Студент
V GRUPA ZA ISTORIJU UMETNOSTI Usmeni ispit kao i program iz Opšte 1 Nacionalne istorije indentičan istoriskoj grupi, s tim što se veća pažnja poklanja kulturnoj istoriji. VI ARHEOLOSKA grupa Usmeni ispit iz antičke istorije i latinskog jezika. VII ETNOLOSKA grupa Usmeni ispit iz narodne književnosti, nacionalne istorije i geografije FNRJ. VIII GRUPA ZA SRPSKOHRVATSKI JEZIK I JUGOSLOVENSKU KNJI2EVNOST Usmeni ispit iz srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti. IX GRUPA ZA JU2NOSLOVENSKE JEZIKE Usmeni ispit iz srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti. X GRUPA JUGOSLOVENSKE KNJIZEVNOSTI I SRPSKOHRVATSKOG JEZIKA Usmeni ispit iz srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti. XI GRUPA JUGOSLOVENSKE KNJIZETNOSTI I SVETSKE KNJI2EVNOSTI Usmeni ispit iz srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti. XII GRUPA ZA ISTOCNE I ZAPADNE SLOVENSKE JEZIKE I KNJIŽEVNOSTI Usmeni ispit iz srpsko hrvatskog jezika. XIII GRUPA ZA ISTORIJU SVETSKE KNJIZEVNOSTI I TEORIJU KNJI2EVNOSTI Usmeni ispit iz dva strana živa jezika. XIV GRUPA ZA FRANCUSKI JEZIK 1 KNJIZEVNOST Usmeni ispit: a) proveravanje znanja francuskog jezika, s naročitim obzirom na pravilnost izgovora, na nekom lakšem francuskom tekstu; b) proveravanje znanja gramatičkih oblika francuskih reči (član, imenica, pridevi, zamenice l glagoli) i osnovnih pravila sintakse (red reči, upitni 1 negativni oblik, upotreba Subjonctif, slaganje participa, slaganje vremena). ~ ..., ; . . w Na ispitu se ocenjuje i zh'anje' srpslkohrvatskog Jezika. XV GRUPA ZA ITALIJANSKI JEZIK I KNJIZEVNOST Usmeni isplt: a) čitanje l prevod na srpski lakšeg italijanskog teksta; b) poznavanje najvažnijih elemenata italijanske gramatike: izgovor, pravopis italijanskog jezika I morfologija. Na ispitu se ocenjuje i znanje srpskohrvatskog jezika. XVI GRUPA ZA ENGLESKI JEZIK I KNJIZEVNOST Usmeni ispit: a) proveravanje znanja engleskog jezika na nekom lakšem originalnom tekstu (ujedno i proveravanje poznavanja fonetike); b) proveravanje osnova fonetike, gramatike (trenutna i trajna vremena i njihova upotreba i slično) l sintakse (upotreba priloga, glagolskih vremena i slično). Na ispitu se ocenjuje i znanje sprskohrvatskog jezika. XVII GRUPA ZA NEMACKI JEZIK I KNJIZEVNOST Usmeni ispit: a) proveravanje znanja nemačkog jezika na nekom lakšem originalnom tekstu; b) proveravahje poznavanja osnove fonetike, gramatike i sintakse. , . . , Na ispitu se ocenjuje I znanje sprskohrvatskog lezika XVIV ORIJENTALNA GRUPA Pismeni ispit iz nemačkog, francuskog. engleskog Ш ruskog jezika po programu odgovarajućih grupa. Na ispitu se ocenjuje i znanje srpskohrvatskog jezika. XIX GRUPA ZA KLASICNU FILOLOGIJU Usmeni ispit iz latinskog Ш grčkog jezika. XX ALBANOLOSKA GRUPA Usmeni ispit iz jednog stranog živog jezika 1 Iz srpskohrvatskog jezika, po programima odnosmh grupa. FILOZOFSKI FAKULTET NOVI SAD 1) Pismeni sastav (opšta tema iz odgovarajućih ша-2) Usnieni ispit iz odgovarajučih materija. Program kvalifikacionih ispita za pojedme BПФ е iđentičan je programu grupa navedenog kod Filozofskog fakulteta Beograd. SUMARSKI FAKULTET: 1) Pismeni sastav (opšta tema). 2) Usmeni ispit iz matematike. 2) Usmeni ispit iz biologije. ZA UPIS NA PRAVNI. EKONOMSKI FAKULTET NECE SE POLAGATI KVALIFIKACIONI ISPITI KVAT TFIKACIONI ispiti SE POLA2U pred KOMISIJOM iToJU OBRAZUJE Г AKULTETSK A UPRAVA. svVpismfm ispiti su ANONIMM I KAO TAKVI SE OCENJUJU. Za polasanje kvaHflkaciono* »P l , l * lembra a' 'lsoit ođ'ltt’so aeptembra po raspoređu govarjfju'ćoJ « n^^‘“ b e*.S naznaoiti fakultet, otsek. ođnosno grupu na koju se ucemk želi upisati. .
