Студент

(NASTAVAK SA I. STRANE)

šem listu, kao što nečemo objašnjavati šta sve trebai da znači jedna otvorena, demokratska anketa kao što je naia pod nazivom »Šta da se radi«, za koju smo pozvali oko pedeset Ijudi sa Univerziteta, koja treba da nam otkrije ono što je upravo ncophodno jednu mapu shvatnja, isl. Nemsmo uopš-te nameru da se zgražavamo na übeđenjima no vmara da je sve jasno i da na Univerzitetu nema sporova, čak ni za Ijude koji su s najboljim namerama za nteresovani da.na nje mu učine nešto pozitivno. Kao što se vidi, moglo bi se postavIjaiti dosta razumskih pitanja, ali kada vam jednostavno kažu da ste izdajniik i da se spremate da potkopavate sopstveno tlo, kako ondai da se d skutuje? Kakve moralne uslove za diskusiju ispunjava onaj koji od stodvadeset (otprilike) kucanih stranica objavljenih u listu, stav redakcije, i sve te ogromne planove (izdajstvo zemlje, stvaranje druge par-

tije) nalazi samo u dva kratka teksta koji, opet, nisu čitani bez zluradosti. Ali mi, evo, opet, postavljamo pitanja i ponašamo se onako kako se treba ponašati u dijailogu racionalnih i odgovornih osoba. Ipak .neurotična usplahiranost s kojom su izgovorene đamas verovatno najopasnije i najteže optužbe, obavezuje nas da kako tako odgovorimo. Ali kome da odgovorimo? Ustanove koje su monopolisale patrotizam, pokazivalo se posle svega, nisu bile baš sasvim patriotske. Pošto su samo priprosto napisali ono što, verovatno, misli još jedan broj Ijudi u ovoj republici, moramo da upozorimo na neke nezdrave okolnosti u vezi sa »Studentom«. Na list se gleda s jednom mal cioznom pažnjom, a u svemu što se tu štampa traži se skriveni smisao antipartijska 5 antidržavna de latnost. To potiče od junskih dana. Zato se mora naglasiti ovo; »Student« je u Junu radio ono što je morao, ispunjavao je svoj generacijski zadatak. Sve drugo, privatno, piolitiaknsko, šičarrdžijsko, sitnosopstveničko postavljanje bilo bi ispod tih zadataka. Takvi zadaci se moraju ispunjavaiti bez ustručavanja od vlastltog rizika. & Ur.

Odgovor...

U dva beogradska večemja H- 1 s ta noču pomoliJe su se čudovišne optužbe protiv poslednjeg broja »Studenta«. Optužbe: opozicionarstvo i izdaja zemlje. Dokaz optužbe: nekol'ko gmbo istrgnutih i zlonatmemo protumačenih rečenica iz jodnog teksta, objavljenog u mbrici »Sta da se radi«. Nekoliko rečenica koje imaju samo jednu svrhu: da izraze bojatian studenta Zupanca da se borba za dalju demokratizaciju dmštva ne uspori i ne omete. stavovlma Zupanca. Na primer, njegova ocena istupanja nekih političara nije tačna. Istina glasi: politlčari koji su govorli na Unlverzitetu 1 van njega ističu da je bitan uslov jedinstva i snage upravo borba za dalju demokratizac'ju dmštva. Ali Zupančevo neopravdano strahovanje ne predstavlja bitno mesto njegovog teksta, i ne treba ga preuveličavati: zlonamernost interpretaci je Zupančevog teksta postaje očita ako se ima na umu da on u zaključku svog teksta poziva studente da se angažuju na zborovima i u Savezu komun'sta. Može li čovek koji tako piše biti opozicionar i izdajnik? Očigledno je da dokazi beogradskih večemiih listova nisu nikakvi dokazi. Zato se na čudovi-

