Топола

Јуриш се замишљао ноћу са 1-ог на 2-ги нов. Но ко за пакост лила је неколико дана киша, падао је снег па се брзо топио. Начинило се ужасно блато те није никако било могуће пети се уз вис а турски шанчеви су били зановљени и врло стрми. Јуриш се одложи на јутро 2-гог нов., по том се одложи још једноме, ма да су војници горели од жеље, јер су већ изишли били из стана на зборна места а нису у очи тога дана тренули сву ноћ. После два дана буде мраз те блато смрзне, дан по томе смрзне се још боље. Е сад се већ није било бојати да ће се кравити и јуриш се закаже за ноћ са 5-ога на 6-ти новембар. Прво распоређење учињено је овако; главни јуриш учиниће се на ниже фортице Сувари и Канли Хафис, ту ће војске дејствовати под личном управом генерал-лајтнанта Лазарева; колона г. л. Шатилова демонстроваће с истока на фортове Араб-табију и Карадаг; са севера пак и запада где но стоје градићи Токмас, Тик-тенеси, Лаз-тенеси Блум-табија, Ингшзтабија, Бели-паша и Мухлис демонстроваће колона генерал-лајтнанта Ропа. У случају да се успе јуришем на све три долње фортице, имаће колоне Шатилова и Ропа да пређу из демонстрације у прави нападај и стараће се да овладају фортицама Арабом, Карадагом и Лаз-тенеси. Па сваку од ових нижих фортица одрефено је по 5 батаљона а толпко је одабрано и за општу резерву. На Сув ар и пофоше: 3 батаљона Перноваца, 1 батаљон стрелаца и 1 бат. Севастопољаца а на челу им генерал гроф Гра бе. На Канлије одређено; 3 батаљона Севастопољаца, 2. бат. Имеритинаца а води их пуковник Вожд а к и н. На Xаф и с су послана : 3 бат. Кутајанаца ипо батаљон Владикавказаца и Имеритинаца а вођашс их пуковник Фафејев. Зна се да су пси били један од узрока недаће некадањем јуриша мурављевога, јер су трчали пред четама и лавежом својим оглашивали Турком да се Руси примичу, за то је сада било строго забрањено да се пси ни пошто не воде уз војску. Даље се показало да многи официри и војници још и сада никако не увиђају да палење лула, и горуће цигарете могу издати Турцима наша кретања, те нам учинити грдну штету. С тога је било исто тако строго забрањено, да јуришеће колоне не смеју пупшти. Искуство из пређашњих јуриша показало је, да ваља да има уза сваку колону топџијских оделења, која ће знати управнти отете топове на Турке или у случају отступања умети их покварити. За тим ваљало је имати и сапера, који ће по потреби моћи динамитом рушити капије, врата, стене, бедеме. А да би свака колона могла извештавати о раду своме резерву и штаб, преко је било потребно да јој се придаду неколико козака. А да би се знало да је која фортица узета, било је неопходно потребно уговорити и ноћне сигнале (знакове). За снгнале могосмо се послужити само ракетама, јер нисмо имали морских фењера. За то су свакој колони додељена и ракетна оделења. Снгнали пак уго-

ворени су овако: ако се узме фортица Сувари пустиће се с ње две ракете; ако је узет Канли, пустиће се с њега три ракете а узмели се Хафис то 4 ракете. Кад управљач јуриша позна по ракетама да су узете све три фортице, пустиће у мах 4 ракете а то ће бити Шатилову и Ропу сигнал да почну наступање. Кад ти генерали примете овај сигнал дужни су одговорити на њега са 2 ракете у мах, а кад отпочне јуриш на Карадаг пустиће се уједан мах 6 ракета. После одказанога јуриша учињене су неке промене у наредбама у погледу састава и направе неких колона. Тако је на прилику колона грофа Граба послата не на Сувари него на Канли, те се променула са Вождакином. Колони генерал-мајора Комарова (из војске Ропа) заповефено је да демонструје против Токмаса и Лаза а да узме Чим. Још ћу да напоменем, да је колонама било заповефено, да понесу по 18 ком. лествица за спуштање у шанчеве и пењање на грудобране, даље по неколико дасака, ради прелаза преко јама и ровова. Заповеђено је да се иде без шума, без пуцања, без обзира на пуцање непријатеља. Његово Величанство, главнокомандујући, ослонио је сва наређења па корпуснога зановедника Лорис-Мелљ кова а ближа управа поверена је генералу Лазареву. У седам сахата у вече окупила се војска на зборним местима. Јашући за корпусннм заповедником на Караџуран, стигао сам тамо баш када је заповедник обилазио и ословљавао војску. Усннем се на брежуљак иза засеока где се окупљала колона вождакинова. При месе* чини виде се чете и батаљони, за њима оделења са даскама и болничари са носилима. Прибор овај утнче на човека врло чудно. И нехотице пад:. човеку на ум: коме ли ће ово затребати ? Од Карацурана ваљало је поћи до оближњих фортица тихо и опрезно бар два сахата. Ту се наместио био стан одедења лазарева и ту ће н он заузетн место да управља јуришем. Око 9 сахата крену Меликов из шатора да се отпочне јуриш. Наместимо се на брежуљву према Канли. Канли ј е средња фортица од долњих, лево од њега је Сувари а десно Хафис. Наравно да их нисмо виде.ш очима, јер месец ннје светлио тако на далеко. Колоне су водили урођеници који су познавали путе и пролазе, а водили су их већином врло добро и поуздано. Равно у 9 сати засветли се ватра на фортици Канли, за неколико тренутака осу се тресак. Ето се Турци пробудили, за по сахата плану така илумунација и на Хафису. Огањ плане, за мало па зарикну даљнобојни топови а мимо нас пролећу гранате шумом и писком Турци нису могли да виде наше волоне н гафали су на Карацуран, рачунећи да ће отуда поћи штаб и резерве. Рачун је тај био добар а гранате су падале близо. За један сахат па Канли умукну то је било около 10/j сах. Чујемо дуго „ура“ и како се пуца у мах. Сдава Богу! Канш је наш! рекоше неки тихо. Корпусни заповедник изашље неколико орданаца на све стране, да дозна шта бива. За минут па је Канш

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА. СВЕСКА V.