Тимочка дивизија : II. поз. нар. војске у I. и II. балканском рату 1912-1913 године

81

како беше већ освојио дан (око 8 часова јутра 21. јуна) то седнем са штабом под крушку, у близини и западно од пута, а у висини села Кара —Хоџали. Бугари већ беху извели и артилерију на моме бившем десном крилу, а како се батерија мајора Ж. Т. враћаше наново од карауле Шобе путем за Криволак, то је у висини села Кара—Хоџали, Бугари обасуше артилериском ватром, која ватра обасу имене са штабом. Ту ми баш, у томе времену, дође икомандант добровољаца пуковник Алимпије Марјановић, и како бејах врло уморан и жедан, то ме он-пуковник Марјановић понуди својом киселом водом, коју ношаше у једној боци. Пошто Бугари беху већ заузели моје десно крило, потисли добровољачку бригаду од Криволака, а на левом крилу такођер јако наваљују и пошто ми беше и пешадија већ одступила са десног крила, јер је ненађох код с. Кара-Хоџали, то се реших да се и ја са штабом повучем на положај Енеш —Оба —Топлик. Бугари ме непрестано обасипаху својом шрапнелском ватром на месту, где бејах код с. Кара-Хоџали (под крушком), и то са мога бившега деснога крила (вис северно од с. Пепелишта). Са пуковником Алимпијем Марјановићем, мајором Чолаковићем и још неколико ордонанса кренем се право ка Градском преко виса и удоља у оштром касу, а остатак штаба, у исто време, кренуо се погоднијим и сноснијим путем у правцу Градског некаквом стазом, која је водила у десно и заобилазно. Захваљујући нашим добрим коњима, ја сам са овом двојицом мојих пратилаца знатно пре стигао у Градско од остатка штаба, ма да смо се баш истовремено кренули од с. Кара-Хоџали. Ту у Градском, нађох доста војника из XIII. и XIV. пука са мајором Жупљанином (као и доста рањеника) који беху знатно раније одступали, и овде се задржали. По доласку у Градско, пуковник А. Марјановић одмах пређе на десну обалу Вардара, где беху његови добровољци, а ја позвах мајора Јеврема Илића (команданта батаљона из XIV пука), који беше из Кавадарца овде приспео, и наредих му да, у правцу Криволака и карауле Шобе, источно од Градског заузме положај са батаљоном и обезбеђује-заштићује одступање дивизије. Са мајором Чолаковићем и ордонансима кренем се у правцу прихватнога положаја Енеш-оба кота 450, где уз пут нађох враћенога ми команданта XIV пука, потпуковника Стојана Павловића, коме наредих да прикупи своје људе. Ту на положају 6