Студент

ТРЕЋИ КОНГРЕС ССЈ ЗАВРШИО СА РАДОМ

ОДНОС ПРЕМА РАДУ МЕРИЛО ПАТРИОТИЗМА Истакао је у поздрабном iobopy gpyi Родољуб Чолакобаћ

У Беоафаду је б о. м. у ирисустну око 200 делегата из целе земље као и већвг броја гостију тгочео Трећи конгрес Савеза студената Југославије. Међу тостима који су ирисуствовали свечаном отварању Контреса запажени су: Родољуб .Чолаковић, потпретседник Савезног извршног веђа, Милка Минић, члан Извршног нећа Србије, Ђурица Јој Кић, секретар Градскот комитета Савеза комуниста и претседник Универзитетског савета Београдскот универзитета, Милијан Неоричић, претседник ЦК Народне омладине Јутослав:ије, ггроф. др. Илија Ђуричгф, дооадашњи ректор Беотрадског универзитета,

проф. др. Барислав Блатојввић, садашњи ректор Мика Трштало, секретар ЦК Народне омладине Југославије као и велики број професора са свих универзитета у земљи. Пошто Је изабрано радно ггретседништво, Кокгрес је у кме универзитетских радниха поздравио проф. др. Илија Ђуричић, дооадашњи ректор Београдског универзитета. Коигрес је затим усвојио извештај Централног одбора ССЈ хоји је на пет-шест дана пре Кокгреса раздељен свим делетатима, а потом је Милојко Друловић, поднео обиман реферат о тцроблемима и задацима ССЈ.

Zakon о univ'erzitetdma pruža. Ono što svi mi očekujemo od organa druMvenog upravljanja na fakuLtetima, to je da rešavanju problematike prilaze na nov način. Treba rešavati stvari na nov način Svi mi znamo kakav složen ali isto tako važan ргоblem pretstavlja sređivanje nastavnih planova na gotovo svim našim fakultetima. O sažimanju predmeta, o odbacivanju nepotrebnog balasta govorl se godinama, ali se uradllo malo. U poslednje vreme ođržan je niz Interfakultetskih konferencija, na kojima je trebalo rešiti prvenstveno pitanja nastavnog plana na dotičnim fakultetlma. Рге svega na tim konferencijama nije uvek bilo pretstavnika fakultetsKih saveta. Na nekima od njih mnogo se pričalo ali se urađilo nije ništa. Ako mi bude mo čekali da nam interfakultetske konferenoije starog tipa reše ma šta na našim fakultetima, čekaćemo još 100 godina. Treba rešavati stvari na nov način. Zašto Ijudi u fakultetskim savetima, koji, pretpostavljamo, znaju nase potrebe i kadri su da objektivno, bez klikaških naoćara, vide probleme svog fakultsta, zašto oni ne angažuju širi krug strućnih Ijudi da kažu št a treba ućinriti u pogledu, na primer, nastavnog pla na. Jednom rećju treba više angažovati Ijude van univerziteta na rešavanju problema pojedinih fakulteta.

Saradnja sa organima društvenog upravljanja Mislim da je važno, istakao je drug Colaković, da Savez studenata Jugoslavlje posveti još veću pažnju 'saradnji sa organima društvenog upravljanja na univerzitetima, da im pomognu prl rešavanju još mnogih nerešenih predmeta. Društveno upravljanje univerzitetima ne samo što je dalo tim naućnim ustanovama samostalnost i slobodu kakvu randje nlkad nisu imali, nego je to istovremeno stvorilo mogućnost da se na rad u njlma po krenu mnoge snage van univerziteta, da se nastava i naućnd rad tesno povežu sa praksom, j>omognu joj u геšavanju konkretnih zadataka naše socijalistićke izgradnje. Koliko će ova mogućnost postati stvarnost zavisi u prvom redu od onih naprednih sna.ga koje deluju na samim univerzltetima, medu te snage spada i vaš Savez koji Je svojom dosadašnjom aktiv(Nastavak na strani 9)