šnim i neopravdanim optužbama protiv »Studenta« dalje ne treba ni zadržarvati. No treba se zadržati na nečem drugom. Nedopustivo je, nalme, izvlačiti rečenice iz konteksta, grubo narušavati strukturu teksta i krivotvoriti nečije misli. To se ne radi ni sai tekstovima poznatiih političara, publicista, ni sa intervjuima pcvačkih zvezda, pa se to ne bi smelo raditi ni sa tekstom jednog studenta Beogradskog univerziteta. To je jedno od osnovnih načela novlnarske etike. Izgleđa da če nekim novinarima tek u dvadeset 1 drugom veku postati jasno da postojl nešto što se ne sme raditi. Ne može se na osnovu nekog krnjeg citata iz jednog teksta napadati politika jadne redakdje, tim pre Slo su i njeni članovi i saradnici daleko od toga da podcenjuju spoljnu opasnost koja preti zemlji i isto tako dalcko od toga da razbijaju jedinstvo, o čemu, uostalom, svedoče svi tekstovi i izgled lista. Moramo podsetiti neke novinare da dobro znamo poreklo »argumenata«; »vas prepisuju nepri-

jatelji u inostranstvu«. Dobro znomo čije je geslo bilo ćutanje i zataškavanje. Dobro znamo; samo se otkrlvene slabosti mogu otkloniti, druge ne. Hoćemo da živimo u slobodnom, demokratskom socijalističkom društvu koje ne mora, kao samrtnik, da se plaši >5lOlO o svojim nevoljama. Ništa rđavo od nas ne mogu prepisati, Prava sramota i nesreća nastače ako u Lnostranstvu počnu da prepisuju »teorijske« članke iz beogradskih večomjih listova. No razloga nemiru nema: beogradski večernji listovl su ti koji prepisuju članke iz jednako ugledmh, nazvatl večernjih listova u inostranstvu. Moramo padseliti i na to da zvuči kao neoprostiva glupost nazvati izdajnikom onoga ko posveti list razotrkivanju neprijatelja stra vičnog mehanizmai staljinističkog samovlašća. Da ironija bude veća, autorl te gluposti su onl koji srvoj list u najvećoj meri posvećuju ćarš'jskim intrigama, sajmu mode i fotograifijama golišavih lepotica. I najzad, moramo odlućno odbaclti »argument« da »Student« raspiruje strasti. Svakom pismenom 1 dobronamernom čoveku mora biti jasno da je poslednji t broj »Studenfa« bio odmeren, racionalan, analitičan i lcrltički. Isto tako svakom p smenom i dobronamernom čoveku mora biti jasno da jarosni lon i paklena dreka sa stranica beogradskih ve čemjih listova ne deluju ni razumno, ni smireno i da su daleko od svakog dostojanstva.

A. I.

POSLE...

Posle o‘krivanja gotovo fantastičnih mahinacija sa novcem koji pripada radničkoj klasi, jedan od vođa pljačke odustao je od daljeg predstavljanja radničke klase u najvišem partijskom forumu. Pcsle smenjivanja i pokretanja istražncg postupka protiv direktora Jelovca, pokazalo se da je na radnike njegove fabrike vršen politički pritisak da on tamo postane direktor a ne jedan pravi stručnjak. Ovu grubu podvalu radnicima podržavao je, ako ne i vodio, gradski kcmltet saveza komunista. Cija prava zaslupa ovaj forum: prava radnih Ijudi ili svojih prijatelja? P°sle raspleta, ostavki, pokretanja islednog postupka, licemerne čete hrabrih novinara navalile su da raščereče još topla tela aktera trag komcdije. Tako se i u »Ježu« pdjavila karikatura

Ivana Krajačiča kako izlazi iz CK i ulazi u »Jež«. Ta karikatura ne znači ono što je autor raislio da kaže, ona znači da se karikatura rukovodioca može nači na stranicama »Ježa« tek Posle njegove političke smrti, nikako pre. Posle isključenja iz Kolektiva zato što je nekoliko puta došao pijan na posao i zbog nečuvene krađe nskoliko fišeka sa ekserima jedan radnik je nedavno dao ostavku na život. Imao je lične probieme i nije mogao da se pomiri sa svojom skromnom penzionerskom budučnošću. Njega niko nije podržao, osim grane. Obesio se, sam. Posle svega valja zapitati: dokle pratiti događaje, a ne izvlačiti zaključak? Ili gde je Rađoje Domanović, Žil Vern naših naroda? A. I.

