Студент

Za ili protiv posmatračkog morala

POVODOM SAOPSTENJA UNIVERZITETSKOG ODBORA SSBU I NEKIH SLICNIH REAGOVANJA

Postavljam najpre nekoliko principijelnih pitanja: ako neko protestuje protiv upotrebe metoda koje kao čovek uopšte ne odobrava, znaoi U to da se on meša u tuđe stvari? IU preciznije rečeno: da li je jedno Ijudsko biče obavezno da pomaže drugom Ijudskom biću čija je Ijudskost ugrožena? Ako ja, na primer, posmatram kako jedan čovek mlati i premlaćuje drugog čoveka, treba H da se umešam, odnosno postoji И mogućnost da pomognem drugom čoveku, a da ne ugrozim eventualna prava prvog čoveka? Cak i da je drugi čovek kriv, treba li ja, s obzirom na шој sopstveni Ijudski interes (da mene ili nekog drugog ne bi snašla sUčna sudbina), da pristanem i odobrim takav način i takvu metodičnost zadovoljenja pravđe? (Svakako, ovo pojednostavljivanje političkih problema je grulk), adi i administrativni metodi su grubi. A od administrativnih metoda i kontrolisane (ili nekontrolisane) primene nasilja pa do übijanja samo je jedan korak. Slučajevi na Kosmetu za vreme Rankovića služe Rao opomena). Namera studenata Filozofskog fakulteta bila je, dakle, solidarisanje sa studentima Varšavskog univerziteta, moralna podrška i, u isto vreme, protest protiv načlna i metoda na koji su odbijeni njihovd zahtevi za demokratičnijdm rešavanjem stvari na Varšavskom imiverzitetu. Sto je ta moralna podrška, što je taj protest formulisan na nedovoljno političan način, pitanje je forme o kojoj upravo treba da brinu Univerzitetski odbor i SK BU. Politička svest studenata začinje se, istina, povodom nekih spoljašniih događaja, ali treba li je zato suzbijati već na prvom koraku? Na kpji načan student (i čovek uopšte) može da postane politički. svestan, ako mu se ne dozvoljava da se prema političkim problemdma odnosi kao Ijudsko biće? Od čoveka se ne može zahtevati da živi i misli samo oficijelno, on je pre svega upravo to: Ijudsko biće. Ranija praksa da se studenti »osvešćuju« »odozgo« pokazala se neadekvatna: studenti su u tom periodu postali potpuno apolitični. Suzbijanje i »osuđivanje« takvih akciia kao što je akoija studenata Filozofskog fakulteta, može samo da doveđe do ponovnog uČaurivania tih studonata, ili pak do toga da malograđanski naklapaju o poljtičkim i seksuaJnim pitanj'ima po kojekakvim kafanama i raznoraznim klubovima. I da se to posle kvalifikuje kao angažovanost i polntička svest naših studenata. Dužnost i uloga SK BU i aktiva SK na fakultetima a samim tim i Univerzitetskog odbora nije u tome da zaustavliaiu zainteresovanost studenata za političke probleme (čak i kad su u pitanju državni razlozi), već da tu zainteresovanost usmeravaju, da osvetljavanjem suštine tih problema pomažu da studentskc akćije postanu svesne. Bukvalno štićenie državnlh razioga i bukvalno sprovođenjc iđejnopolitiičkih koncepcija SKJ dovodi do toga da sve ono što je ma na ko|l način ima ti ko-