OKTOBARSKI SUSRETI

I ova ponoć odlazi kao sivi potez dima, a za njom ostaju vetrovi na raskršćima beogradskih ulica da se pozdrave sa poslednjim pijanicama, koji će se n svojim zatalasanim čašama sićušnog sna još jcdnom roditi i biti stariji za jedan rekvijem u uglovima mraka. U ovu ponoć se jedino tramvaji ne razilaze. Podigao sam oči iznad drveća. Pozdravio me je Bulevar u svetiljkama. U naš građ polako dolazi jesen. U naš grad nečujno dolazi Crni prijatelj. U očima mu se talasa svet tuge i pozdra-

va. Još jedan tramvaj je otišao. Ispod zapaljcnih svetiljki, podigle su se umorne ruke, pa je na plavim reverima Jugoslovena koji Je bio u Dubrovniku, Sibiru ili na CeJlonu, rastao crveni smeh. Nekad i ponoć dođe a san nam ne dolazi. Na staničnom peronu još jedan putnik je u ponoć beogradsku pomislio na svoju zemlju i sunce, koje Iz evropskog konačišta polazi još Jednom na svoje večito putovanje. Osvanuće još jednom oktobarsko jutro. Samo čc zakasncli delegati požuriti na Jcdan veliki susret prijateija. U aulama Pravnog fakui teta njiše se . smeh. Susret starih prijatelja i iskreni sti. sak ruke. Sve je n očeklvanju svečanog početka Kongrcsa. Oči traže poznanika sa Jadrana, između belih zidova evropskih bolnica, sa sastanaka... A misli rastu u sećanje. U grupu veselih mla dlća polako stupa vitka ženska figura. Niz leđa klize joj crne kovrdže, a u očima blistaju Jutra i večeri sa jadran

skog seminara. Ona je lz grada u koji nijedan voz ве dolazi. Ljudi vele da je ргоvincija, a ona da je velegrad sa kafanama bez umetnika. Podignem oči da se odmorim od đima i čekanja. Polako umire smeh i žagor. Zvučnici objavljuju svečani početak. Dim se talasa od jednog do drugog prozora. Oči bacimo u sećanja pa nam dlanovi crvene od sreće. Danas u elar polazi puno pozdrava. I dok nas simpatični Abdaiaui Ali pozdravlja u ime svih studenata koji su

na bojištima, umiru ili su već umrli, u ime onih koji čekaju da se otvore teške kapije koncentracionih logora, onih koji umiru umornl od mahanja suncu koje ne zalazi u njihova mračna konačišta, Francuskinja Lara savetuje Aliju da ne gubi poverenje u napredne francuske studente. U Amfiteatru raste spontano raspoloženje. Ali, tužan i srećan, ustaje i stojeći pozđravlja svoju prijateljicu, dirnut ohrabrujućim rečima i saosećanjem jcdne miadosti. Naviru sećanja na Crnkinju koja se borila da nlkada ne bude boja i kontrasta, da ijudi zakorače u svet sreće i velikog sna o životu. O Crnkinji kojoj su na Severu ponudili veliko prijateljstvo. Sa beogradske stanice otišli su vozovima delegati iz Skoplja, Sarajeva, Zagreba, Ljubljane, ostalo Je sećanje na jedan veliki susret. Vozovi su otišli na Istok i Zapad, u Moskvu, Varšavu, Pariz i Rim.

J. Bukelić

Reč Rodoljuba Čolakovića

Na početku prepodnevne plenarne sednioe treoeg dana Kongresa burno pozdravIjen na govornicu je stupio Rodoljub Colakovič, potpretsednik Saveznog izvršnog veća. Pozđravljajući Kongres u ime pretsedništva SSRNJ i izražavajući svoje želje za što uspeišnije sprovođcnje u život odluka donetih ш Kon

gresu cLrug Colaković je rekao: »Pred vama stoje rrmogi veoma ozbiljni i složeni zadaci. Njih će moći sa uspehom da rešava samo organizacija koja je stekla dovoljno iskustva i potreban ugled u sredini u kojoj deluje. Više brige za rad organa društvenog upravljanja Društveno upravljanje pret stavlja onaj oblik socijalističke demokratije rekao je drug Colaković koji omogućuje radnim Ijudima da neposredno učestvuju u upravljanju privredom, ргоsvedom itd. Naša praksa potvrdila je prednost takvog načina upravljanja koji je probudio i pokrenuo ogroman broj Ijudi, dao maha njihovoj stvaralačkoj inicijativi, ukloplo ih u proces

izgradnje socijalistićkih dru štvenih odnosa u našoj zemlji, učinio ih svesnim graditeljima tih odnosa. Društveno upravljanje u oblastl prosvete i kulture pokazalo je o&im tih pozitdvnih iskustava i niz slabosti koje moramo što рге ako hpćemo da nam društveno upravljanje da one rezpltate koje ono objektivno mpže da

