Тимочка дивизија : II. поз. нар. војске у I. и II. балканском рату 1912-1913 године

76

нападале друге бугарске трупе, којесу дошлел. обалом р. Вардара, преко Демир Капијског теснаца. Међу лако рањеним био је и командант пука, потпуковник Ст. Павловић, који се сам евакуисао у Скопље. Од целог XIV пука прикупио је око 4-500 војника рањени у мишицу командант батаљона у XIV пуку мајор Јован Реклић, који ми је те војнике и довео на положај северно од Пепелишта 20. јуна; овај сам остатак XIV пука и употребио као последњу дивизиску резерву за јуриш 21. јуна око 3 часа Јизјутра, као што hy о томе позније рећи. Приликом обиласка центра положаја, јавио ми се овога дана, као болестан и командант XV пука, потпуковник Никола Николић, и жаљаше ми се на болове у стомаку (крлера се већ била појавила у XIII-пуку. који је био најближи Штипу). Ја му наредих да оде до села Кара-Хоџали, где беше дивизиско завојиште, да узме лек, и да се врати у пук. Али, како је отишао до командира завојишта, санитетског капетана Др. Милорада Јанковића, више се није ни вратио, јер га је доктор евакуисао у Скопље. Лекарским прегледом у Скопљу нађено је, да је била обична стомачна болест код потпуковника Николића, и да није било ни трага од колере. И тако 20 јуна, ја сам дочекао жестоке, и надмоћне нападе Бугара без два команданта пука: XV и XIV, а од овога последњег пука свега један батаљон, кога је формирао ваљани, рањени, мајор Ј. Рекалић после борбе 19.- јуна, од заосталих здравих војника свога пука. Остављени батаљон XIV пука (први), за одбрану железпичке станице Струмице, још првог дана боја 17. јуна пребачен је на десну обалу Вардара, па се преко Маријанских планина, повукао у Кавадарце, и тамо чуо бој и борбу код Криволока, па се после повукао у Градско, на левој обали Вардара, где сам га 21. јуна и нашао заједно са командантом батаљона, мајором Јевремом Илићем. Звао ме је овсг даћа iia телефон помоћник начелника штаба Врховне Команде, ђенерал Ж. Мишић, и по наређењу начелчика Штаба војводе Р. Путника, питао ме је о ситуацији као и шта намеравам радити. Ја сам преко телефона изложио сву озбиљност ситуације код мене. Даље изложио сам му досадањи рад Бугара, и моје протиз мере, којесам предузимао, и које мислим предузимати. Тада ми ђенерал Мишић рече да наново све полако говорим, и он he све то на карти уцртати, па he показати војводи Пут-