Топола

448

Христић са ђумручком касом у 900 Фор. 30. кра. која je сума привремено депозитована у овдашвој канделарији, дале трговци Јован Димитријевнћ и Михаил Адамовић из Смедерева и најзад Милош Јовановаћ из Хасан пашине Паданке. Осим овога ништа више овамо се није доводило, што би било од какве важности. Панчево, 7. Септ. 1842. Еофлер с. р. Г.-мајор, Панчевачка погранична бригада.

№ 9. Протест српскога књаза Михаила, на име рускога конзула.

Још у самоме почетку кад сам се примио народне управе у књажавини српској наишао сам на големе незгоде и беде. Две партије, које су постојале још пре него сам ja дошао у Србпји и примио управу као књаз. Једна je од них била но вазда верна мени и тако je и остада. А друга je вазда радида противу мене и тако су се сложили између се, да сам имао велику неволу док сам их измирио. Прва побуна народна која се одыа затим појавила у 1840 години најбоље je показало у колико je он задоволан радом друге партаје која се другие звала ВучиЬева и која je додннје сама себе прозвала 1 . Имао сам доста посла и труда док сам умирио народ којн je био огорчен постушщма неких луди из те партаје и успео сам д 1 утишам ту распру коју je Вучпћ, Петронијевић и љихово друштво противу мене потпнривао, изговарајући се да сам као бајаги подбадао народ противу ньпх. Сва je та препирка евршена тиме, што je високом портом било решено, као што о томе сведочи писмо великог везира што ми га je писао и које се налази међу актима моје архиве, да се Вучић. Гарашанин и Симић и сви они који су онда оставили Србију, сасвим иседе из вье. Тек што сам био примио овај акт и почео да повраћам ред у земли, што je прошлом народном побуном поремећеа, кад ал мени буду учишеви предлози од високе Порте и вашег високоблагородпја, које сам онда рачунао више као средства за повратак смута него за утврђеве мирапјош јачег пего су била она аређашна. Али једино само из поштоваља према оба двора владајућем и заштитном ja сам их одобрио, уздајући се на увераваае представника тих дворова, да ће овп луди мирно живити у нашој средний и да нам се ничега не треба бојатн од вих. Ови предлози и моје одобрење, као и одобреае високе Порте било je у томе; да се осим Вучићу , Гарашанину и Симићу свима осталима дозволи повратак у отаџбиау, а бившим советнпцима из те партаје и осим тога свима je дозволено било обраћати се с просбом за државну службу. Али то није било доста. Настојававем вашег високоблагородија и поштованог Ћамил-паше, после доволппх уверавава ваших и пашиних да je то висока вола обадва двора владајућег и заштитног, и једнно због особитог мога уважева према вила, ja сам одмах после тога учинио предлог високој Порти да дозволи повратак у Србији и Вучићу с Гарашанпном и Симићем, и одмах за тпм дозводио сам iaj повратак. Сад сам ja већ мислио, да Ьу учинити задоволење и воли високе Порте и желама самих изгнаника , јер ми je после тога остадо да их још мало по мало повратим у службу, а нарочито она лица, која су изгубила своја званија не добив никакву пензију , ако се само уверим о верности апховој к мени, и да таким начином мало по мало нестане незадоволство и неслога која се беше појавила на две године пред тим.