da. Postojl mišljenje da je društveno upravljanje slicro neka magična formula porno ću koje se mogu rešiti avi teški i složeni problem’, na primer, u našem školstvu. Ne shvaita se da jednu ustanovu može unaprediti samo rad Ijudi kojd razmneju svoj posao, osećaju odgovornost pred zajednicom i zalažu se na radu. Zbog takvih pogrešnih shvatanja i dolazi do toga da se ponekad u organe društvenog upravljanja biraju Ijudi koji nisu za taj posao. Moramo poklondti veću ралји izboru ijudi u огgane društvenog upravljanja. Oni ne smeju biti »prisutni građani« u njima, nego aktivni graditelji jedne određene političke ustanove kojom upravljaju. Moramo se više brinuti za rad organa društvenog uprav Ijanja, prikupljati- i anaazirati njihovo iskustvo, рошаgati na razne načine aktivnim i savesnim, ali ne uvek dovoljno iskusnim Ijudima koji rade u njima da se boIje snađu na poslu. Sto se tiče tih organa na univerzitetima možemo reći da se oni bez obzira što su učimli tek prve korake, i što su геšavali prvenstveno organizaciona i persnalna pitanja, afirmisali kao organi upravIjanja. Ono što bismo želeli od njih to je da budu brži, smeliji i energičniji u svojoj akciji da slobonije koriste široke mogučnosti koje im

Drug Rodoljub Colaković na govornici

SA SUSRETA U DUBROVNIKU... Nedostajala mi je samo šolja engleskog čaja Izjavio je Donald Mak Donald

1, Nadao sam se đa će Studentski susreti u Dubrov niku obezbediti forum za геšavanje svih pitanja koja će se postavljati na redovnim

konferencijama u toku leta, u atmosffri neceremonialnosti i uzajamne otvorenosti. U tom j>ogledu Studentski susreti su potpuno ispunili moja očekivanja diskusije su bile opšime i otvorene. Za nas najvažniji rezultat je iznošenje primedbi na rad Međunarodne studentske kon ferencije tako da kada najzad imamo određene primed be od kojih su neke veoma dragocene, Skotsko udruženje studenata može đa ih prenese na sleđećoj Međunarodnoj studentskoj konferenciji. No što je prevazišlo moja očekivanja. bile su diskusije o autonomiji univerziteta, reformama i ekonomskim prilikama studenata; razmena iskustava po ovim pitanjima je vrlo interesantna i dragpcena. 2. Naravno da postepeno eliminisanje barijera koje ometaju slobodnu saradnju a koje danas uzima maha u svetu, ima blagotvoran efekat na stuđentski svet. Verujem da dva postojeća centra studentske saradnje: Međunarođna studentska konferencija i Međunarodni savez studenata treba da se bore uprkos svom neslaga-

nju, da eliminišu sve što Je u stanju da uslovi nesudelovanje studentskih udruženja nekih naroda, bilo u Međunarodnoj studentskoj konferenciji ili Međunarođnom savezu studenata. Studentska udruženja pojeđinih narođa bi trebalo da potstiču svoje članove đa učestvuju na kon ferencijama, radnim seminarima i logorovanjima, organizovanim ođ strane Međunarodnog saveza studenata ili kroz Međunarodnu studentsku konferenciju. Ovakvom saradnjom neđostatak poverenja između članova Međunarodne studentske kon ferencije i Međunarodnog saveza stuđenata može da se prebrodi јет je baš taj nedostatak poverenja istaknut od onih udruženja stuđenata koji su imali gorka iskustva sa pomenutim organizacijama a to je pretstavljalo osnovnu smetnju saradnji. Konferencija sarađnje. kako su izjavili Francuzi, ne može đa urodi plodom dok ne bude više dokaza uzajamnog poverenja i poštovanja između dva pomenuta centra. Sve dok saradnji ne buđe prethodilo poverenje i dok ne bude bazirana na njemu, takva konferencija će pret(Nastavaik na strani 2)

Dva pretsednika

Poslovnik Treć#f kongresa SSJ bio je oblman. Мдаао se, što racionalnije koristiti svakl trenutak, da bi se poslovnik iscrpeo. Na kraju trećeg, poslednjeg, dana zasedanja Kongres je došao u cajtont. Na slici: Dosadašnji pretsednlk COSSJ Milojko Drulović-Cića sa novo izabranim kolegom pretsednikom Vukašinom Stambolićem u trenutku jednog »ovaj«, »onaj«, »trebalo bi«, »ja bih istakao«, predloga.

broj 12 наЕшИВВ GOD. ХЗХ 6 П • ■ ’ •''К.' \ :'■ шШШШ • :< шlгг : - C,S d i n а r а 15 OKTOBAR 1956 NEDELJNI LIST BEOGRADSKIH STUDENATA

VđOJVJj n иУнгј AHIDHITtfOII £