Топола

493

устројству савета од 27 Алрила, 1839 године; »за постављаде чланова и председника нужно je претходно мљеве и одобреве савета.* Због овога je и поникла протестанта од совета и велика преписка између вих и кваза. 2) Осип тога, у 1855 юдини кваз je поставио Александра Ненадовића за попечитеља Финавдије, а 15 Септеыбра 1856 год. зета свога, Николајевића за попечптеља унутрашвпх дела и Мариновића за попечители Финанцпје, а ни један од вих тројиде није био саветнин. Премда §. 4 устава даје квазу право да бира попечителе, али у §. 8. устројст. савета и у параграФпма што се односе па устројство централне управе (29. Марта 1839 год.) казато je, да наличии (подобии) избор не може другие да буде, него само из чланова савета. Овако гажеве закона изазвало je познату усмену и писыену препирку између савета и кваза. 3) Александра Ненадовића рођенот брата својета таста, једном je кваз поставио за министра унутрашвих послова, а други пут за министра Финандије. Ненадовић онда ннје био саветник; а у §§. 7 и 8 устројетва совета од речи до речи стоји, да у случају кад се једно место попечители упразни, да се попуни са једним планом савета. Због овога совет je дао протест квазу. 4) Он je нарушио право сазиваве скушлтине, која се по старом обичају и по одлуди совета заједно с тазом имала да искупи на дан 26. Септембра 1848 год., у означено доба. Али кваз у пркос ове одлуке у корист народа, није хтео дотле да сазове скушптину докле га совет није на то опоменуо. 5) Он je нарушио уставна и законска наређева о управлаву власти у Србији: јер §. 54 устава премда и даје квазу да именује чиновнике, али у §§.. 41 и 56 устава такође казато ; да се за судије не могу поставлати они, који већ нису у судовима служили. Кваз je у пркос овог наређева поставио за председника у Гургусовачком суду Александра Ђурића, другог секретара совета, и за чланове у апеладионом суду чиновника београдског ђумрука Милоја БожиЬа и окружног начелника Атанасија Вукачевића. Шта више и у самом врховном касацијоном суду поставио je за чланове: начелника адмивистративнот оделења Тимотеја Кнежевића, и за управитеља београдске полиције Косту Матазиновића. Осим овога, има још млото чланова у окружним судовима, који нису никада пре служили у судској струди, Нарушавгве ових наређева устава јест један од главних узрока што су судови нетачни и што су овако запуштеви. У §. 54 устава казато je : »Кваз има право да распоређује места, са уеловом, да сваки чиновник мора почети своје службоваде од најнижег места и постелено добављајући искуство да буде помицан на већа звава.* Али таз je именовао чиновнике у противном смислу овога параграфа. 6) У §. 66 устава речено je, да се служба и чин свакога чиновника мора поштовати и да га нико не може гонити ни јавно ни тајно, но кваз, осим млогих примера, који се не могу сви избројати, само из једног ћупријског округа, више од 40 луди преместио je у разно доба у друге округе и то само једино из личне мржве. Али како су та неправедна премештава била на терету не само за народну касу, но и на штету државне службе, то се совет решио да преда протест квазу, али и то je било заман. 7) У §. 12 устава под лит. б. оставлено je совету право да определује плату и да награђује све чиновнике, али кваз непрестанде даје полицајским чиновнициыа војепе чинове, остављајући им право да се користе платом, која прелази определену суму што je имају у служби. То je одет био повод велике, али узалудпе препирке између совета и кваза.