Топола

376

У брошури: Gedrängte Uebersich der Ereignisce in Serbien v. 1839 bis 1844 која je писата у оправдаве уставобранитела, овако објашнује узроке , због којих су се подиглн противу Михаила; »Како су ce Јеврем. Љубица н министари поделили у две партаје, и сложили се између себе, истинити патриоти били су на опрезу и гледајући жалостно ставе правителства у целом веговом обнму, стали су се озбилно и свечано доюварати да спасу отацбину. Са свију страна из најудаљених крајева земле најзаслгжнијп и уважени луди попели су долазити Вучику и старом Гарашанпну и ыолити за помок. Млоги седи војадп још из времена Карађорђа падали су на колена пред живописном сликом Вучика и са сузнпм очима молили су вегову жену, да га она моли, да више не трпи такво понижеве, и такво стање отаџбине. Вучик као човек од разлога одбијао их од таквих жела; »тај je посао тежак , говорио je он, и свршетак je вегов у рукама Божијим.* Али не гледајући на то млоги, који су имала приступа у вегову куку , наваливали су и молили га да се побрине о срећи отаџбине уреравајући га да за срећан свршетак овота подузећа јамчи вегово пме и ветова слава; жта више најзад су му претили да ће га убити, ако их он доведе до очајава , одказавшп се бранити овако свету ствар. У оваким тешким приликама прпјатељи отаџбине решили су се да пре него предузму ова крајна срества, да пребетну још један пут порти и да joj се пожале како кваз неће да изврши обекаве, које je свечано дао, и замоде за помоћ турско правителство. Тако су и учинили. И порта je одредила за Србију треker комесара Шекиб-еФендију , давши му опшпрно пуномоћије како се вено стрплење већ. исрпело. Шекиб-еФендија пође у Србпју, да још једним кратким путем позове кваза да ислунп судтанске заповестп и по могућству стане на пут раздору. Али још у лрвој посети кваз му изјави у присуству Ћамил-лаше београдског, да он не може и неће да прими никакие друге министре, јер нема вере код никога оспм код садавих министра. Овога пута Шекиб-еФендија није тражпо одсечно одговора, он je говорио с квазем више као отац са добрил сином, и молио га да му даде одсудан одговор за два три дана.* »Овај je рок прошао, а кваз још нпје извршио захтеваве султаново ; напротив, он je неколико пута одговарао све са одрпцавем, и раскпиуо сваки одношај са Шекпб-еФендпјом а тнме je напред целоме свету доказав, да je и овај пут потазио ногама наређева високе порте. Од тако упорног п заслепленог кваза земла није могла нпкако добра очекивати. Срби обвезани својом слободом и својпм уставом толпко годпшвем крвопролитију и као виховп једноверци, Грци рачунају као светпву ова блата скупо откуплена. Русија се заузпмала у Букурешту, Акерману и Адрпјанополу за права народа српског, алп никад нпје хтела да подржава права нзабратог кваза протпву самих Срба. Права господаря и народа могу л морају бпти само узајмно обавезна, п никакав монарх нема права да тежп самовољној управи тамо, где постоји уредан устав, јер иначе мора да навуче на се велику одговорност па и сам пад. За државу je велпка несрека ако народ буде прпнуђен да сам себп поврака своја права. Величанотво je народа непрлкосповено, оно je свето наследије првобптних времена, и яеможе да буде увређено, а да не повуче за собой и казн за ту повреду. То се доказује јулнјском револуцијом и млогпм друтпм, а у том броју и обвезе кваза Михаила!! (Стр. 64 —68. Такво je било бенетава адвоката који су бранили уставобранптеле пред западном европом, п мешали су вихово делаве са делавем народа. Видп такође прпдот 8.