„Javnost rada ” javnog tužioca

Među zvaničnim zastupnidma intemih interesa ove zemlje, koje su »juinski događaji« konkretno angažovali, izuzetno specifičnim načinom zastupanja građanskog mira i re da odlikaovao se, prilikom sudskog procesa »Vidicima«, okružni Javni tužilac, Spasoje Milošev. Na osnovu čl. 53 Zakona o štampi i drugim vidovima informacija, on ie 11. iula ove godine doneo REŠENJE O PRIVREMENOJ ZABRANI rasturanja lista »Viđici« br. 121—122 »zbog napisa u kojima se na izopačen način ocenjuju osnovne postavke društvenog sistema u nas», ali je u OBRAZLOŽENJE inkriminisao samo nostavke o inteligenciii i radničkoi klasi iz teksta »ZLO OD POREĐENJA« sa 27. strane lista. »U postupku po predlog Okružnog Javnog tužioca za zabronu rasturania lista, OKRU2NI SUD U BEOGRADU, po ođržanom glavnppa iavnom pretrosu na dan 16. jula 1%8. godme u prisustvn ' Zamenika okmžnog javnog tužioca Tibomira Markoviča i punotnOčnika izdavača, advokata Dr Mibvoia Peroviča, doneo je, a pređsednik veća istosr daha javno obiavio RESENJE koj ; m se ZABRANJUJE rasturanje članka »Zlo od poredenia«. a svi strane 27 ODUZTMATU SE«. Pod tačkom 3), međutim, s”d ie odluč ; o da se »ova mera NE PRTMENIUJE u nogledu ostalih đelova lista« »Vid’ri« br. 121—122. U OBRAZLOŽENJU sud je, između ostalorr, naglasio da »inikrimmisani članak pod naslon'om »Zlo od poređenja« na izonačen načvn oceniuie osnovne nostavkc našes društvenog sistema i stosa ,ie podoban da izazove uznemirenie građana 1 da ucrozi javni red«. Pored torra, snd ie istakao da je »na osnovnu čl. 61 st. 2 Zakona o štampi, u tf’čci 3) izreke svog rešenia, odlučio đa se zabrana rasturania ne na osiale članke lista »Vidici« (koie »Javni tužibc niie inknminisao. te oni i nisu mosrli biti predmet sudskog oeetiisvanif»«\ ovo s toga ier ie SUD TTTVPDTO D\ SE OSTALt DET OVT MOGTT ODVOTTTT OD TNKRTMTMTSANOr, CLANKA. TT.T nBRMTITO, POSTO JE TMKPTMTNTSANT CTAMAK OD3TAMPAM NA 27-oj ti. PRFTEOST FDNTOT STRANI T.TSTA KOTT SE TZD AT E TT NEPOVEZANIM TABACIMA«. Protiv ovog re?enia Okružnog suda. 22. VTT 1963. eodine, u zakonskom rokii, Okmžni Javni tužibr Sn*«uve M ;Ir > , ŠRV. uloz’o ie VRTTOVMOM STTDU SR SRBTTR ŽAT.PTJ 7BOG POVREDE ZAKONA, »koja se sastoji u sledećem: 1. _ U članu 61 st. 2 Zakona o štamoi i đru<rm vidovima informaciia određuie se da sud može odrediti da se zabrana rasturania ne nrimeni u odnosu na one delove štamnaine stvari za koie se utvrdi da se mogu odvojiti od dela zbog koga je zabrana szrečena, kao što su nenoA’ezam tabaci,' dodaci, omoti i sl. Iz ovorra nesumnjivo proizilazi da ukoliko bi se radilo o delovima štamnanih stvari koji su u sklopu (na jednoj ?li viŠe strana) nenovezanog tabaka, dodatka, omota i sl., koii predstavliain deo takvog tabaka, dodatka itd., da se ne može pnmeniti ova mera. Otuda se nameće zakliucak da u konkretnom slučaju, nije mo-

