Студент

POZDRAV DOMAĆIM UZGAJIVAČIMA MAKA

Oni još nisu postali svesni da mogu da se oslobode porodice, škole, zakona, društva, aii da ne rnogu više da se otresu jedne misteriozne saputnice koja im se podmuklo pridružila: droge. Cveće na košuljama. Usred lanaca, alki, narukvica, beđžovi sa natpisima: »Pošaljite Dajana u Vijet* nam«, »Ako želite TV u boji, uzimajte LSD«, »Posvećen sam u tajne marihuane«.

Jedan policajac, opuštenog lica, namršten, sa revolverom, približavao se igrajuči se pendrekom. Dolazi i odlazi, očekuje i najmanji incident da bi intervenisao. To je američka demokratija. Pustiti da se priča, ali ne i da se dejstvuje. fKARTIN VA\ MOPESK; HIPICI)

PROTIV DREMEŽA NAUKE NA UNIVERZITETU

Razgovdri koji se sada vode na Univerzitetu imaju jednu zajedničku odliku: u njima se ne pokazuje briga za vrednost i stalno ргеосеnjivanje naučnog rada onih Ijudi koji se na njemu nalaze. To prvo i osnovno pitanje o smislu i vrednostima sopstvenog rada kao da izaziva negodovanje kada se javno pomene, mađa se o tome privatno i polujavno obilato raspravIja; zbog toga je postalo sasvim retko ne samo to da se nekom lošem naučnom radniku uskrati dalji boravak na univerzitetu, nego i to da se o bezvrednim delima, koja se mnogo više pišu nego vredna, pojavi neki znalački i objektivni sud. Referati koji se čitaju.na fakultetskim savetima puni su nekritičnosti, olakog pristajanja na lažne nauke. Oni Ijudi koji bi, osećajući svoje moralne obaveze, i hteli da progovore otvoreno, često se povlače jer uviđaju da su usamljeni, da se njihov postupak začas svede na nivo privatnih pobuda Ш da se smatra kao hajka na život jednog čoveka. Uglavnom, događa se da se baš ta osnovma pitanja, ili zato što su mučna ili zato što su najvažnija, p»otiskuju u zasenak. iMeđu profesorima vlada jedna posebna akademska tolerancija koja nema dovoljno etičkih vređnosti jer se javlja kao svest o ličnim interesima i ugodnostima; ona je nedovoljno etička i zbog toga Sto se često svodi na stav pristajanja na neđovoljno moralne pozicije. Ako se izbliza posmatraju načini reizbornosti, оа i postupci prilikom odbrane disertacija, nije teško otkriti delovanje jedne taktike koje hoće da zadrži »smtus kvo«, naravno sa onim malim izmenama koje ne utiću na poređak u celini, kao što je. na primer, to što će neki večiti asistent zakoračiti na jednu stepenicu više (mada je i sama pojava večitih asistenata jedna od posledica te taktike). Jasno

je da ovu taktiku primenjuju oni kojima jc‘ najviše stalo đa se poređak ne menja, a jedan od najefikasnijih načina da taktika uspe jeste stvaranje grupa, nazovimo ih interesnih, pošto se u njima združuju i Ijudi vrlo različitih mogućnosti i shvatanja, ali nekome, jasno, odgovara da bude pri dnu bezbedan, kao što nekome takođe ođgovara da bude bezbcclniji pri vrhu, a svi zajedno osećaju da bi moglo biti i gore ukoliko se konci ispuste iz ruku. Ali delovanje ovih grunacija, koje je uglavnom u strogoj formalnoj saglasnosti sa samoupravnim principima, ne zapaža se samo na fakultetu, već u istoj meri u nekim institucijama, forumima, gde se stiču novae, ugled, moć Samo takve strukture omogućuju da se sasvim bsrednji pojedinci pojavljuju kao »momci za sve«, da imaju veći broj funkcija nego što jedan živ čovek može da obavlja i da zbog toga, xazume se, ostvaruju velike prihođe. Ponekađa se takvi moćnici pojavljuju kao poslodavci. pošto se lako mogu đomognuti obimnjh i skupih poslova koje obično ne obavljaju oni, hego raanje ugledni članovi zajedndce; na kraju su svi zadovoljni. - . Mogućnost da se bude izv’an ovih grupacija poštoje, ali to nisu interesantne borbe. Mnogo 1 su zapravo inleresantnije one igre kada sc suočavaju dve-podjednako močne grupe i kada svaka pokušava da pribavi što više poena, ukIjučujući tu i političke, što često pretpostavlja ’ jcdnu ždanovističku orijentaciju. l • Posledica ovih i, razume se, drugih tendencija, jeste i vlasništvo nađ katedrama. Istina ' je da profesori ne ostavljaju katedre svojim . sinovima, nego dugogodišnjim i bliskim sarađi nicima, zbog čega bi se reč »vlasništvo« mora-

la malo slobodnije uzeti. No, može sc reći i ovo: poznajući današnje sinove, mogli bismo mož đa pretpostaviti da oni ne bi bili toliko odani rođitel jima, kao što su to ponekad najbliži i dugogodišnji saradnici. Bilo bi u najmanju ruku uprošćeno ako bismp odnose na Univerzitelu videli smo pod uglom ovih šturih tvrdnji ,ali bilp bi takođe naivno ako bismo prevideli značaj ovih i drugih pojava ovog reda. Dakle, postavlja se pitanje, kako se Univerzitet može osloboditi onih naučnika koji su posle desetogodišnjeg ili petnaestogodišnjeg .radja na fakultetima ostali samo nešto više obrazovana i obaveštena publika. ili kako da sc razbije uverenje da neko ko je počeo kao nastavnik na Univerzitetu mora to i da ostane. (U ovakvom sta\ai neki će možda videti jeđnu tendcnciju koja je usmerena protiv duha nauke, to jest neuvažavanje činjenice da su za stvaralački naučni rad potrebna duga i strpIjiva istraživanja koja nemaju ničeg zajedniČkog sa duhom brzih uspeha. No u konkretnim okolnostima, ta se greška ne bi mogla lako događati). Na Oksfordu ili na Kembridžu protesor poezije se bira za svake dve godine, i u tom izboш učestvuje cela kultuma javnost. Na našem oksfordu, ista lica godinama stoje za katedrama, iako ne znamo da li tu oni govore ili su malo prilegli da zadremaju, umomi i malaksali. Ovih nekoliko iskaza imaju jedino za cilj da napomenu to da se ova pitanja ne smeju potiskivati, i s dmge strane, dg izazovu jednu diskusiju koja će se voditl na stranicama ovog Hsta u ovom semestru. ’ ' О. V.

U OVOM BROJU:

О КО KVARI LJUDE? Str. 2. O PIUNIE ’ROGRAM' TAKTIKE SAVEZA STDDENATA Str. 3. O (Somo) upravljonje direktoro Roškovićo Str. 4. o Poetsko snoviđenje istorije Str. 5» , o Predgovor usomljenoj glovi Str. 7. O Glumico (pričica Milisavo Sovića) Str. 10. O Maturonti uće arbuku Str. 11-

STUDENT GODINA XXXI 20. FEBRHAR 1968. ћ S_ UST BEOCRADSKM STDDENATA fi