Студент

IZRADA STATUTA NA TEHNOLOŠKOM FAKULTETU

Nadoknaditi propušteno

Na nacrtu Statuta Tehnološkog fakulteta- počelo se raditi još negde sredinom prošle godine. Ali prva verzijtt nacrta pojavila se tek pre nekoliko dana. Istina, to zakašnjenje je najvećim delom plod objektivnih činilaca koji doskora nisu dopuSteli koliko toliko konačno definisanje nacrta, Međutim, (ini se da se ipak moglo brže raditi, pošto Je nešto neosporno bilo urađeno 1 pre đonošenja republičkog Zakona o univerzitetiша. Јег, teško je verovati da če nacrt Statuta ovih dana, na kraju školske godine privući Onoliku pažnju studenata koliku bi inače privukao. Ispiti ako još nisu, a ono samo što nisu počeli! Značajne novine To je, međutim, velika Šteta. Ovaj prednacrt itekako zaslužuje opširnu 1 ozbiIjnu điskusiju studenate, i zato Sto se njime predviđa (itav niz bitnih novina u nastavnom planu f režimu studlja, i zato što izvesnl problemi koje Je u njemu trebalo regulisati ili još nisu uopšte, ili su nedovoljno regulisanl, Najlnteresantnija ! najvažnija fzmena treba đa buđe delimično pregrupisavanje predmeta po katedrama. Tako se predviđa stvaranje jeđinstvene kateđre za mašinstvo u hemiskoj i metalurškoj Jndustriji, Nju bi sačinjavali predmetl kao što su; mehanika, mašinski olemenli, tehnološke operacije i, po predlogu stuđenata, tehnološkl uređaji u metalurgiji. Ali taj pređlog, iako je usvojen u Komisiji za izrađu nacrta Statuta јоб nije prihvaćen od nastavnika metalurškog otseka. O njemu, kao 1 o još nekim predlozima stuđenata o nastavnom planu na metalurškom otseкц, јоб se diskutuje. Ali, đa se radi toga ne bi odugovlačilo sa Iznošenjem prednacrta, on je, zajedno sa tim stuđentskim pređlozima ,a bez predloga Komisije đat na diskusiju. Ne manje značajne su 1 druge izmene, kao što je stvaranje nekih novih zavođa i laboratorija, a naročito uvođenje nastave iz političke ekonomije za studente treće 1 četvrte godine oba otseka. Takođe je obrađen i ргоblem postđiplomskih studiJa. Na specijalizaciju će se primati Inženjeri koji su рго veli najmanje dve godine na rađu u oblasti iz koje će se specijalizovati. I Veći broj časova U programlma, međuttm, ovaj prednacrt ne predviđa veće Izmene, pa su nastavnl planovl uglavnom ostali istl. Jeddnl 1zuzetak je analltićka hemlja. ra koju Je predlo?.eno da se übuduće slu§a dva umesto tri semestra kao Sto Je đosada blo slućaj. AU, nlje to razlog zagto Je nedeijni broj Casova na TehnoloSkora fakultetu većl nego 11 na ostallm za nedelju dana student ovog fakulteta na pređavanjima i vežbama treba da provede oko Cetrđeset l dva Casa. (Maksimum predvlđen preporukom Univerzitetskog saveta. pak. Iznosl triđeset i Sest Casova пеd >ljno.) Ovo je naime posledica

