Сјећате ли се још?

Из другог писма из Десиа:

„Бомбардери су најприје прелетјели преко трада а окда су бацали бомбе. које су пале на трг и убиле седам коња. Затим су бацали пожарне бомбе од којих су се неке куће одмах запалиле. Онда су бомбардери ударили у правцу гдје се налазила американска болница. Ту је до темеља спаљен један лазарет.

У седам сати и тридесет минута Десие је још био град:

У осам сати и тридесет минута Десие више није постојао. То је била сама рушевина и пустош из које се надалеко чуо плач и јаук.

Дал' то смије да буде“

Смијели се то поновити 2

Хоћемо ли дозволити да се страхоте последњег рата поново опетују у још већем, и етрашнијем опсегу 7

Не, доле с ратом! „ај /

Нека живи свјетски мир! ,

Ово мора бити поклик и радница у вебонаф ћи нотипистица у бироу, и телефонистице у уреду, и 'учитељице на селу и сваке домаћице код куће.

Ово нека буде јединствени покрет свију жена у свим народима од једне државне границе до друге, од једнога мора до другог.

Свима нека буде један исти ЦИЉ:

Борите се за живот и здравље своје и својих мужева.