јој meri u nesaglasnosti sa takvom linijofm sprovođenja biva okvalifikovano kao štetno po državu ili društvo i biva »osuđeno«. A čak i zdravom razumu dostupno je da je stvavnost protivrečna, i mada je on sklon da je pravoliniijski uzima, dopušta (naravno, kad ga se protivurečnosti ne tiču) da ostane ргоtivurečna. Otkuda, dakle, nepoverenje preraa ispravnosti namera studenata Filozofskog fakulteta i otkuda »osuda« njihove akcije? Po mom mišljenju, to potiče otuda što ograničeno sh\ atanje stvarnosti, personifičirano u pojedincima, nastoji da se suprotstavi svemu onome što dokazuje tu ograničenost, i da se u isto vreme zaštiti od tih dokaza. U tom smislu. smatram da je »osuda«, koju je Univerz’telski odbor izrekao akciji studenata Filozofskog fakulteta, samo pr'krivanje scpstvene nespremnosti, nedovoljne angažovanosti u povezivanju sa studentlma i spordsti u reagovanju na zbivanja na Unlverzitetu. Svaki takav »rez«, koji ukida protivrečnosti, nije ništa drugodo posledica nemoči da se shvati sva kompleksnost zbivanja i nespremnosti da se protivrečnosti usklađuju. Osim toga, smatram da više nije održivo mišljenje da politički u ovoi zemlji treba da misle i deluju samo oni koji su za to zaduženi tj. političari. Više je nego sigumo da u njoj ima više onih koji su za socijalizam, nego ondh koji su protlv socijalizma. Danas se više ne radi samo o tome da se socijalizam zaštićuje od kojekakvih unutrašnjih ili spoljašnjih neprijatelja, već u iisto vreme, ili čak i još pre, bar kad se to tiče razvoja đemokratskih odnosa u samoj zemlji, da se ti odnosi produbljuju. Otuđeno političko mišljenje sklono je da svaki sličan zahtev negativno okvalifikuje i da ga »osudi«, pa je otuda i sklono da sugerira ideje da su i stuđenti-potpisniicd protestnog pisma »zavedeni« na način na koji su »zavedene« njihove kclege u Poljskoj. Takvo mišljenje zanemaruje da jc čovek slobodan tek onda kada se »čovekovi odnosd sveđu na samog čoveka«. Na kraju, da se ne bi pozivali na Marksa, svim donosiocima i svim kategoričkim pudržavaocima »osude« prilažem Marksovo mdišijenje o otuđenosti takvog politdčkog mišljcnja. »Tek kad zbiljski, individualan čovjek vrati u sebe apstraktnog građanina i kao individualan čovek postane rodno biće u svom ешpirijskom životu, u svome indlvidualnom radu, u svojim individualndim odnosima, tek kad čovjek spozna i organizira (I. M.) svoje »forces propres« (vlastite snage) kao društvenc snage i stoga više ne bude od sebe dijelio druŠtvene snage u obliku političke snage, tek tada će čoviekova emancinacija biti dovršena«. (K. Marks ■-r ,F. Engels Rani radovi, Zagreb, »Naprijed«, 1967, str. 81) ILIJA MOLJKOVIC

ILIJA IVIOLIKOVIC

Đanema vetra pauci bi nebo premrežili

Nešto novo i u univerzitetskom komitetu SK

Studentske bune, koje su se ove goddne dizale u mnogim zemljama, pokazale su da omladina može da obavi značajne poslove u procesu usavršavanja jednog dmštva, Može se reći da su te bur.e delom uticale i na pojedine kmgove na našem univerzitetu, јег je očevidno da je porasla borbenost i smelost, izoštrila se kritička svest kod mnogih studenata (revolucija je česta tema intelektualnih razgovora). No, očevidno je i to da su sva ta pomeranja dovela u nepriliku i odgovome pojedince i forume, koji su reagovali, kao što se od pojedmih i moglo očekivati, uglavnom коп zervativno: neki su pretili, želeći da sve to za neki su se distancirali ili ograđivalm kazu u ime dalekovidnosti i kompleksnijeg vi đenja istorijske situacije. Treba ih razumeti шје im bilo lako: navikli da na vreme dobijaju precizno foimulisane ocene i zapakovane stavove, ош su i ovom prilikom očekiivali sledovanje. Možda su ga i dobili, ko će to znati. Uglav

nom, to ponašanje i to mišljenje je uslovljeno a ошт društvenim strukturama koje su aiščezle ili, рак, treba da iščeznu. Univerzitetski komitet Saveza komunista je, sudeci po onom što je dominiiralo na poslednjem plenumu (o tome čitajte na strani 3), shvatio- na vreme, ipak —dase ne može prema svrni tim komešanjima postavljati kao neko ko na to gleda odozgo i sudi o tome na način na којш se ranije cesto sudilo, nego da se тога, sto je moguće više, povezati sa tim stmjanjima i .učjniti da se ona usmere u pravcu koji bi na.]više odgovarao osnovnim interesiima na>eg društva i osnovnim idealima revclucije. lako ne treba precenjivati udeo foruma u unaoređ’.vanju mišljenja, može se očekiiivati da će >vakav stav Univerzitetskog komiteta donrincti stvaranju novih demokratskih struktura najpre na Umverzitetu, i da će se borba protiv

(NASTAVAK NA S. STRANI J

jeso li zapadnoneraafki studenti revolncionarni?