prirode studiranja na Tehnoloбкот fakultetu. Vežbe su ovde vezane za laboratorije, a ne, kao kod ostalih, za rad na kom dnlgom mestu. SliCno Je i sa dužinom trajanja izrade diplomskog rada, ona je Citava dva puta veća no što je predviđeno u preporuci; traje Sest mesecl. Pa i to je, kako kažu vrlo optimistički određen rok. Ma da je dozvoljeno čak t uzimanje diplomskog rada pre nege Sto se polože ispitl iz dva kuisa koje se sluSaju na petoj godini. Razlozi za ovo proizlaze iz samog karaktera diplomskog rada na TehnoloSkom fakultetu. koji je po pravilu teoretsko-eksperimentalnog karaktera, te 1 njegova izrađa zahteva dosta vremena. To ili.. .Г Od odredbi koje se odnose na režlm studija najveću ažnju studenata privlači ona, koja određuje da će se ako kandidat prijavi ispit, a ne bude pristupio polaganju tog istog ispita, smatratl da je on isplt polagao i da ga nije položio. Jasno; to neče važlti za one kandldate koji na prljavljeni ispit nisu iza Sli iz bilo kojlh opravdanih razloga. Ova odredba Ima za cilj da doprinese ozbiljnljem prilaženju ispitima, da studenti počnu na vreme l ozbiljno sa spremanjem ispita. Samo, postavlja se pitanje neče 11, usvoji li se ova odredba, studenti izlazlti i nespremniji na isplte, negoli su to do sađa činlll, usvajajuči otprllike dvakvu logiku: ako ne Izađem ne ispit, paSću, ako izdadem, mogu JoS i položitl? Inačp, režlm studija na prve dve godine je, shodno zakonu,

pooštren. Za upis trećeg semestra potrebno je imati, pored ispunjenih svih predispitnlh obaveza, tri položena išpita iz prve godine, od kojih su dva obavezna, matematika i fizika, najobilniji i najteži ispitt), za upis Cetvrtog svi ispiti iz prve godlne, petog, obavljene sve vežbe i položeni svi, ispiti Iz druge godine sem jednog, a za upis šestog semestra studenti Tehnološkog fakulteta moraju položiti i taj ispit, Upis kasnijih semestara nije ograničen položenim ispitima. Bez promena Admlnlstracfta Fakulteta se za razliku od ostalih oblasti prema ovom prednacrtu neče menjatl. Međutim, izgleda da ona 'nezadovoljava, naročlto po produktivnostl. Na prlmer. skoro u svakom zavodu Tehnološkog fakulteta đanas postoj} po mali magacin heinikalija, u kome rade oblčno po dva službenika, koja izdaju te hemikalije. U sllčnim ustanovama u inostranstvu pa čak i po fabrikama, izdavanje potrebnih hemikalija l aparata vrši se, 1 to ne samo studentima večl nastavnom osoblju! iz jeđnog jedinog centralnog magaclna u kome obično ne radi više od dva službenika. Koji je način ekonomičnijl, pa 1 praktičniji, ne treba naglašavati. Velika zainteresovanost Ovaj prednacrt rezultat je oblmnog 1 studioznog rađa. Na njemu nlsu uzeli učešče samo Clanovl komisije, več je on роbudio veliko interesovanje svlh Ijudi na Fakultetu. To se najboije očituje ovih dana kada м

povođom njegove pojave o njemu tollko dlskutuje. Zato nije neosnovana prctpostavka di će ono Sto je propiišteno biti u daljem radu na izradi konačno nđcrta statuta nadoknađeno. >

Bojan PLAMENAC

ODRŽAVAJU SE GODIŠNJE KONFERENCIJE SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE

