Тежак

— 746 —

поданичке оданости нашу дубоку благодарност што под његовом моћном заштитом можемо да продужимо започети рад. Срдачно поздрављам вас, госпође и господо, и захваљујем вам у име Српског пољопривредног друштва што сте дошли да заједно прославимо ову нашу крсну славу, која тако лепо обележава сваки српски дом, сваку српску установу. Ваше присуство јасан је доказ да ви цените ову наш.у најстарију пољопривредну организацију, и ја вам на томе топло благодарим. Рад Срп. пољ. друштва у овој години развијао се под тешким околностима. Последице ратних заплета који су се ближе или даље око нас одигравали, утицале су неповољно на целокупан живот наше земље. Пољопривредници су често напуштали своје домове, позивани под заставу услед чега многи послови на њиховим имањима нису обављали на време и у потребном обиму. Из тих разлога и рад Српског пољопривредног друштва на стручном просвећијвању наших земљорадника није се могао развијати у жељеном опсегу. Атмосфера која нас окружава пуна таласа неспокојства, спречила је да се одржи предвиђени број пољопривредних течајева, курсева и предавања. А слаба година поред осталог онемогућила је приређивање многих пољопривредних изложби, које су биле одређене и за које је Друштво било •одобрило потребна новчана средства. Али, други део друштвеног пословања: снабдевање чланства производним средствима, напротив, осетно је повећано. Задовољство ми је да истакнем схватање које су манифестовали наши пољопривредници ове године о томе. да је напредан рад у пољопривреди немогућан без добрих пољопривредних оруђа. Тако тражња плугова, сејалица, копачица, тријера, прскалица и других справа и алата била је утоликој мери повећана, да је Друштво тешко успевало да све захтеве својих чланова на време испуни. Само плугова, например, Друштво је испоручило својим члановима близу 3.000 комада — број који раније није могао бити постигнут ни за више година. Продирање ових бољих пољопривредних справа у наша села, уверени смо, имаће врло повољан утицај на брзо побољшање наше заостале агротехнике, што ће се свакако осетити у производњи и то како у квантитативном тако и у квалитативном погледу. На крају желим да се осврнем на реформе које се наговештавају са меродавних места, а које имају да измене и сам склоп наше националне економије и друштвеног поретка, и да са ове свечаности потсетим оне који о овим реформама буду одлучивали, да ће њихова настојања моћи бити успешна само тако, ако увек буду имали пред очима ону алегоричну слику дрвета, које оличава основне народне радиности и показује њихову међусобну зависност, и ако им увек у памети буду оне речи кинеског мудраца: