Топола

490

му пошље 5000 дук ц. по др. Падеку који се у Београду до скоро бавио ; но Пацек задржи 150 дук. ц. а яроче новде преда г. Цветку Рајовићу, те их овај заједно ca једним писмом од књаза Милоша даде г. Стев. Стевановпћу. »Примивши тај сазаклетник варљивим начином ове новце раздели и расположи их између својих једномисленика. 850 дук. д. задржн за себе, 1000 дук. даде г. Дауну Јанковићу, 1000 дук. г. Радовану Дамјановићу, 1000 дук. д. г. Павлу Станшпићу а 1000 дук. ц. г. Цветку Рајовићу, а свима на тај конад да се употребе као срество на оборење владајућег књаза. »Имајући дакле у рукама новада, а решивши се и замучивши ; да се књаз убије, оставе да се човек тражи; и тог посла прими се г. Радован Дамјановнћ. »Овај потом обрати се на Милоша Мрдајловића, привременот ђумрукџију Топчидерског. Њему открије и саопшти учиаеио сазаклество и проглаеявшя га, да и он уз гьнх иристане, наручи му да нађе човека поуздана, који ће се тога грозног дела примати. »Мрцајловић одмах на то лристане. »Неки Милосав Петровић. из Голочела у округу крагујевачком, пре неколико година, убио je једнога човека, пак да неби дошао под заслужену казн, ода се у бегство, и тако je којекуд странствовао. Овог пролећа обрати се своме ујаку, Николи Милошеваћу Белом из кшажевца у округу Рудничком да му гледн како год преко пријатеља израдити милост кљажевску, те да се смири и кући поврати. Никола се добро познавао са Мрцајловићем, зато упути Милосава да иде и код овога при воденвди побуде за неко време. »Имајући Мрцајловпћ овога човека при руди, а приставши уз сузаклетнпке науыи њега употребнти, без сумње држећл, да убијда простог грађашша ыоже лако бити и убијда владатеља. »Пре свега стане Мрдајловић том хајдуку Милосаву који je тада променио име »Мијајло 1 избпјатп надежду о получеау милости књажевске за већ учињено убијство, и почне му предотављати, како би он слободу получио тек са променом владе књажевске. И онда почем склоност Мплосава позна, открије му замучен, е сазаклетнпка, пак позове гьега, да се он прими тог крвног, дела да господара књаза убије, због чета Бе сретан човек постати. »Милосав, већ једанпут крвљу човечијом окаљан, пригласи се, и најмљен ласкавим обећавањем увери: да ће он одиста књаза убити. »Г. Радован Дамјановић пзвештен о томе од Мрдајловића, оде к водениди овога, тамо се са хајдуком лично састане и собом од њега увери, и да се прима; књаза убити, па онда исти г. Дамјановић јави ово својим једномпсленидима Стев. Стевановићу, и Пауну Јаиковићу, те да даље замуче, да се истом хајдуку пушка и пасош набави. »Обоје ово учини Радов. Дамјановић. Нађе и купи пушку штуд аод управителства изнесе пасош, као на момка и за у Крушевад на месед дана, пак све то пошже по Мрдајловићу нађеном убнјдп Милосаву. »Његова светлост још се овде бавила; зато je и Милосав прп водениди Мрцајловића задржават. »Међутим око 6 Јула т. ј. намере Стев. Стев. и Радов. Дамјановпћ у оду страну у купатила ићи; зато спремивши и удесивши све оставе да Паун Јанковпћ приступи к даљем послу. „У то време десио се овде Никола Мплошевнћ Бели ујак Милосава убијде. Тај Никола сазнао je цело ово сазаклество, и он je таково у тајности