Svestrane analize rada

NA KONFERENCIJAMA SE ISTICE POTREBA POBOLJSANJA IDEOLOSKOG RADA

ZA CISTOTU LIKA CLANA SK U nedelju, 1S o.m. održana Je godlSnja konferenclja organizaclje Saveza komunista na Tehnološkom fakultetu. Konferenclja Je kroz referat sekretara i fakultetskog komlteta Damnjana Cvetkoviča 1 dlskusija istakla uspehe komunlsta Teh-1 nološkog fakulteta u borbi za 1 rešavanje osnovnlh problema fakulteta, kao i u ideološkom radu sa studentlma. Međutlm, konferenclja je otvoreno ukazala 1 na neke slabostl pojeddnih komunista, a 1 osnovnih organli zacija kao celine, 1 angažovala komunlste za otklanjanje svih negativnlh pojava, za Cistotu lika Clana Saveza komunlsta. Is4aknuto Je da je bllo pojava oiportunizma, nakaradnog shvatanja demokratlje, neodgovomostl, kampanjskog rada itd. i da je to sve smetalo organlzadjl da raz-1 vlje plodonosniju aktlvnost. > Konferenclja Је posebno ukazala na slabosti komunista u гаdu na omasovljenju organizaciJe. »Prljem u SK istaknuto Je u referatu sekretara komlteta i— prepuSten je slučaju. odnosno iprepušteno je slučaju pitanje . hoće U Jedan mlad čovek kojl Јоб nlje potpuno formlran, za 1 koga se lako lepe 1 pozltlvne i i negatlvne stvari, usvojltl vlSe I pozitivnih Ш negattvnlh 1, za, visno od toga, hoće li gravltlraU ka Savezu komunista Ш od ! siične slabostl postoje 1 u ras đu sa novoprlmljenim Clanovl:ma. »Kađ primlmo nekog druga u Savez komunista kaže se u * referatu ml ga odmah treti• ramo kao zrelog komunistu, zaI boravljajućl da on tek sađa tre, ba da гтМ, 1 tek kada on počne đa grešl, livlđamo da Je mlad 1 1 neiskusan. Ponekad se Cak pl»tamo da U smo urađlll pravllno >Sto smo ga prlmill. Međutlm. nli Je pravllno Sto mlsllmo đa smo sve uradlll tlme Sto smo ga pri' mili.« VeUka pažnja l u referatu 1 u > dlskusljl poklonjena je stručI nom radu komunlsta. Konstato. vano Je da 6e organlzaclja mo' ratl da zauzme energlčnljl stav > prema pojavama zapostavljanja ) etručnog rada. I posebna pažnja poklonjena Je i 1 druStvenom upravljanju fakul' tetom, izradl Statuta fak-Uteta. >kao l JoS neklm Skolsklm pltainjima. k Ceo tok konferencije pokazuje [da je organlzaclja Saveza komu[nlsta na TehnoloSkom fakultetu 9 uoćila osnovne slabosti i da će ) bltl u stanju da ih u narednom \ perlodu otklonL M. V.

Gođišnja konferenclja Saveza komunista Stomatološkog fakulteta posvetila je posebnu pažnju Skolsklm problemlma i Ideo loSko-poiltičkom radu komunista. U referatu 1 dlskusljl Istaknuta Je potreba za što hltnije đonoSenje nacrta Statuta fakulteta kako bl se mogla povestl svestranlja diskusija o istom. Ukazano Je da pored osnovnih subjektlvnih slabosti postoje i objektlvnl momentl koll otežavaju rad na izradi Statuta, a to Je mladost ove ustanove u našoj zemlji. Naglašena 1e kotisnost interfakultetske konferenolje koja Je doprlncla đa se mnoga školska oitania bolje sagledaju 1 rešavaju. Pored ovoga bllo Je rečl o teškočama kllničkog prostora, teškog stanja nastavno-naučnog kadra 1 đruglm školskim problemima. Ideološko-polltrJki rad 1e u odnosu na ranlje trodine blo svestranljl i življl. Osnovna slabost

toga rada Je ц njegovoj nedovoljnoj masovnosti. Ovaj prob-Iеш Je istaknut 1 kod ostale aktivnosti Saveza komumsia i Saveza studenata. Mall broj učestvuje u čitavom radu. Preoloženo Je da se pored organlzovanostl u okvlru takjltota posvetl više pažnje organizovanju u okviru godina. Isto tako bilo Je rečl 1 o potrebl svestranijeg obrazovanja i komunista 1 ostalih studenata stomatologa (kulturno umetničkl, znanje stranih Jezlka l slično), "’osetano je istaknuta potreba JoS bolieg učenja komunista l ukazano Je da su oni nalaktivnijl po pravilu 1 najho-IЈI studenti. B. FT.

