Студент

Ponovo Hičkog i Grejs Keli

»Pozovi M. radi übistva« to je naziv Hičkokovog filma koga nam naši distributeri najavljuju. I u ovom filmu, kao i u »Prozoru u dvorištu« i »Drž’te lopova« glavnu žensku ulogu igra Grejs Keli, a njen partner ovoga puta je Rej Miland. Sadržaj filma obečava vrlo napetu radnju u stilu svih Hičkokovih filmova. Naime, radi se o jednoj bogatoj ženi i njenom mužu koji se boji da ga ona ne ostavi i tako liši raskošnog života* Zato nalazi čoveka koji će da je uklcni. Ovaj pokušava da je uguši maramom ali ga cna u samoodbrani übija. C#.a radnja se dalje svodi na dokazivanje njene nevinosti. Kako će to Hičkok dokazati videćemo uskoro.

Parodija na vesterne »CRVENE PODVEZICE«

Holivud je odlučio da snimi parodiju na filmove sa divIjeg Zapađa i tako je stvoren film »Crvene podvezice« koji režira Džordž Maršal. To je vesela priča, puna muzike, pesama i igara, fcuče i revolvera i sve to pod firmom pzrodije. Radnja se do-

gađa u standardnom ambijen tu vestcrna, u Kaliforniji, u gradu koji se zove Izgubljeni Raj, i u njoj se prepliću nekoliko Ijubavnih idila. Jedan stranac dolazi u taj grad da esveti svoga brata koga Je übio nepoznati čovek. Ali, on se fcu zaljubljuje i postaje

prijatelj sa čovekom za koga kasnije saznaje da je übica njegovog brata. Oni treba da reše spor revolverima, ali se ispostavlja da taj tip nije übica već neko drugi itd. U filmu igra poznata pevačica Rozmari Kluni, zajedno sa Džekom Karsonom.

NA POSLEDNJEM KOLOSEKU DOMAĆE KINEMATOGRAFIJE

NEUSPEH U NEUSPEŠNOM

Već smo se navikli na isuviše česta iznenađenja u najnega-tivnijem smislu te reči koja nam servira domaća falmska proizvodnja a naročito i>ojedini režiseri čiji uspon i dalje samo očekujemo a čije neuspehe gutamo kao »svoj zalogaj«, ali je već jednam red da se malo ozbilj nije, zapitamo kad će se kon trola i reorganizacija shvatiti kao nešto neophodno i hitno, pogotovu što se, iz dana u dan, stalno vrtimo u jednom te istom krugu: dvatri dobra filma a onda čitava serija loših. Najnoviji film Zike Mitrovića »Poslednji .kolosek« spa da u ta neprijatna iznenađeгја, kako letos na festivalu u Puli tako i sada posle »pre rađivanja i dosnimavanja«. Prva misao koja se nameće odmah i koja je vrlo nezgodna za ovaj film, jeste njegova sličnost sa »Poslednjem danom« i u tematici i po oslvarenim rezultatima, a sim bolično i u naslovu. Zika Mitrović kao scenarista pokazao je toliko neinventivnosti, toljko šablonskog tretiranja radnje i hronološkog, praznog razvoja dramafurških obrta, da je zbilja vrlo čudna stvar kako je uopšte došlo do realizacije tog filma kada se finansiska sredstva vrlo teško dobijaju i to u nameri da se ргаvilno upotrebe. To stoga što odavno nismo imali prilike da čujemo tako neprirodan, nategnut, patetičan cHjafog i, što je najkatastrofalnije, pokušaj da taj dijalog ponese u sebi i nešto doze humora. S izuzetkom nekoliko zaista sočnih i dobtih viceva ostalo je u stilu »vesele večeri« tj, humor radi humora, bez psihološkog opravdanja i neposredne upečatljivosti. Inače sam scenario kipti od već o-

probanih »štosova« kao što su: pevačica i mrtva шајка, znači usamljeno siroče, krađa radi porodice i voljenih (socijalna osnova?), negativni tipovi su ili stranci ili vode poreklo od istih, zatim pokušaj übistva u »poslednjem momentu« propada i slično. Pokazavši, preko scenarlja, sve svoje »adute« i shvatanja Zika Mitrović kao režiser, trudio se uglavnom da taj materijal nekako realizuje i da radnji da logičan smi sao razvijanja. A što je ta radnja iskonstruisana i neubedljiva (grupe veselih mladića i devojaka niču kao pečurke gde god se pojave automobili gonjenog i gonilaca, lepe žene, s momenta na mornenat, üblažuju dramatiku pa čak i onda kada bi trebalo da bude sasvim suprotno: susret Jelene i Patrika), što su ličnosti marionete koje se kreću i delaju po komandi neke više sile (u ovom slučaju to je tandem scenaristrežiser), a da i ne govorimo o propustima,, sitnicama na prvi pogled, koji se ne de-

