Студент

23 Student

LIST BEOGRADSKIH STUDENATA GOD. XXXII 12. NOVEMBAR 196«.

TITO GOVORI

MI S.MO širom zemljc podlgli mno-80 raznih spomealka. NaSi ijudl sablraH su sredstva da bi ih pod'gli i odužili se onima koji su položiii svoje /; votc u našoj narodnoos'obodilačkoj l’Ofbl. Ali pored slmbola kao što je oVa i ovdje, našl narodi su podlgli mno8® spomenike i time Sto su u toku pro•cklih više od 20 godina izgradili hilja ** e novlh fabrika, hlljade kilometara n o\lh puteva. hiljade novlh škola, mno8° raznih druglh objekata i ustanova '*d. Jednom rečju, prcobražena je ce- 1 ,a zemija i taj preobražaj predstavlja hajlepši spomenik onima kojih više ne- 1 jer su oni npravo težlli tomc što ' e do danas oslvareno i za Sto su žrtvovaH svo'e tivote. dana«, eto oni koji bi trcbalo da se zt> °? toga zajedno s nsma raduju, oni ■'krnave našc žrtve t negiraju naš doI'finos u oslobndnačkom ratu i svc ono se đogadalo t do-rađa u re mlji. Mi, medutiro, čvrsto stoiimo na N 'ome Hu koje 1e natopljeno krvlju i

na kome ćemo čvrsto ostati. Nikome neće mo doTvollti da ugrožava naš slobodan život. Sa ivoga mjesta mi porućujemo: dajte nam mira; pustite nas da gradimo svoju zemiju I uređujemo svoj život onako kako mi to znamo i kako nam najboije odgovara. A ita znamo i možemo nije teško videti. Dovoljno )e proći širom Jugoslavije, pa videti da su se preporodlii ne samo gradovi, nego i seia. Kakvo pravo onda imaju oni, koji nisu dostlgli taj stepen, da nam prigovaraju da ne radimo dobro, da nam sistem ne vaija, i slično? Vređaju nas na sve moguće načins, ali mi treba da ostanemo dostojanstveni, da im ne odgovaramo na isti način I Istim rcčn'kom. Mi. kažemo: đalje ruke od nas! Mi hoćemo da buđcmo vaši prijatelji, aii ne đozvoHavamo da nas notceniujefe I raznim pretn’ama ugrožavate naš siobodnt razvitak, našu ne7av?«-*ost i siiv'-renitef. (IZ GOVORA NA BRHTj BI.A2UJ U SLAVOMJI)

KRIZA SAVREMENOG ČOVEKA I SOCIJALIZAM

Smisao i obim savremenih događaja u Cehoslovačkoj mogu se najbolje okarak'erisati terminima kriza i humanistički socijaI lizam. U ta dva izraza sadržano je daleko više no što može izgledati na prvi pogled: oni su u isto vreme i konstatacija nečeg postoječeg i program onoga što 1 treba da dođe, ali su, takođe, i izvestan spoj razmišljanja i delanja, kritičkog mišljenja i revoi lucionarne politike. Cehoslovačko društvo je u krizi i pokušava 1 da je razreši time što teži humanističkom socijalizmu. Ta je kriza ,doduše, neposredno politička, privredna i moralna ; kriza jednc zemlje i jednog društva, ali njena priroda je takva, I da se u njoj otkrivaju problemi | koji prevazilaze okvir jedne zein! Ije i jednog društva. Ncposredj no, to je doduše kriza određenOg \ vladajučeg sloja, odredene politiI čke partije, određenog oblika I đruštvenih odnosa, određenog : modela privrede, ali karak*er te I krize je takav da se u njoj otkri- ■ j vaju neki osnovni problemi no-1 litike uopšte, društva uopšte, Ijudske zaiednicc uopšte. Pitanie, dakle, glasi: šta se u čehoslova- j čkoj krizi ispoljilo? Sta otkriva

smisao te krize? Izgleda da je ta kriza dragocen istorijski trenutak u kojem postaje očigledno mnogo od onog što u normalnim periodima ostaje sakriveno pod površinom, u kojem se p°kazuje neš*o suštinsko i osnovno, što inače ostaje skriveno. U krizi jedne zemlje i jednog društva, na izvestan način, izraiava sc t razotkriva kriza savremenog čoveka i kriza temelja na kojima počiva savremeno evronsko društvo. Pažljivijem pogledu ne može promaći da je nacionalna kriza Cehcslovačke deo evropske krize i da, štaviše, u toj čchoslovačkoj krizi izbija evropska kriza rteobično plastiono i koncentrisano. Time je istovremeno naznačena težina zadatka koji je na sebe preuzelo današnje čeiiosiovačko društvo i čiji je smisao označiio terminom: humanistički socijalizam. Dosledno rešenje te krize pretpostavlja, naime, da će se razjasniti pitanja o smisiu sociialjzma i revolucije, o ulozi poiit'ke i moći u savremenom svetu, j da će se sa svom teorijskom du’oinom i praktičnom neumitno-

KARtL KO3IK

(NASTAVAK NA 8. STR.AM)

MARAMICA SVILEMCA

Orkestar Uoma JNA gostovao je na Medicinskom faikultetu. SaJa je bila prazna. Umetnike su dočekaila samo četiri člana komisije za kulturu, četiri organizatora. Program »Briselskih solista-/ pratilo je cko sto studenata u sali Heroja. U studentskom gradu svega je tri stotine studenci.a slušalo pro gram džez ansambJa univsrziteta u Hinoisu. Ovi podaci mogu se, za nekog, üblažiiti a za nas još više pcdvući pcdatkom dr- je r.a »Bmcoš jadi«... prepuna sala studenata srećno i odušcvljeno pratila jedan skan-

NAPOMENA O UKUSU JEDNOG BROJA STUDENATA

dalozan prograim, da je tražila da se besmislene i odvratno prazne tačke ponavljaju, da se provala jednog jeftinog, harmonikaškog, neofrulaiškog, sentimentalno violinsJci razneženog, cijukaškog ukusa i osećanja života nikako nije mogla okon-1 čati, da se ozbiljno treba zamisJiti nad prirodom senzibiliteta jedncg broja studenata i jednog bro ja Ijudi koji, po jednoj već pozna+oj frazeolog'ii čiji stil otkriva mnogo više no što oni sami naziru, /ataiju autentičnu kulturu naopako, a jadne priredne kao s'.o je »Brucošijada«, tumače kao »zadovoljenje kulturnih pctreba studenata«. Odista, neki 1 su ot'tšili »zadovoljeni«.