ФАКУЛТЕТСКА КОНФЕРЕН- ( ЦИЈА САВЕЗА КОМУНИСТА ( ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ( Једанаеста конференција ко 1 муниста Филозофског факул- 1 тета, одржана 28 маја у сали* i Народних хероја, поставила Је , пред новоизабрани комитет оз бил.не проблеме коЈи очекују решења. После прегледног реферата секретара ВидоЈка Величкови-' ha, о раду у овој години, при-' ступило се дискусиЈи. Уочл»и-< во Је да Је у дискусији рад-, ног карактера учествовао већи броЈ наставника и асистената., У центру свих дисксиЈа била су школска питања питан.е ( статута и питања идеолошко-теоретске наобразбе. Реферат је подвукао неке слабости у раду органа друштвеног упрввл,ан.а, дотакао се недостатака надрта статута и најзад Још Једанпут поставио питање уџбеника. ова запажања из реферата! одговорио Је декан професор Никола др Банашевић. Он Је рекао, да на факултету, као! што Је Филозофски, не увиђа потребу посто Јања уџбеника,. коЈи би, по његовом мишљен»у, допринели да се студира-' ње претвори у оскудно уче- ( н.е из уџбеника. ( Са мишљењем декана нису < се сложили остали дискутан-( ти. Професор Вогдан др Ше- i шић, другови Вукашин стам-: болић, Бора Павловић, који су инсистирали i:a уџбеницима као корисном средству за o-i ријентацију у студи Јама. На свим европским ма пишу се уџбеници и ми-, шљења смо да они неће бити’ штетни ни за наш Филозофски факултет. расправљало cej и о увођењу историског ма-. териЈализма на све групе као, предмета коЈи би младим наставницима средње школе дао' Један потпун и одређен поглед на свет. примећено Је да Је' наш факултет једини Фило-; зофски факултет у земљи на коме се не изучава историскЈ материЈализам. Истакнута Је потреба бескомпромисније идеолошке борбе, ради што оштријег потсецања свих оних назови хуманоестетскит групациЈа, које још увек, ту и тамо, вегетирају захваљуЈуђи сувишној толеранцији и свилености наших правилно оријентисаних људи. коЈи се уС” зучавају. да не би повредили принцип „слободче мисли" да ликвидираЈу та схватања. М. п.

Na slici: Sa koafčfencije na Građevinskom fakultctu DALJE RAZVIJATI IDEOLOSKO-POLITICKI RAD

NA DNEVNOM REDU: FAKULTETSKI STATUTI

Maksimum pažnje i savesti POTREBNO JE ULOŽITI PRI IZRADI STATUTA

Posle donošenja Opšteg Za kona o univerzitetima, čiji značaj leži ne samo u tome što pretstavlja organizacionu i pravnu osnovicu za bolji i uspešniji naučni i nastavni rad na našim fakultetima, već i što sadrži prvi rzađeni režim društvenog upravIjanja u jednoj oblasti najviše nastave i naučne ustanove našli smo se pred vrlo ozbiljnim zadatkom izra de fakultetskih statuta. Istina, od prve pomisli da treba napraviti fakultetske statute koji bi u mnogome izmenili dosadašnje stanje vrlo krupnih i nerešenih problema, pa do prvih stvarnih koraka učinjenih u tom smislu stoji veliki vremenski razmak. Za ista je čudno i znak je naše neodgovornosti i uobičajene sporosti da sada, kada treba da pravimo bilans šta i koliko smo postigli, konstatujemo da u rešenju mnogih pi tanja treba početi ispočetka. Da bi stvar bila interesantnija, neki fakulteti nemaju ni prve prednacrte statuta. Na Prirodno-matematičkom fakultetu blagovremeno je izabrana komisija od strane Fakultetske uprave kojoj je po vereno da izradi prvi predna crt statuta. Komisija je izradila pređnacrt statuta, ali se desilo nešto zaista interesant no: prednacrt je pre kraćeg vremena odbačen u eelini od strane Fakultetske uprave Prirodno-matematičkog fakulteta. Možda se ne bi moglo reći da pomenuta komisijer; u kojoj nije bilo studenata, nije uložila prilično truda u celom tom poslu oko izrade statuta, ali prema onome šta je i kako je napravila dobija se utisak njenog nedovoljno odgovornog odno sa prema celom ovom poslu. Na Sumarskom fakultetu nešto je drukčija situacija. Doduše, ulagani su napori oko izrade statuta, ali se Isto tako ulažu napori i za ргоduženje vremena stuđija od

