Топола

474

№ 23. Писмо које je послато руском конзулу y Србији, од непознатог лица, 8. Maja 1843 године.

Писмо ово благородии и од српсвог народа поштовани господине, шиље вам се у место усмених жалаба овога истог народа који je до крајности »удручен и потлачен*, и који je у толемој неволи, с тим, да би вам дошло до знава неизказаве неволе које он трпи, надајући се, да ви нећете уклоним ваш поглед на ову молбу и »плачевноје* писмо, и да нам нећете одвазати као заштитник вашу помоћ у свакој нужди. Висте тај на кога ми већи део народа, потледамо веселим оком, као на одбрану и избавлеве од Вучићевог тиранства, сву наду полажено на вашега дара, а нагнета свемилостивјејшаго покровитела, господара императора сверосијског. До овог часа ми смо били у великој нади и душа наша осећала je слатку радост но као што видимо све je заман, и ми се бојимо да за свагда не останемо под тешким јармом и угњетавањем Вучића. Може бити ви м. г. шшта о томе не знате и познајете само оно што се у Београду догађа, алн не видите и не чујете како бедни народ ио другим варошима п селима стеве узроком поступала служители које Вучић ж Петронијевић подржавају и како трпи трозне батине, окове и тамнице ; па шта впше и слабе жене и невина деда то исто трпе. Истина народ неби могао издржати ове муке до сад и и одавна би се већ дитао са оружјем у руди, но они знају којн je кадар да учини побупу па зато такое луде и држе у окове и тамниде. Неки су покушавали да тајно дођу у ваш заштптни двор са молбаыа и жалбама за помоћ ; веки су желели да се уклоне из отадбине, но то им се није дозволило, једном речи све je насилем убијено и сви су путови затворени. Било то какому драго, ми би све то претрпеди кад би само знали да Ье се ране нашег жалосног срца ма кад залечит Ми би одавна могли известитн вас, надежде и заштитниче наш, о свему подробно преко писана или усмено, али сыо све до садаве патве претрпели с тога, што смо се вазда надалн, да неће тако остати, a највише што ни прилике не добисмо: али сад вам из нужде и по неволи говорим отворено оно, што вам je можда непознато, а то ево шта je! Ми се бојимо да Вучпћ не обмане народ, јер смо чуди, да су високи дворови одлучили породпду Обреновића вратити у отадбину; а по додаску новога паше у Београду чујемо о друге стране, да je ВучиЬу и Петронијевићу објављена заповест од порте о одлазку њиховом пз Србије заједно са пређашвим пашом, али да су они взмолнли да овде још две неделе дана остану. С тога се ми бојимо да не би они за ово време подигдн буну у земли, jep je Вучић. почео на ново још више да бесни и чини зла од како je дошао нови паша. Он свакн дан са својим прпврженидвма држи савете, и мало нм je што то раде даву него и ноћу. Саветују се све о томе шта ће да раде. Од неког времена на потајни позив Вучићев почели су долазити п непрестано долазе у Београду млогп кметови, чиновниди и свештешщи, које Вучпћ наговара и разашиље по народу. Главније тртовде задобија новцем, а просте луде вара обећавпма да им се снави пореза, а даде већа слобода. Чујемо да му митрополит и Хаџић саветују да се у случају нужде прикрпје са артилерпјом у Крагујевду и брани, а да не иде у Цариград. Ми се бојимо да у самој стварп тако не буде jep ако се он успротпвн султавовој заповести, онда би народ дошао у велику неволу: народ познаје пакост Вучићеву и што он рекне слуша слепо и држи за свето.