STUDENTI HEMIJE U LABORATORIJI
Вукашин Стамболић СТУДЕНТСКИ ПРЕТСТАВНИК У УНИВЕРЗИТЕТСКОМ САВЕТУ:
Зашто су уведени квалификациони испити
Шта кажу чињенице? После рата је број студената на нашем Универзитету тако брзо и нагло растао да га ни приближно није могло пратити пввећање и ширење наставно школских мотућности. Уочи рата било је на Бео= градском универзитету око 9.000 студената, 1945/46 школске године 10.741 а да кас укупно 43.419 студената (од тога 5.06 Вванредних и 12.047 апсолвената). При садашњем систему угвиса нема изгледа да се у непооредној будуЛности број смаљи. Данас на Универз(итету има 669 наставника (од којих 221 хонорарних) и 836 асистената и другог помоћ но-наставног особља. И тако док се у односу на 1939/40 школску годину број студената гговећао за окоро 5 пута, број наставни ка се повећао два ипо пута, а асистената три пута. Сада на једног наставника долази 66 студената, а на Једног асистента 56 студената. То је општи просек. До дацас су чињенм огромни напори заједнице да ce капацитети факултета повећају. Само у 1955 години издаци за потребе Ушкверзитета и студената у Београду износили су око 4 милијар де динара. Све то није могло пратити повећање броја студеката. Чак ни уз претпоставку улагања број них милијарди, несклад се не би могао отклонити, До 1941 године на једног студента долазило је 3,15 кв. метапа школског простора, у 1954 години долази 1,9 кв. м. Данатње стање и последице Студије трају ненормално дуго. У редовном року
студије завршава 3 —4°/о студената, а 15°/о дипломира од оних који су стекли право да дипломирају. Врој пријављегшх испита је велик а проценат положених испита низак (око 40°/о од пријављених). Просечна оцена је ниска (7,1). „При свему томе трошкови по једном студенту огромно расту, а општи ниво знатног броја младих струч њака није на висини коју данас траже одговарајуће струке". Додуше, овакав квалитет студија последица је и ДРУ гих елемената на самом Универзитету: нереалш*х пла нова и програма и квалитета њиховог извођења, услова живота и рада студе пата и слабог стручнвг рада Једнога дела студената. Међутим, данашњи броЈ студената и квалитет њихо впх студиЈа има много шири друштвени значај. Он Је саставни део одређеиих про блема ван Универзитета. ТаЈ броЈ проистекао Је из досадашњег развоја школског система, а посебно средњешколског. Половина данашњих средњих школа у НРС отворено Је за последњих десет година, а оне имаЈу знатие недостатке због иеусавршености. Отуда је уочљива педовол. на претспрсма Једног броја студечата за факултетске студије, што отежава про цес повећања квалитета ст^цирања. Данас је приметна, а у исто време другатвено неоппавдана, несразмсра између броЈа универзететских и средње образованог кадра као и несразмера опих лрема броЈу учепика у индустриЈским школама и гаколама учсшЈка у привре Протпле гоЈцгае бчло ,1е 6.300 студената медицине, а света 1.898 учонггка сред
У јануару је Извршно веће НРС донело одлуку о увођењу квалификационих испита на нашем Универзитету за наредну школску годину. Недавно је Универзитетскц савет потврдио програме испита за све факултете, ату скоро и Народна скупштина Србије усвојила је републички Закон о ун иверзитетима у коме је, поред осталог, фиксирана могућност завођења таквих испита и убудуће. На први поглед може нам изгледати да за једну такву меру нема озбиљнијих и дубљих разлога и да према томе треба уиапред и по сваку цену бити против квалификационих испита. Тако је, али само на први поглед ако се актуелна проблематика У ниверзитета не сагледава свестрано.
