Топола

Молжж вас, не замержте овом одушевљеном барату, што се тако интересује за јевропску равнотежу, Јер као што виджте, ако жкоме, њему је баш нужна равнотежа.

Пржповетка жз брачнога жжвота, Краљ Тутубан, самодржац велпке п сретне Бубутаније, човек у своме најбољем добу, баш је устао пз мекпх душека, п седео је онако необучен на столпцп поред своје постеље. Поред љега стојаше љегов домаћи мпнпстар, додавајућп му чарапе да их обуче. На једној чарапп, баш на петп, беше велпка рула. И ма да је мпнпстар употребпо сву своју вештинт, да краљ рупу не прпметп, п крај свега тога што је краљ пначе полагао већу важност у фпне, лепо пзвпксане чпзме, нежелп у целе чарапе, ппак ова рупа нпје могла умаћп бпстром оку краљевом. Краљ упрепашћен прпхвати чарапу, подпже је напрама прозору, промолп кроз рупу свој кажппрст чак до последњега зглавка, па дубоко уздахнувши рече; „И то мп је живот! Која је менп вајда што сам краљ бубутанскп, кад немам краљпце?! Шта велпш, мпнпстре, како бп било да се ја оженпм?“ „Ваше велпчанство, “ рече мпнпстар, „то је мпсао, која бп се п у мојој главп покорно -залегла да нпсам предосећао, да ће Ваше Велпчанство доћп п само на ту мпсао.“ „Краспо, прекрасно ! прпметп велпчанство. „Алп уздаш лп се тн да ја могу тако лако наћи жену према себп?“ „Хм!“ рече мпнпстар. „Не једну, него десет!“ „Алп ваља да знаш, да ја нећу ма какву жену. Моја краљица мора бпти лепа и паметна! Па ти

је ту онда још нешто, што је од велнке важностп. Тп веона добро знаш како радо једем ја обпберпсане гурабпје. У целој мојој државп нпко не зна да меси обпберпсане гурабпје, бар не зна да пх месп онако, како пх ја волем, да нпсу нп тврде нп мекане, већ онако, што но веле „реш“, а да тп се топе у устпма. Жоја жена мора знатп мајсторски месптп обпберпсане гурабије!“ Мпнпстар се горонадно уплашпо, кад је то чуо. Али се брзо нрибра п рече: „ Овакав краљ, као што је В. Велпчанство, јамачно ће наћп таку прпндесу, која зна достојно меситп обпберисане гурабпје. “ „Па лепо ! А мп ћемо да покушамо ! “ рече краљ; п такп седоше на кола, он п свој минпстар, па хајд около по суседнпм државама, де су год чулп да има која прпнцеса на удају. Они нађоше само трп прпнцесе, које су бпле тако паметне п лепе, да бп се могле допастп краљу Тутубану, ■— алп та нп једна нпје знала меспти обпберисане гурабпје. „Истпна бог, ја не знам месптп обпберисане гурабије“, рече прва прпнцеса, кад ју је краљ о тој стварп запптао, алп знам правптп лепе мушкацоне п палачпнке. Зар се не бп могао задовољптп тпме?“ „Не!“ одговорп краљ. „Морају бптп обпберпсане гурабпје. “ Друга прпнцеса, кад је чула Тутубанов захтев, швпгну језпком п прпметп, срдпто: „Окајте ме се са вашпм мазафларпјама ! Такпх прпнцеса п нема, које бп знале месптп обпберпсане гурабпје!

ИЛУСТРОВАНа РАТНА KPOHIIKA СВЕСКА Т.