Топола
472
№ 22 Писмо Ђорђа Протића руском конзулу противу Милоша.
Ваше Впсокоблагородије! Мидостиви господине ! Показани овде веки сумљиви појавп, који савршено наливе на Факције и интриге, заједно с могућим опасностима, дали су ми слободу, да овил за неколико минута узнемирим ваше високобдагородије и доставим вам до знања нижесдедећвЈ најпокорније молећи, да ми изволите одобрити ову слободу коју сам сиузео. Што се не само менн него и млотпм овде налазећим се Србима вини се сумљива то je та околност, што смо ми били савршено уверени до у Цариграду раде и настојавају на томе, да се насилно протерани књаз Михаил опет поврати на своје пређашње доотојанство, a доцније смо нули, да ће у Србији бити нов избор књаза између три лида а имено: књаза Михаила, и аеговог ода Милоша и Еарађорђевнћа, и дошавшн овде после три дана из Бева г. Вук Стевановаћ Еараџић наровпто послат од књаза Милоша, сасвпм противно пређашњим пзвешћима, донео нам je веоыа жалосне вести, да Ее при бирању књаза, кн>аз Михаил отпасти као канднтат, a остаће само кн>аз Милош и Еарађорђевић. Taj неочекнвани извештај поразпо нас je све приврженпЕе кшаза Михаила, и што je још горе, ми смо сад у големој забуни јер незнамо утврдо да ли су ова извешћа истинита, и да ли наши непријатељи неће овии извешћем да сплету нетто у шта би нас могли поватати. Ако ово извешће што га je г. Вук донео буде обмана, и ако ваше високобдатородије не похита да скине застор неизвесностп са овију овде станујућег и колебајућег се народа, то се сасвим дако може догодити, да део овај народ као обманут повне радитп на штету онога кога у истине највише љубп и противу интереса онога коме je обвезана дела Србнја. Ревени г. Вук Еараџић и појединде и у друштву псзива овдашње људе да стану на страну књаза Милоша и да раде сагласно у његбвом интересу и овде, и кад се врати у отадбину, и аему су дата млога уверења од људи да ће они тако и радити у томе ; али при свем том разборитији становниди овдашгьи и од којпх зависе и остали, ociajy стадии и хоће да раде онако, како им je саошптено од онога, коме ми за све имамо да благодаримо. Да je према овакнм опстојателствима необходно, известим овај парод бареы о томе, je ли истпнито Вуково извешће пли није, то ће и ваше високоблатородије одобрити, г. Вук Еараџић полази одавде к кљазу Михаилу. Ja поуздано незнам, алп имам доста узрока да сумњам, да ће он у том слувају ако кн.аз Михаил и остане као кандитат наговарати га (кн>аза Михаила) да уступи своје место оду. Еааз je Милош и пре додаска г. Бука Еараџића које преко свога брата г. Јована Обреновића, које преко своје супруге књагиње Љубпце, које преко других приврженжка аеговпх, од којпх je већп део учествовао у побуни 1840 године, и нојп сад често одлаве у Веч код књаза Милоша, добио људе на своју страну. На неколико дана пред, овим неки Еарамарковић из Митровице на аустриској страпи дошао je овамо из Веча и како овде тако п преко Саве у Шабачком округу разгласио Je да ће књаз Милош у сваком случају бити ыьаз орпски. Опасности које могу наступим у томе су, што књаз Милош још сад почиње гоним известие прнврженике аеговог спна држећи их за своје противнике и непрпјатеље. Ових дана послао je он Једно писмо своме брату г. Јовану Обреновпћу, плану савета г. Мплети Радојковићу председнику апеладпје г. Стевану Катићу и председипку окружног валевског суда г. Јовидп Мидутнновпћу у коме им јавља, како