Топола

261

патрпјара, ког народ овај нпје нмао впше од сто година, наследника патрпјара Арсенија Чарнојевића п патрпјара Јанпћнја П. ког je поставив за патрпјара сплни дар Душан! Са небескп впспна гледа цар Душан п кнез lasap, гледају свп НеманиЬи п свети Сава и пазе Y Србп очували у грудма осећања братства ипређашње,љубавн? идбиiaiy-ли они јуначком деснпцом непрпјатељска нападааа туђннада на веру, језнк н апхно пмање? Похнтајте драга браћо, док још нще доцкан, и прптецпте нам у помоћ, вашој рођеној браћп ! пм раннје дођете п нпм je вас впше на броју, тпм ће пре бпти одбщен непријатељ, и заједно са народном казной остаће народна слава, да je Србпн дошао у помоћ Србину и да га туђинац није могао да удвелн. Благослов божијп нека лебдп над вашим куЬама н породицама да нас и довева! Смпренп патрпјар, Јоснф.“ Декембра je 11-ог бпла нздата заповест свпма вдастпма војводовине, дрквеним, грађанскпм и војнпчкпм где се набрајају петнајест преступлења, која ће оптп Катаева смрћу: овамо спадају сви преступи народње увреде п издаја народњега дела. У прокламацпјп, којом ce објављује стунаае на престо Франца ЈоспФа, патријар ободрава становнпке српске војводовине. КузмаТеодоровић врховнп упраритељ народне војске, такође позпва српске ратнике да очувају славу велпког Душана, внеза Лазара, плоша Обнлића и других српскпх јунака. МајерхоФер je такође одушевљао устанке засебном прокламацией, а) ( 83 ). Позив патрпјара учпнп огроман утисак у српској кнежевпнн ; готово се у свпма крајевима Србије свушьале нове чете; да се бори с Мацарима, крене се п стари Милосав Здравковпћ Ресавац, Чазар Зубан, неки окружни начелницп; они су доводили са собом нове гомиле наоружанпх Срба ; но су још чешће почелп долазитп ратници из Србије после тога, пошто су у очпма књаза Карађорђевпћа KOjnje стајао на десној обали Дунавској близу Београда са 6 топова п неколпко батаљуна, Маџарн запалили трговачку варош аустрнјских Срба Панчево, на левој обали Дунава. С овим ратнпдима пређе и ађутант КарађорђевиРа, мајор Александер Трпфковпћ. Ратовање je киптпло по читавој Маџарској и радва српске војске састављала je мали део те велике борбе. Али овп ратницп већ нису били народна војска, него се мало немало преокретала у јужну аустријску армију. Народње! војводе већ није било у животу. Теодоровић и МајерхоФер нису могли да пмају таквога значаја. Из северне војске дође неколпко офпцира: још je њих више прешло из мацарског логора после прокламацнја новога цара. Помоћу овпх оФпдира ерпекп устаници бпше

а) Само je то несрећа, што их одушевљавају аа туђинску корист! ПРев.