4 na 5 godina! Neki ođ prista lica produženja vremena stu dija na ovom fakultetu kažu da bi za to vreme, ođnosno za 5 godina trajanja studija, mogli nekako rasporediti sadašnji nastavni plan i program nastave. Izgleda da ne bismo smeli na ovaj i ovakav način rešavati problem preopterećenosti i opširnosti nastavnog plana i program'i: Daleko bi bilo riormalnije da se pošlo upravo od pitanja revizije nastavnog plana I sa žimanja programa pojedinih predmeta. A to je i jedno od najvažnijih pitanja naših fakultetskih statuta. Od njegovog pravilnog rešenja zavisiće u kolikoj će se meri naš Univerzitet oslobođiti od štet nih posledica iz prošlosti kao što su: produženje vremena studija I neverovatno mali broj studenata koji diplomira u određenom roku trajanja studija. A ovo je zaista retka prilika s obzirom i na sam značaj statuta pod čijim će se određbama školovati i možda završiti studije cela jeđna generacija, da se iz starih nastavnih planova i programa Izostavi sve ono nepotrebno, što objektivno sprečava studente da na vreme završe stuđije. Prema postojećlm prednacrtima fakultetskih statuta i đlskusljl koja se o njlma vodl, doblja se utlsak đa Je na većlnl fakultela postlgnut napredak u od nosu na ranije nastavne planove 1 programe. No ako se to može rećl za Poljoprivredni, na kome se predvlđa ukldanje S predmeta, Veterlnarskl na kome Je spaJanje izvesnlh srodnlh predmeta smanjen broj Isplta (od ranljlh 26 na 16), Građevinski, đelom 1 za Pravni i neke druge fakultete, sllćan utlsak se ne do blja za ostale, a naroćito za neke od njlh. Na MaSimkom 1 Elektro.tehnićkom fakultetu po pitanju nastavncg plana 1 iz vođenja nastave došlo Je đo pođeljenlh l suprotnlh mišljenja. Kako izgleđa, postoji otpor oko rasterećenja nastave I ukiđanje nekih otseka. Ovaj problem, na kome se sukobljavaju razllćlta [ shvatanja, vrlo Je znaCaJan 1 za. to ga treba rešltl do kraja. Njek govo pravllno rešenje imaće za posledlcu donošenje boljeg na) stavnog plana i rasterećenje pro | grama. ) Prednacrt statuta Filozof► skog fakulteta izgleda nije, u \ odnosu na ranije stanje, po► stigao neki napredak, Izgle► da da su ovde pojedine gru)pe težile za prevelikom sa( mostalnošću u pravljenju svo [ jih nastavnih planova. \ Kroz diskusije oko izrade * statuta uočen je nedostatak ► znanja iz oblastl političke ) ekonomije, ekonomike i pri[ vrednog sistema FNRJ kod I studenta tehnike. Neki pred► nacrti statuta već predviđa:ju uvođenje jednog takvog ► predmeta koji bi upotpunio ► opštu spremu studenata tehi [ nike. Cini nam se da se kod { y ovog pitanja nije dovoljno ( >koristilo mišljenje Ijudi koji ( * bi kod izbora predmeta i 1 > programa bili od velike ko\ risti. ( Slične diskusije se vode i ( > na Prirodno-matematičkom ( ► i Filozofskom fakultetu. Oko ( uvođenje nekog predmeta ko ji bi đao iđeološku osnovu struci (istoriski materijali(| zam i sl.). ( ) Opšti Zakon o univerziteti ( ) ma nije u dovoljnoj meri raz ([ radio pitanje učešća stude( nata u organima društvenog I upravljanja. Ali je Zakon ( sku skupštinu. Ali je Zakon ([ o univerzitetima ostavio fakultetskim statutima da ta prava studenata i njihovo u\ češće u organima društvenog 5 upravljanja dalje razrade. ( Tako Zakon u jednom svom ( i članu predviđa đa pretstavni { > (Наставак иа rpchoj орани)

II ovom broju: Anketa »Studenta« * Hiljadu studenata glasaju

NEDELJNI LIST BEOGRADSKIH STUDENATA

GODINA XIX BROJ 9 l-VI-1956 Cena (®) dinara