Тимочка буна 1883. године
28
На Берлинском Конгресу наметнута је Србији обавеза да сагради на сеојој територији део железничке пруге, која везује западне државе са Цариградом и Солуном. Србија је примила на себе обавезу да сагради свој део пруге, али начин, на који Је грађење њено хтела да изведе напредњачка влада, наишао је на отпор радикалне странке, а преко ње, и већине народа.
Влада је већ била склопила уговор с Унион Банком, која је образована капиталима католика француских, чији је представник финансиски био Бонту. Сад је требало тај прелименарни уговор спровести кроз Нар. Скупштину.
Главна замерка радикалне странке овоме уговору била је у томе, што је и грађење железница, и експлоатација њена, и сам зајам био сконцентрисан код Унион-банке; замерало се што зајам није одвојен од грађења пруге, и што експлоатација железнице није остала у државним рукама. Сами услови зајма били су веома тешки; сви државни приходи од посредних пореза, и постојећи и будући, па и сам непосредни порез, дати су као гаранција за зајам. Грађење саме пруге погођено је веома скупо. У опште, радикална опозиција није могла наћи ма шта дооро у овоме напредњачком послу. М стога је радикална странка отпочела безобзирну борбу против овог зајма и оваквог грађења и начина експлоатације железнице и у Нар. Скупштини и у штампи.
Пе може се порећи да је ово питање свестрано претресано. Техничка критика овог поднесеног уговора била је веома тешка; њу је водио у „Самоуправи“ Фрања Вшетечка, Чех, који се одавно бло настанио у Србији, који је у прво време предавао нацртну геометрију у нашој Војној Академији, а доцније основао модерни млин са фабриком шпиритуса у Београду; он је отворио и костолачки мајдан лигнита, који је доцније прешао у својину нашег вредног индустријалца, г. Ђуре Вајферта; његово је дело и оснивање „Београдске 3:друге“, која је у почетку била задруга за штедњу, штедноница. Фр. Вшетечка, јак стручним знањем, овејани патриота, није се могао никако помирити с поднесеним уговором о грађењу железнице. Његова је критика била јака и оштра, његови чланци штампани у „Самоуправи“ били су као нека директива техничке скупштинске дебате, а нарочито при претресу овсг питања у скупштинском железничком одбору, који је нарочито изаоран био за проучавање овог питања. У Народној Скупштини руководили су техничком страном овог питања Никола Пашић и Пера Велимировић, нарочито овај последњи.
Јаки су били и технички чланци Анте Алексића, пионерског официра у оставци, који је због својих стручних радова био изабран и за редовног члана Српског ученог друштва. |
Правничку страну критике овога предлога вршио је Гига Гершић, чије је мишљење о самом уговору преко потребно