Тимочка дивизија : II. поз. нар. војске у I. и II. балканском рату 1912-1913 године

78

десним крилом пређем у напад на Бугаре право пред собом, али, чим издадох заповест, ја добих извешће са левог крила од команданта пуковника Лазара Белодедића, да га Бугари јако и знатно надмоћном снагом нападају. Ово ме побуди да одустанем од намераваног напада, и пуковнику Белодедићу пошаљем батаљон из његовог пука, мајора М. Марковића, у помоћ, који је око подне и стигао у састав пука на моме левом крилу (кота 750 вис југо-западно од села Драгојева). Отпоче непријатељска јака канонада на центар, као и на десно крило, где ја бејах са штабом. Под заштитом своје артилериске ватре, Бугари пребациваху цео дан своју пешадију у развијеним и разређеним стројевима у скоковима све ближе и ближе мојим положајима ка моме десном крилу и центру. Дејство моје слабе артилерије мало ометаше наступање бугарској пешадији. Поред овога Бугари паљаху и траву у појасевима на моме положају, као што и артилериским зрнима стално гађаху пут Криволак —Штип, и беху га тачно одмерили својом артилеријом; они, дакле, припремаху елементе потребне за ноћно и дневно артилериско ставЉање под ватру целога пууа којим се само могаху кретати всзови и оруђа. Све ме ово беше одредило да се, и последњи пут, обратим Команданту Армије, и, да му изложим, да је код мене стање несношљиво (критично) и да ми треба послати два пука појачања, еда би рашчистио око десног крила. Ово сам био јавио телефонограмом кратком релацијом о боју. Напослетку се лично обратим преко телефона у Велес, где беше један питомац Војне Академије као пссредник, и још један такођер непознати чиновник, и наредим им, да доставе команданту Армије (који беше на Овчем Пољу у селу Сара-Хамзали) моју молбу за помоћ, јер мевише од пет бугарских пукова са многобројном артилеријом нападају (од 9, 11, 21, 27. 28, и 49. пука имао сам заробљеника). Пошто су ови посредници преко телефона ухватили везу између мене и Команданта Армије, то ме је Командант Армије питао о ситуацији. Изложио сам му преко посредника, да је ситуација код мене по све озбиљна и несношљива. Командант Армије ми јавља, да је слабу демонстрацију упутио из Дринске дивизије преко села Тестемелци, и Софилари. Ксмандант XIII пука јавља, да та демонстрација ако је и вршена не показује никакве утицаје на Бугаре, јер га ови све јаче и жустрије нападају. Доцније сам сазнао, да је командант Армије