Топола

482

решења и све постановлена великих царева наших , тога ради ми се усуђујемо најповорније молити ваше високоблагородије да би ималп ыидост саопштити нам високохваљени царски Ферман и сва дошавша упутства, и одобрити слободу набора књаза, као и Слободан повратак свиыа нала у отачаство, сагласно садржају височајпгег царског Фермана. Очекујући милостивог одговора на ово, имаыо част бити вашег високоблагородија покорне слуге; Милета Радојковић , Буле 'Борђевић, Милош Богићевић, Лазар Јовановић, Анта Протић, Голуб Петровић, Теодор Хербез, Милутин 'Вурђевић, Степан Катић, Милија Станојевпћ, Матија Симвћ, Петар Поповић, Јовица Милутвновућ, Павле Богдановић, Миљко Марковнћ, Жнвојин Јоксимовић, ЈКиван Гератовић, Павле Јовановић, Гаврил Ризнић , Милојв ТодоровиЬ , Марјан Ђерковић, Милосав Зорић, Стеван Симић, Арон из Заторица секретар, Матија Матић, Степан Обрадовић; у име свију оФицира гарнизоне војске : потпоручик Д. Милутпновић, казначеј потпоручпк Брдаревић , поручик Мпјајло Петровић, протосин. Ђорђе Илић, кметови за сав овдалшл народ; Димитрије Брдаровић, Марко Томић, ВиЬентще Јовановић. 14 Јунија 1843 године у Земуяу.

№ 24. Претставка попечитељства финанције српскоме совету, од 5-г Јулија 1843 године под № 1526.

Последње »волненије* српскога народа за слободу своју, дало je правителству нашем повода, да се уважавајућп заслуге овога народа, побрине да му учпни све могуће олакшице. У тој цели оно je приликом прпмава данка повпеило цену дуката далеко више но што има своју унутрашву вредност; оно je бесплатно дозволило народу да се користп жвровниы шумама, оно je сыавило порезу и спустило ђумручку тарифу на стоку која се извози ван граница. Није нужно спомивати ситнице што се прошле јесени догодише, као на пример: кважевском милости и одобрељем савета ослобођење многих луди од плаћава данка, и о устуллеву правителственпх пмава неким општинама, јер истина и ако ове ситнице смањују земалске приходе, опет зато не чине велику штету државној касиАли ако бацимо поглед на впшепоменуте четири гране прихода и помислимо, да таквим распоређевем главни зеыалски приходи тубе у најмавој мери пету,' ако не четврту част своје величине, то отачаство наше справедливо ноже очекивати од мудре управе, да се сразмерно умалававу земалских прихода сыаве и расходи, те да тако трошкови прелазећи приход не доведу отачаство у опасно положение и не укорени незадоволство у народу. Таква треба да je система коју не само земалске власти но и сваки појединп обвезан je да се придржава, ако само желе народно добро и успеха. Па je л се наше правителство нридржавало ове системе? На то питаве није нужно ни речи, века сама деда одговоре. Попечителство Финансије држп за вредно споменути само о неким изванредвиы расходима који су се од прошле јесенп до сад непрестано чинили, те да би тако ерпски народ могао видити, до какве je мере била забаталена народна каса. Таким начином, за време прпвременог правленпја , одобрено je било, да се цела гарнизона војска за признаве учивених услуга, у последњој народној побуни, награди са подугоднжвом платом, а осим тога таква je награда учивена и многим другим лицима, које кад се све у скупа узые, ванело je правптелмвеној каси осетан удар. Па нека би било и тако , адп није. После подеде такве награде кад су политична опстојатедства одржала отачаство ваше у онако мучном подожају, щто je за друштвеву безопасност неопходно било удвојптп и угројити унутрашњу