Топола

451

моме мвењу није заслужила никаквих покушаја противу мога живота, ja нисам тако што могао ни представите себи. Но при свем том бдагодарећи свевишвем творцу, моје се убице повере двојици мојих верних луди, који ме одмах о свему известе и упине пажливнм. Тако исто ja сам благодаран и овдашвој војеној управи и магистрату за наредбе , по којима се репени Милојковић са два своја друга налази већ иод стражом одвојено један од другог, н којп ће надам се, брзим и строгим испитивавем показати у свему како ствар стоји осим онога што горе показах, и по пијој су поруди и шта су хтели да упине ова три Београђана са својим отровнвм прашкоБима, који се заједно са оних 20 дуката пувају у земунском магистрату ? По заповести магистрата сад су у апотеди овдашви доктори испиталн спагу и својство поменутих отровних прашкова, и анализиравем (испитивавем) нађено je, да je прашак био сулема (sublimât). Јавлајући вам и о овом покушају противу мота живота од стране бунтовника са непрестаним виховим насилем , жзвешћујем ваше високоблагородије о свему што вам горе написах, и нећу пропустите да вас не известим у своје време и о далии последицама овога дела. 15 Септембра 1842 год. У Земуну. М. Обреновић..

№ 11. Писмо Михаила Обреновића руском конзулу.

Ваше високоблагородије ! Дошав ноћас с пута из Македоније у здравлу и миру, застао сам овде ваше поштовано писмо од 31 прошло! месеца. Извештај, да je Емин-еФендија донео са собой писмо блистателне Порте, којнм тражи од мене *све знакове* књажевскота достојанства сад се обистинио, јер ме je овог паса посетио тај исти вомесар у пратви овдашњег плац-обрлајтнанта г. Креп-Мајера и прздао ми je писмо великог везира РеуФ-паше од 12 рамазана, и рекао ми, да се овим писмом тражи од мене велики орден који ми je поклоаен с књажевским достојанством , и мупшрски знак што га на Фесу носим. Ja сам одмах заповедно да се то писмо преведе, и нађем у аему то исто, заједно с оваким изразима: ,становнидн Србије били су сведоди насшьа ваковских, због пега се и појавило незадовољство* и пр. т. ј. изреке, које моту измислити само бунтовници у садашве време. Ja сам одговорио еФендији , који je непрестано тражио од мене репене знакове, да сам ja поставлен као кљаз српски по милости и одобреву заштитног двора, и по томе да без знања и одобрева веговог не могу престати да не будем кваз српски. И тако се он врати у Београд не свршив своју поруку. Ja сам слушао, а не знам je ли то истина, да je као Емин-еоендија тражио помоћи код г. УнгерхоФера у слупају ако ja не би хтео дати тражене знакове. Дужност ми je такође да вашем високородију јавим, да je овдашва аустријска власт заповедида наместити страту пред мојом кућом кад ме je посетио еФендија, и као што сам после разабрао то je учивено у тој дели, да не би еФендија давао томе каквог знапаја. Да би ви имали потпуну сведодбу о горерепенон писму великог везира, то сматрам за паст да га овде у копији приложим заједно с преводом за ваше високоблагородије, и најпокорније молим вас, да ми дате савета: да ли ja треба у том смислу и даље да радим па макар преко кога, или да на миру пекам долазак г. барона Ливена кога сам ja највише желео за комесара у овим посдовима , тимвише, што je Емин-еФендија тражио од мене писмени одговор