ње медицикских школа; 2.740 студената на Машинском факултету, а свега 1.848 ученика у средње стру чпим школама машинског смера. Jacuo je онда да није проблем у томе што нексв мисли да постоји хипер
продукција висококвалиФи кованих стручњака коју треба сгтречити, него што се процес подизања стручњака равких степена не разви ја равномерно и у складу са потребама заједнице, што процес подизања средње стручних кадрова неупоредтгво заостаје. Најзад, заједнпца, и Бео-
град посебно, немају у o-i вом тренутку могућности да са изузетним псвећањем оретстава раде на радихалиијем задсвољавашу потрв ба тако великог броја студената у становима, ранима за исхрану, превозу итд. Очигледно је према томв да су данашше околности подизаша унмверзктетски образованих људи ненормалне и неодрживе и да ce морају мешати у интересу Универзитета и будућих стручнзака, а тиме и штвене заједнице. Очиглеч дно је, даље, да су данаш-' н>и услови студирања скоаз чани са тепжоћама нашег општег развитка и да прет*
стављају сложен проблем. Због света тога : Морали су бпти предвиђени вишеструки и Једновремени путеви решаван>а Данас постојећи несклад између броја студената и наставно школских могућности као и несклад између квали-тета студија и са времених захтева друштва мора се решавати У првом реду стварним отклањањем оних суштинских узрока ко ји су на самим факултети« ма довели до оваквог стања. Тако се мора изврншти стварно а не формално мењање наставних нова и програма и нарочито њиховог начина изво-« ђења. Предузимају се разне мере за брже и органи зованије подизање наставног особља (на пример после дтшломски студиј и но ве стипендије). Чине се но-. ва улатања за ширење капацитста факултета. Предвиђају се даље, а делом и већ изводе, неодложне мере ван Универзитета: промене у систему средњег образовања; оснивање нових средње стручник као и виших једногодишњих или двогодишњих школа”, разматрање садаш њег положаја средње стручког кадра и сл. Услед свега тога, у садашњим условима нужна је била одлука о увођењу квалификационих испита. Оки у много чему треба да се разликују од некадашњих пријемних испита, пре света тиме што не смеју бити никакав нумерус клаузус, а и савршенијим и што је могуће објективнијим начином изво-t ђења (шире и квалитетније комисије, аноникмост пи смених испита и сл.).
Обавештења о упису
Квалифпкациони испит На факултет Универзитета у Београду могу се усати лица која исггуњавају услове прописане Законом о универзитетима и прописима донетим на основу тога закона (одлуке Савезвог извршног већа о упису на факултете свршених ученика средњих стручних школа »Службени лист ФНРЈ", број 29 и и која полаже ква лификациони испит ća упис на односни факултет. За полагање квалификационог испита подноси се секретаријату факултета потребна пријава и то од 10—15 септембра а испит се полаже од 16—30 септем бра по распореду који изтаје секретаријат факултета. Уз пријаву која се так'•ира са 30 динара државне гаксе треба приложити; сведочанство о положеном вишем течајном испиту у гимназији, односно о завршеном испиту у одговарајућој средњој стручној школи. У пријави треба тачно назначити факултет,
отсек, односно групу на ко ју се ученик жели уписати. Упис нових студената на факултете врши се у се кретаријатима факултета од 1 до 10 октобра по распореду који издају факул тети. ЗА УПИС НА ФАКУЛТЕТ ТРЕБА ПОДНЕТИ : а) Пријавпи лист у два примерка (студенти чнја је републичка припадност ван НР Србије у 3 примерка) од којих један таксираан са 30 динара државне таксе; б) Оригинално сведочанство о вишем тсчајиом испиту, односно о завршеном испиту у средњој струч ној школи; в) Извод из матичних књига рођепих; г) Кратт - биографију; д) Индекс и ђачки лист са залепљепим фотографи јама ученика на одговарајуђем месту; трећу фотографију залепити на таксирани пријавни лист. Поред тога: редовни студенти при Ликом уписа уплаћују у готову 205 динара за Здравствено-потпор-
но удружење студената Бе оградског упиверзитета, а ванредни подносе увсрење о запослењу, таксирано са 100.— динара државне таксе. Најзад, студенти којима је потребно уверење о упи су на факултет (за коришћење дечјег додатка, одлагање војног рока у ЈНА и др.) треба да поднесу посебне молбе за та уверења, а студенти чије је место сталног боравка ван седишта Универзитета, односно факултета, а желе да добију објаву за повлашћену вожњу, треба да поднесу још и уверење надлежног општинског одбора о месту сталног боравка и претставку којом траже да им се изда објава. Препоручује се студентима да оригинална документа која приликом уписа предају факултетима претходно препишу и код надлежне власти овере за своје друге потребе, јер предата оригинална документа остају у факултетоким архивама до завршет ка студија. Ближа обавештења о уrincy дају сами факултети.
Stndent
3