Тимочка дивизија : II. поз. нар. војске у I. и II. балканском рату 1912-1913 године

86

мараше, а која јепошлау помоћ мени — Тим. Дивиз. II позива народ. војске. Још код Градскога и Уланци. одвојио сам коњички дививизион и брдску битерију од два топа и предао команданту добровољаца, који се десном обалом кренуо са својим добровољцима низ реку Вардар ка Криволаку, Ово сам придавањеизвршио по усменом споразуму са командантом добровољаца пуковником Алимпијем Марјановићем, са којим сам од Криволака, и дошао до Градског, где смо се и растали. Он оде на десну обалу реке Вардара својим добровољцима, а ја остадох на левој обали и одмах одох са мајорем Чолаковићем у правцу Енешоба својим трупама, којима ово место беше одређено за прикупљање приликом одступања, као што сам и напред о овоме говорио И тако у саставу моје дивизије остала је само пешадија и два пољска топа. Још сам у близини села Средњега Караслара наишао и на некакав одредић пешадискога потпуковника Драгојла Васиљевића, који беше у биваку и који је имао специјалан задатак: обезбеђење Велеса са те стране што он неби могао извршити, да су се Бугари кренули за мном. Боље би урадио да је дошао био праћенмени у помоћ, доксам још био на положају Криволак —караула Шоба села Драгојево. 23. јуна 1913. год. с. Средњи Караслар. Овога дана обиђох трупе у биваку. Отпоче јако разбољевање од колере, и ордонансе из дивизијског штаба захвати ово побољевање од колере. Стижу овога дана и официри за попуну дивизије. Дође ми потпуковник Драгољуб Михаиловић за команданта XIV пука, капетан Милан Прибићевић за команданта батаљона и још два нижа официра, од којих један беше по презимену Комадина, бивши турски официр (Бошњак) Дође ми командант Армије са начелником штаба. Уопште ја се лично осећам врло узнемирен. Ноћу не могу да спавам од јаких узбуђења и потреса у пето-дневним и ноћним борбама без сна око Криволака села Драгојева. Ноћу ме често прекида јака пуцњава, које у ствари не беше. Значи: живци беху врло попустили. Преноћиште. у селу средњи Караслар.