glo doći do primone prednjih propdsa jer je članak »Zlo od poređenja«, koji je bio povod za zabranu rasturanja ovoga broja lista »Vidici«, štampan na GĆRNJOJ POLOVINI 27. STRANE KOJA JE OPET U SKLOPU PRVOG STAMPARSKOG TABAKA (POŠTO JE U OVOM SLUCAJU PRTMENJENA FLAH-ŠTAMPA), A KOJI JE SA OSTALTM TABACIMA POVEZAN, PROŠIVEN METALNIM KLEMANA PUTEM SPEC I J A L N E »HEFT-MAŠINE«. NA OVAJ NACIN NE STOJI NI NAVOD SUDA DA SE LTST IZDAJE U NEPOVEZANIM TABACIMA«. Pored ovoga, Okružni javni tužilac Spasoje Milošev ponovio je još jodnom da se ne radd samo o pomenutom tekstu, več »da ima i drugih koji imaju sličan karakter i tendencije, koje putem aluzija i metafora žele da izazovu negodovan je, uznemirenie ili da ugroze javni red«, pa je »sa izloženoga 1 na osnovu citiranih propisa PREDLO ŽTO đa Vrhovni sud Srbdje PREFNACI rešenje Okružnog suda u Beogradu i izrekne zabranu rasturanja celog broia lista »Vidici za mai i juni 1968. eodine br. 121—122 srodina XVI, naredi oduzimanje čitavog tiraža i njegovo uništavanje«. Na kraiu ovog procesa, kao vrhovna instanca, sud Srbije »u seđnici veča održanoj dana 7. VTTT 1968. eodine doneo je RESENJE: ODBTJA SE kao neosnovana žalba Okružnog javnog tužioca u Beogradu izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu« uz Obrazloženie u kome se, između ostalog kaže: »Vrhovnd sud je razmotrio sve spise ovoga predmeta zajedno sa pobijanim rešeniem, pa je po oceni navoda iz žalbe, našao: Žalba je neosnovana. Pre svega nije prihvatliivo tyr đenie žalbe da je tehnički neizvodliivo izdvaiahje zabranjenog članka od ostalog teksta lista... Naprotiv iz primerka predmetnog lista koji se nalazi u srolsi* ma se jasno vidi ... da tabaci nlsu prošivenl, nitl povezani mctalnlm klemama. Pa kada se ima u viđu da je punomočnik izdavača Univerzitetskog odb(> ra Saveza studenata Jugoslavije (BU) u svojoj završnoj reči na glavnom protresu od 16. jula 1968. godine ne samo docmstio mogučnost tehndčkog izdvajanja 27. strane na kojoj je štampan zabranjeni članak od ostalih delova lista, već i preuzeo takvu obavezu ukoliko se zabrani samo inkrimindsani članak, a ne i ceo list onda se sunrotni navodi žalbe Javnog tužtoca u tom đelu nkazuju kao očigledno nenrihvatliivi. Nije osnovano ni gledište žalbe da je od strane Javnog tužioca predložena zabrana rasturania celog broia 121—122 lista »Vidici«, navodno da taj broj sadrži i dmce članke....« To je faktičko stanie sudskog procesa »Vidicima«. U Cehoslovačkoj štamni od pre izvesnog vremema uobičaieno je đa se č ; m"en’ce iznose bez komentara ; Međutim, poznato je da slobodt mišljenia u našoj zemlji ne kumuju interesi Sovjetskog Saveza, a kako Okmžni Jayni tužilac, Snasoje Milošev, niie ni u srodstvu sa maršalorn Jakubovskira, meni se ukazuje da neke činienice o nonašaniu Okmznog Javnog tužioca treba komentari-

