Топола

384

хтевава односно Србије а при том ситурно неће заборавиви пређашда искуства. До сада, не тледајући на заштиту Русије, Турци су вазда пробами да се умешају у српске ствари, а сад јој већ треба предузети одсудне мере, да се овале пробе не понављају. Па с тога треба или да сасвим престане та сизеренска власт Порте над Србијом, или ако се то многобројним присталицам status-a quo покаже као веома радикална мера, оно да се изшпте од Порте јака гаранција да ће она у будуЬе строго чувати уговоре. Што се сададе стаде у Србији не може да одржи и што се оно наново мора да уреди, јасно je из онога што горе рекосмо, и можемо с над ом очекивати, да he уређење спољних одношаја повести к новој унутрашљој организации књажевства. Али да бя избеглп понављаде борбе међу партајама, нужно je утврдити власт кдажеву.* И на српском je такође изишдо неколико брошура и стихотворенија испуњени полемикой између партаја. Овде треба споменути: 1) Укор бунтовним Србима; списано 1843 год. Светорадом ЖурпаловиЯем (псевдоним) у Србпји. У Новом Саду; 32 стр. 2) Плач српске виде збот последних догађаја у Србији 1842, У Новом Саду, 1843; 47 стр. 3) Васкрс устава Србије и народне правде од Симе Сарарще ЖилутиновиНа-, in 4. 4) Стрмогдави преврат Србије или описанще сазаклетија Вучићевада и Турака протнву нњаза Михаила и његовог правденпја. Отпјевао сарајевском пјевцу на дегов васкрс устава Иван Сокодовић у Каблару. У Новом Саду 1843; св. I, 31 стр. св. 11, 88 стр. Између Јована Хадића (М. Свветића) и Бука КаращгЬа заподела се дута полемика, која се свршила преппрком о Филологичннм наводима Бука: Хаџић издао три ,Утука* на Карадића; Караџић. и деговн последователи напечатали су неколико .одговора на иступе* својега противника.

( м ) Geschichte Oesterreichs seit dem wiener Frieden 1809 von A. Springer, Leipzig, 1865; Th. II 5. 1-36,

( ee ) L, Szalay, Diplomatische Actenstücke zur Beobachtung der ungarischen Gesandschaft in Deutschland; Zürich 1849. Die Russen in Ungarn und die Ungarn in Deutschland, von Ph. Korn: s. 217 —242. Срв. моју квиту. Маџарскп историк Владислав Салај и псторпја Маџарске од Арпада до пратматичне санкцпје. Спб. 1868, стр. 40 —41.

( e 7) Прашке »Narodni Novinÿ* 1848 год. JV» 10 и 12. На немачком језику писмо Палацкот било je издаю на одвојеном листу у великом броју екземплара. Срв. моје чланке; Франц Паладки и Франц Деак (у Савременом Летопису за 1855 год. JV» 16 и 17) и Бпјографија Палацкот (такође тамо Я* 30 и 33.)

( 68 ) Historickâ zprawa о sjezdu slowanakém y časopisu 6eského Museum за 1848 године; од II; стр. 1—66.

( 69 ) О положају народих партаја у землаыа угарске круне вид. у Fünfundzwanzig Jahre aus der Geschichte Ungarns von 1823 —1848. von Michael Horwäth ; Leipzig 1867; 11., s. 83—114, 175 —178, 186 —200; oder des süd-slavischen Antagonismus gegen die Magyaren, nebst einem Vorworte von W. Wachsmuth. Leipzig 1849.

( ,0 ) Српокп вароднп копгрес, сирјеч пзбраније народна архијепископа и митрополита торжествовано лета 1887 ; издао К. Т. П. Б. Р. У Новом Саду 1889 I. Јјгебек Actenmässige Darstellung der Verhältnisse der griechische-nichtnnirte Hieararchie in Oesterreich dan der rlirischen Xational-Conkrese und Verhandlungs-Synoden. Wien 1861. СтојачковиИа А., Черте живота народа