини да и ова.l примеп говори У прилог мишљењу да већ Једном треба изаћи из већ помало зачаранот круга: проблеми - перспектива и ггрећи на конкретан рад за отклањање тих проблема. Ова акција Извршног већа НРС добрим делом решава Један од вајжешћих гтроблема на Универзитету, али она' није потекла од нас. Шта више, она нас 1е затекла неспремне да је реа.тгизујемо. А да ли је морало тако да буде?

В. Милетић

BR. 3 GOD. XIX •k ДВ CENA 10 DIN { ..j¥~\’% i •■■ ■ t у :, И * ;. ■ . , ' : . ■ 19-IH-1956 NEDELJNI list beogradskih studenata