sati. Ja znam, naravno, ko je Javni tužilac nisam lud, ali imam izvesnih razloga koji me obavezuju da zanemarim takvo znanje, odnosno da upravo zato što sam na osnovu uloge Javnog tužioca u procesu »Vidicima« i u procesima »Studetu« došao do određenog zakljućka o izvesnim obavezama javnog tužioca uopšte, predočim javnosti nedosledno ponašanje druga Spasoja Miloševa kao Javnog tužioca. Pre svega, ja sam došao do zaključka da je Javni tužilac zakonski ovlaščen da pokreče i>ostupke protiv širenja neistine, laži i izopačenih svhatanja o našem društvu i o našem društvenom slstemu i da je samim tim obavezan da poznaje interes i istinu o našem društvu i sistemu. Međutim, na osnovu priloženog č|nieničnog stania iz procesa »Vldlcima«, očigledno je da OkruŽni Javni tužiiac, Soasoie _ Milošev. ili nije znao potrebnu istinu, ili se ponašao suprotno svojim zakonskim ovlaščenjiraa i društvenim obavezama. Ako drug Spasoje Milošev nje znao da »Vidici« nisu povezani i prošivend ni metalnim klemama ni običnim koncem, onda on nije mogao na zadovoljavajući način da vrši svoju zakonsku dužnost niti đa ispunjava svoje društvene obaveze, a samim tim nije mu ni mesto u Okružnom jav nom tužllaštvu. Ta pretpostavka, naravno, nije pnhvatljiva, jer Je drug Spasoie Milošev kao Okružnl Javnl tuiilac Imao u ru kama »Vldike«, a uprkos tome on je na osnovu nečega tvrdlo da su oni prošiveni metalnim klemama putem specijalnc »heft -mašine«. I upravo stvar i jeste u tome. Da bi mogao tako »argumentovano« da tvrdi nešto što očevidno nije tačno 1 da se na osnovu izmišljenlh argumenata žali Vrhovnom sudu SR Srbije, dmg Spasoje Milošev morao je da ima neke misteriozne razlo ge. U protivnom, s obzirom na obaveze i dužnosti javnog tužioca uopšte i na njegov socijalni položaj, takvo ponašanje je neuračunljivo. Sto se tdČe karaktera tih misteroznih razloga ili eventualne neuračunljivostl dmga Spasoja Miloševa, ja kao subjekt iz neposvečene intelektualne »mase« ne mogu da steknem nikakvu određenu predstavu i mogu samo da nagađam. I upraivo zato da iz »mase« ne bih zbog nagađanja bio prebačen u »političko podzemlje«, osečao sam se obaveznim da ovaj slučaj komentarišem samo toliko da bih mogao javno da postavim pitanje: da li je onaj ko je zadužen da brine o interesu dmštva i miru građa*na obavezan građanskoj javnosfci. Po mom građanskom uverenju, neobično ponašanje dmga Spasoja Miloševa, kao Javnog tužioca u procesu »Vidioima«, pogoduje stvaranju »političkog podzemlja«.

ILIJA MOIJKOVIC

Uzgajivači hijena

O, uzgajivači hljena! Vas da nema, vaš posao fci Obavljale vaše veme sltige. Verae vam sad I više nikada! S hijenama Život je uvek bio mognć. Ta i one su samo... Samo dlvlle zverl Među zverima. I tako smo svi tu, lako mnogi već nedoslaju. A ništa se. ništa loš ne zna Ko će najpre nestat': Vi, vaše hijene ili vaši mi? Uzgajivači uzgajivača hijena! Vreme je već da Na nakot okatih kobri. Inače... Ne uradiste nam ovako Nlšta. ADAM PUSLOJIĆ

ADAM PUSLOJIĆ

Molio sam boga da neko umre

• Razgovor sa književnikom Jakovom Grobarovom.

1. U VaSoj najnovljoj knjiri »Hodočasnik« preovlađuju tonovl. Dji li je to puka artificlJelnost? Moje najbolje priče su uvek đoživljene, posledice neke tragedije, bežanja. Moj junak iz priča je duboko potresen, dezorijentisan, u nesporazumu sa svetbm, izlaza nema... Evo istorije jedne moje pričer iednoga dana sam pao na ulici i osvestio sam se u bolnici na Guberevcu u jednoj čeli ji. Pored meme je ležao čovek koji je pikavcem clgarete pekao svoj pupak. Ziđovi čelije bili su isplju vani uprljani. Ta me slika dugo progonila i morao sam da je pre nesem na papir. 2. V! ste veoma tajanstvenl. Ko ste VI? Ja sam Miladin Kovačević, žrtva fašističkog terora. Od najranijeg detinjstva sam sftm. Ne shvatam svet u kome živim... 3. Gde ie nesporazum? Birokratija me je najviše zbunila. Nien biČ sam oset'o još pre 15 godina u Mostaru. Došao sam, mislim, kod notpredsednika opštine Franca Novaka. Tražio sam posao. On je nozvao miliciju i onđa su me uhapsili. Tada sam donekle shvatio šta rnači ta reč birokratija. Uopšte s tim poslom bilo je teško. Rano sam ostao bez roditelja pa sam molio Boga da neko umre da hih obukao mantiju i zaiedno s pooovima nosio kandilo i drveni krst, pevajući sa niima: «So svia timi u p0k0j...« Moja najbolia ilustadja birokralije je priča »Krt«’’o bih jariče«. 4. Moie li nesrećan čovek bltl pesnik? Svaki pesnik je nesrečan... Ja sam profesionalni samoubica, uvek smrt odmakne isnred mene za iednu svetlosrm godinu. 5. Onišite nara jedno svoje samoubistvo? Prolazio sam jeđnom kroz

