Топола

1863. Положа) Србије после маџарске војне описано у Südslawische Wanderuugen v. Siegfried Kapper 2 Bde. Leipzig, 1853.

( â4 ) Успомене Ф. П. Фонтона. Писма из главног стана дунавске војоке у 1828 и 1829 юд. Л.ајпдиг, 1862. Т. I, стр. 118—114, 177 —178, т. II, стр. 41—46, 190—204. Учествоваве Бутара у војни Руса са Турцима, у траком у станку, a такође и у виховим плановима да се ослободе од Турака, доста je подробно исказато у чланку; »Пврти отъ воененъ духъ у съврЬменны-тЬ Българы*, који je штампан у бугарском листу »Дунавска Зора, вјестник за водны — тЬ Българи* за 1866, 1868 и 1869 годину. Овде ћемо показати како су нека од вођа грчког устаика били Бугарп, међу којима je и чувени Хаџи-Петро, који предвођаше устанак у Тесадији у време источне војне. У војнн 1828 и 1829 год. Бутари су јако участвовали у борби с Турдима, алп понајвшпе незавпсно од Русије; тако бугарски капетан Ђорђе Мамарчев није пропустио Турдима помоћ која ce примидала Сплистрији. Кад je руска војска дрешла преко Балкана, онда je он ојачао своју дружину и ступив у одношаје са знатнијим становнидима Славна , замислио je, да оснује Бугарску са седиштем дравителства у Трнови. Кроз све вароши у Вугарској пролазиле су прокламације, које су Бугари са одушевљељем предусретали. Али изненадно у Сливну ce појаве 200 Козака, узму под стражу капетана Ђорђа и одведу га у главна руски војени стан. У то доба кроз делу Бутарску крстарили су руски чиновници, који су иыали да објаве варошким и сеоским старешинама, »да бугарски народ остане на миру, у противном случају биће кажњен.« Бугари су већ очајавали. Старешине из вароши Сливна и Котла скупили се на ошпти договор и начинили просбу Днбићу, у којој су изложили вековима страдава бугарског народа од Турака, показујући и на то, како je свака војна Русије с Турском вима доносила двојаку несрећу: растројство земље у време саме војне, и говеве народа од турских власти после рускот удаска у земљу, и молили су да им се дозволи да учествују и опробају своју срећу у таким случајима у борби с Турдиыа и да им се поврати вьихов капетан Торђе Мамарчев. Дибић одговори, да сад није време да се Руси брину о Бугарима, и преговори могу се водити само у корист Ромуна и Срба, а за н>их he се амнестија, која ће нм опростити мешаве у војну. Бугарска je депутадија одговорила, да султан ноже издавати какве хоће Фермане, али и Турди нсће да слушају. Днбић je могао само да предложи Бугарима који су се бојали да остану у земљи , да се преселе у Русију. Бугари су молили да Русија на1зад пошље свога конзула у Сливен и Котел, да брани становнике гьихове који су највише учествовали у војни. »Пре пеког времена, речено je у JV« 6 Дунавске Зоре за 1828 године, дошао je један руски конзул за Сливен и Котел по имену Вашченко, али он се показао према Бугарима веоыа перасположен и хладан. Он се идете у њихове унутрашње послове и тражио je да угврдн власт своју над н>има, раздвојио je грађане и с тога je направио неслогу и раздор међу самим угњетеним пародом. С друге стране гьегов туман неки јермеио-католик по имену Павле много je пападао на Бргаре. И тако у место добра, Бугарима je учињено још веће зло, п они не могав да то трпе, обрате се жадбом рускоые посланству у Цариграду , које je и преместило Вашченка у Београд.® Што се тиче капетааа Ђорђа, љега стражарно одведу у Букарешт, но после га поставе за варошког старешину у

387