Delovanje zapadnonemačkih studenata, nameće, svaki dan sve više, ozbiljna pitanja ne samo Kizingeru i Brantu, nego i ostalom svetu. Ko su zapravo ti mladi Ijudi koji se tako srčano biju sa policijom na tilicama nemačkih gradova, šta oni hoće i šta mogu da učine? Jesu 11 oni samo nezadovoljnici i cinad ili su ipak, nešto drugo? Kakvi su njihovi oiljevi i kakva je njihova svest o sopstvenim ciljevima? Da li su sposobni da zrelo formulišu svoj program i da obrazlože taktiku svog delovanja? Na ta pitanja ne možemo lako dati odgovor, ali je skoro očevidno da taj pokret ima izvesnu ozbiljnost koja uliva poverenje. Smatrajući da је to jedna od onih pojava koju bi trebalo na vreme dobro proceniti, naša redakoija, za početak, nudi dtaocima delove jedne diskusije o revoluciji u Zapadnoj Nemačkoj, koja je održana februara meseca na akademiji u Bad Bolu, a u kojoj su, pored nekih profesora i publidsta, učestvovali i poznati marksdstički filozof Emst Bloh i vođa zapađnonemačkih studenata Rud! Dučke.

Ernst Btotu fneti vedrino n revolnciju

ERNST BLOH: Revolucija se ne može prevesti sa »krafthuberd«, tj. da se neko stalno muva zato što mu ništa ne odgovara; da neko sve odbacuje zato što vidi nešto bolje; da neko kao pas kraj vode hoće da zgrabi lepši odraz zalogaja od onog, koji ima u gubid sve to nije revoludja. Naravno, revolucija je jedno zrelosti posle vremena dugog mira, posle vremena pokušaja, eksperimentisanja i pitanja: kako je to išlo? Posle vremena u kojima se pokazalo, da ne ide tako, u kojima se može stvoniti novi model na temelju starog iskustva

i time se radi dalje. U permanentnoj revoluciji ne postoji samo revolucija, postoji i tradiciia revolucije, tradicija od које se uči. Uostalorn: šta je permanentna revolucija? Da li je poželjna? Mogu 11 je Ijudi držati s obzirom na njcnu navodno večnu prirodu, koja je isto tako dinamična kao i stalna? Malograđanin u zapećku i ptica selica mogu biti ista ličnost u različitim vremenima, u različitim periodima života. Ako je to več tako, onda je, obrnuto. u isto vreme u reči »permanentno« sadržan več opet i mir. Ako nešto traje, čovek se na to navikava. Nasuprot tome stoji oscilantan eksperiment revolucije, koji je Breht preneo na pozornicu. Eksperiment se izvodi bez prolivanja krvi. Model se isprobava, dovodi se u svojim postupcima do кгаја: tako ne ide, mo/da ide ovako. Dakle pod »permanentnorri revolucijom« razume se oseiliranje mirujućeg pokušaja i oživIjavanja pokušaja. Na pitanje kakvu ulogu igra broj onih koji se angažuju u revoluciji, Bloh je odgovorio: Razume se da broj igra vilogu. Sa manjinom se uvek počinjalo. Biološko mesto novbg je omladina. Sociološko mesto revolucije je nezadovoljna klasa. Dakle, ranije su bili seliaci ili građarn, a onda proleteri u socijalističkoj revoluciji. Oni nam danas nedostaju, Zato imamo čudnovato ili ne jednu vrstu socioločki teško određivane zamene: omladinu. АИ šta је to? Najpre biološko stanje. Omladine ima u svim klasama. Uprkos tome nešto se pod tim razume. I ako je reč o studentima, koji su sami. onda su oni baš ti, koji se još nisu smesitili, koji još nisu integrisani. Doduše, svi smo integnsani, aM studenti ipak nešto manje. Dakle, umesto raasa, imamo čudno stanje: izolovanu omladinu o kojoj je ovde rečeno: kada dođu do položaja, govoriće kao i dmgi. Onda bi dakle bila tačna krilatica: ko sa dvadeset godina nije bio socijalisrta, glupak je, a ko je to sa četrdeset godina, taj je tek glupak. To je stara posIo(NASTAVAK NA 2. STRANI)

STUDENT ш хш 1 23. APiUI 1968. ' s_ _ UST • ЈШк BEeCRAOSHH W STDDENATA ’ 15