šavaju ni najobičnijim amaterima: traženje dugmeta sa ugašenom • bater-lampom ili dva »ćorka« umesto pucnja revolvera- Na kraju vrlo, vrlo slab rad sa glumcima, jer je nemoguće da, recimo, S. Bijelić i J. Milićević budu to liko • loši kad su u drugim filmovima pokazall izvesne kvalitete i da se dopusti takva patetičnost u govoru gotovo svih glumaca, kakva se

sve manje i manje čuje бак i na pozomici.. Nešto boljom glumom se ističu: D. Bojanić (Jordan), S. Repak (stari Patrik) i donekle, Olivera Marković. Još nešto: iako tehnički (ne zanatski) dobar, sinhroni zacija je izvršena krajnje ne marno te se više puta dešavalo da glumci govore »na prazno«. Kamera i osvetlenje nefunkcionalni, zapravo to je tipičan primer nepoznavanja pojedinih osnovnih zakona filma. Izvesna atmosfera železnič ke stanice i pojedine scene niukom slučaju ne üblažuju opšti utisak o ovom filmu koji pred našu kinematografiju postavlja jedan nov pro blem: da li su sve »savremene« teme zbilja savremene i da И iste treba forsirati. po svaku cenu ako one ne mogu adekvatno da izraze hašu stvamost.

„HUDINI" i Komp.

Interesantna Je to priča o čoveku, mađioničaru, koji traži način da dematerijalizu

je svoje telo- Ipak, s Jeđne đruge strane je ovaj film interesantniji, јег demonstrira na vrlo sugestivan način sve mogućnosti koje pruža filmska tehnika rediteljima u njihovom zanatu. Zahvaljujući tome svi trikovi koje Hudini izvodi u filmu, pred svojim gledaociima, i za publiku u bioskopu pretstavlja ju zaista nedokučive tajne. Zena koja lebdi u vazduhu, način na koji Hudini izlazi iz trezofa, i ostali, mađioničarski trikovi, u filmu su übedljivi i zato ga gledamo sa interesovanjem kao jednu mađioničarsku seansu. Od ostalih filmova u beogradskim premijernim bioskopima još uvek igra otužno-sentimentalni »Beli jorgo van« (u dva bioskopa!) i »Ka de Rusel«, francuska farsa, daleko slabija od »Fanfana lale« ko.'i'j smo ranije gledali sa punrim zadovoljstvom i zbog koga »Kade Rusel« ne doživljavamo potpuno jer pretstavlja mnogo slabiju va rijaciju na sličnu temu. Nikako nam nije jasno zašto se u nekoliko bioskopa prikazuje film sa Abotom i Kostelom koji prikazuju svo ju davno preživljenu, otužnu, neduhovitu i otrcanu, komiku. S. M.

ИЗДАЈЕ САВЕЗ СТУДЕIIATA БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА И АКАДЕМИЈЕ * УРЕЂУЈЕ РЕДАКЦИСКИ КОЛЕГИЈУМ * ГЛАВНИ II ОДГОВОРНИ УРЕДНИК МУХАРЕМ ПЕРВИТ'. * УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА БЕОГРАД, БАЛКАНСКА 4/IV. ТЕЛЕФОН 26-035 * ЧЕК. РЛЧ. 1032—Т—227, ПОШТ. ФАХ 542 * ШТАМПА „БОРБА", ДЕЧАНСКА 31 * ТРОМЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА 120 ДИНАРА

VESTI * VESTI

»TO JE LAZ« Posle »Mesta pod suncem« Montgomeri Klift i Elizabet Tajlor nisu igrali zajedno u filmu. Međutim, prema naj-

STA JE SA »VELIKOM DECOM«? Odavno se ništa nije čulo o domaćem filmu »Velika deca« koji režira Stole Janković po motivima istoimene zbirke pripovedaka Antonija Isakovića. Svojevremeno se o snimanju toga filma dosta pisalo, a onda je odjednom nastalo ćutanje- Da ga neće zadesiti sudbina. »Prplećnih vihora« i »Male Jole«? Prema ranijim izjavama premijera je trebala odavno da se održi. »LJUDI I VUCI« Đuzepe de Santis, poznati italijanski reditelj, tvorac filmova »Tragičan lov« i »Gorak pirinač«, napisao je scenario koji nosi naziv »Ljudi i Vuci«. Film po ovom scenariju već je počeo da se snima a režiraće ga sam Đuzepe de Santis. Film će prikazati surovu borbu Ijudi sa čoporima izgladnenih vukova, njihove navike i predrasude i Ijubav u nesvakidašnjim okolnostima Silvana Mangano, Amadeo Nazari i Iv Montan igraju glavne uloge.

novijim vestima, oni će ponovo biti partneri u filmu Džozefa Mankijeviča »Tp je laž«. Montgomeri Klift će igrati vojnika koji se vraća iz .Vta i da ga je njegova žena (Elizabet Tajlor) varala sa jednim slikarem, čovekom već u godinama. Ipak, na kraju će se sve lepo da završi. Ona je slikara volela kao oca a priča o njenoj nevernosti je -laž.

Ovih dana se u svetu <*državaju svečane premijere filша »Rat i mir« rađenog po Tolstojevom romanu a u režiji Kinga Vidora. Ovaj, po zamisli autora grandiozni film, izgleda da nije naišao na očekivano odobravanje. Tako se bar govori. A na njegovoj premijeri u-..»Paramuntovom« bioškopu u Holivudu eksplodirala je bomba* Sta to treba da znači? VNa slici je Anita Ekberg, holivudska glumica švedskog porekla. koja igra u filmu Elen Kuraginu.

Silvana Mangano u lumu »Gorak pirinač«