neku šumu. Ona nai se dopala i hteo sam da se poistovetim sa njom. Začas sam pronašao parče konopca, vezao ga za drvo i stavio oko vrata. Ipak, predomislio sam se. skinuo konopac i rekao sebi: »Slušaj, Jakove, ako se sada obesiš rdkada od tebe neče biti čovek. Oprostiču ti ovog puta ali übuduče nemoj đa praviš takve gluposti«. 6. Verujete 11 u progres? Verujem u progres zato što verujem u čoveka. 7. U tom slučaju postoj! mali nesporazum između Vašeg ličnog uverenja o progresu i vašeg sveta u Uteraturi? Zbog toga sam ja u večitoj svađi sa mojim junadma. 1 ja se jedino sa njima obračunavam, kalim svoj bes. Pred birokratima sam se inače predao. Uostalom, ja sam optimista. Uvek verujem u budućnost, a uvek sam protiv sadašnjeg trenutka. 8. VI, Izgleda, nlkoga ne mrzlte? Ne mrzim nikoga ali sam ruvnodušan prema Ijudima koji mrze. Huljama i državnim neprijateljima ipak bih stavio zvono nfi vrat l izolovao ih kao gubavce. 9. Sta mislite o krajnjem cilju sveta? Kraj sveta vidim vrlo vedro. Uz pompu Ijudi pričaju jedni drugima o svojoj pokvarenosti i smeju se, likuiu i piju suze jed nog hiljadugodišnieg starca jedinog pravog svedoka Ijudskog progresa. Bogati će se obogatiu a siromašni još više osiromašiti. 10. Vaša vizija idealne države? Pesnici bi u ideainoj državi spaliivali sami sebc. Ratnid, ađmirali i sveštenici imali bi posebnu autonomiju. Žene bi se kao i dosada borile za svoja prava, ali bi im bila ukinuta privilegija skinuo bih ih dole sa

stranica naših uglednih listova l časopisa. Književnici bi bili ma nekem, a političari bi vodill statistiku. 11. Kada smo već tu Isprlčajte nam jedan vaS san? Daleko negde u prostoru vidim crnu mrlju. S druge strane sveta dolazi On i pita me da li znam Sta znač? ona cma mrlja. Rekao sam da ne znam, a on ie odgovorio da je to život. Približi me tom životu, rekoh. On je napravio mkom luk 1 ona mrlja je m>staiala sve veča i tada orepoznah ulice 5 bulevare a niima su se kretali liudi koii su iiveli daleko, daleko raniie. 12. A gde ste vl to snavall? Spavao sam i saniao u liftovtma. komama za otnatke itd. 13. Neka trinne**n pitanje bude o slohodl? Meni čaršija zavidi na nekakvoi slobodi. aii mi niie iasno o kakvoi ie to slobodi reč. Osečam teiak nritisak stvamosti: od porozorsk'h zavesa na do mašina za nravlienie katrana za autonuteve i macristra’e Nemam pfavn nn»dstavu o S<lobodi. 14. Knii su rmSI naiboHi savrcmenl nt«*»l no Va*em mHHenJu? Naiholii nesniri u nas su Dorde Marianovič i Radm ; la Karaklaiič. a prozni pisci sudije za pmk^aie. 14. Kako «*e i’vell poslednjlh trlde«®t »mrt ? na? Kad bih prasdo nekakvu stat?st ; ku b ? o sam: 90006 odsto ii zatvoni. 4 0004 odsto u li’dtvici fier nije bi'o m«sta pde bih mo<»ao da snnstim knsti i nisam bio soriialno u voisci 2 od« f o. u inostnmstvu 7 I ods f o. u MMočeru I Svefoir. f ef-»nu 1? odsto. ii hjhl ; nteci 0 nni rvfsto. u 4? odcto. a ostatak ie nn?ao u raedltiranju I hva f anj’t insn ; raciie kanutom (kao teptl* rove). P. CUOIČ R. PAVICEVTC

2

STUDENT

196821