Топола

положаје —али.... узалуд. Жељезниколут, штоједо мало час опаспвао п кочпо турску плеванску војску, сад се све впше п впше стезао око ње, п ево већ је гуши, већ јој се оштрим резом уппја у тело, домп костп, точп крв п цедп кошчану срч. Под заклоном адске ватре, коју је просипало впше од 400 руских топова, Русп п Румунп јурпшалп су на Тур- | ке неодољпвом сплом. Око подне развп се ванредан, ; неоппсан прпзор. Турцп су билп сабијенп у равнп- i цу пзмеђу варошп Пдевне п реке Вида, а Русп су I пх стпскадп са свпју страна. Еао бурно, непрегде- ј дно море тадасала се грдна маса турске војске, на- i ппрућп час на псток, час на запад. Ту нпје било впше никаквога реда, нпкакве поделе, нпкакве команде. Пешадпја, коњица, топнпштво, комора, све се то смешало п сабпло у једну густу масу, која се као горостаснп тадасп ваља час лево, час десно, час напред, час натраг, одбпјајући се свуд од непробојне руске дпнпје. Пољана, у којој су билп сабпјенпТурци, пзгдедала је као некп чудовпшнп котао, којп кључа, беснп п тутњи, пздајући далеко у окодину тужну, бону, потмулу јеку, помешану са оштром ппском п јауцима самртнога страха п очајања. Хпљадама хпљада рускпх пушчанпх п топовскпх метака спладо је с околнпх впсова у ову ужасну долпну, у којој се потискивада, ломпла п давпда сабпјена турска војска. Крв је запљускпвада пољаном. Топовскп плотунп обарплп су једнпм ударом чптаве пластове мртваца, претрпавајућп њпма живе и рањене. Местпмпце, кад се дпгне дпм од распрснутих граната, впдела се само грдна гарава, крвава гомпда меса п костију; у њој се вшпе нпје могао распознатп људскп обдпк, све је бпло рашчупано п растргнуто, на сваком мртвацу по стотпну рана. Четпрп пута пстпцадп су Турцп беду заставу, у знак предаје, но Руси то ~нпсу впделп. “ Једва у пола један час по подне поче борба да се утпшава. | Руспсувпдедпбеле турскезаставе —Пдевна је пала! I Шта је било даље оппсује један доппснпк овако: „Громогдасно, дуго ,ураЈ' раздеже се по рус-( кој војсцп, кад опазп белу турску заставу п разумеде њен значај. Трепу.т доцнпје један турскп офпцир. на коњу, с белом заставом пређе мост на Впду п оде ген. Г анецком, алп за мало па се опет вратн натраг. Као што се посде показа, то је бпо неки нижи офицпр, и ген. Ганецки оправио га је натраг с поруком, да дође какав паша, да се договоре о условима предаје. 30—-40 Руса са геп. Скобељевом примакну се сад турскоме мосту на Виду. ј Скобељев и два-три друга офпцира стадоше махатн беднм марамама на Турке, а онп на овај прп- . јатељскп поздрав одговорише махањем једном бедом крпом, коју нстакоше на некој мотцп. Затим пређоше преко моста два коњанпка п прпближншесе Скобељеву. После краткога разговара преко тумача би објављено, да ће мало час доћп сам Осман. Додазп сам Осмап ! —узвпкнуше сви око Скобељева изнедађено. Дочекаћемо га с почашћу рече један рускп официр.

Хоћемо, да како прихвати други. Он је ведикп војнпк - рече ген. Скобељев Он је спасао војнпчку таст своје зенље. Ја ћу му то казати и пружићу му моју руку. Око места, где смо стајадп (прича дописник) све је било покривено жалоспим знацима борбе. I n F је био местимпде претрпан мртвим Турцима, побијеним коњима п воловима и подомљенпм колиi ма. Неко.гнко стотина корачаји северно, где су осман-папшне колоне прво јуначки јурпшаде, цедо ј ј е поље бидо буквално претрпано мртвима и ра- њенпма. Док сам ја то разгледао, чуше се на један пут узвици: „ето га, иде!“ Два коњика прпбдижавала су се с белом заставом. Онај, што је носио заставу, впдело се да је прост војнпк. Другп коњик бпо је у пдавом официрском мундпру, на глави црцен фес. Могло му је бпти тако око 35 годпна; био је округла, ружпчна лпца, лепо избрпјан, брчпћи мали, нос прав, очп пдаве. То не може бптп Осман-паша! —повпкаше сви. II доиста, то је бпо његов шеф штаба, Тефпкбеј. Овај је човек бно Осману десна рука; ми га свп поздрависмо. Он стаде п за тренутак је ћутао. За тим рече: (говорпо је францускп добро, ади подако, као да је бирао речп) Осман паша је поћута десетак секунада, па онда наставп рањеп То је била прва вест, коју смо о томе чули. Ади ваљда опет нпје онасно ? рече Скобељев пун саучешћа. Не знам одговорп Тефик полако. А где је њпно превасходство, господпн генерад Осман? Тамо одговорп Тефпк, показујући руком на једну кућпцу до пута, с оне стране моста. Сад наста подуже мучно ћутање. Обадве војске гдедале су пас пз бдизине од 2 3 стотпне корачајп, с пушком у руцп. Скобељев прекиде ћутање на послетку. Је дп овде когод, кога бп хтедп впдетп? С киме жедпте говорнтп? Пма дп што ? Тефпк је ћутао. До беса прасну Скобељев шта је с овпм човеком? За што не говорп? Тефпк-беј опет ћуташе мпрно. Овде заповеда генерал Ганецки. Одмах ће доћп амо, ако желите с њпм говорити рече опет Скобељев. Тефик-беј клпмну само гдавом. Осман се сјајно п славно бранио рече један официр. Тефнк је укочено гдедао преда се, и нпшта не одговорп. Мн Османа сматрамо као великог генерала рече другп офпцпр. Тефик је опет ћутао. Његов укочен погдед бдудпо је у правцу Софпје, као да је пзгледао и тражпо Мехмед Алпју. Наскоро дође пз царевога штаба ген. Струков с овдашћењем, да води преговоре о предаји. Он уппта Тефик-беја, да дп га је Осман опуномоћно да коже преговарати о предаји Турака. Показа се, да Тефик нема e-

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА. СВЕСЕА V.