Топола

Положај турски био је доиста, ужасан јер их је руска каваљерија окуппла са три стране, а с брда од Комацура и Бозгали примицаху се новемасе каваљерије. Покушали су да се одбране, али пушка, коју држи дрхћућа рука, не стреља поуздано, те нам њихови плотуни не нанесоше много вреда. Уз вику! „драгони! драгони!“ бацали су Турцп пушке и брзали су кораком. Драгонп и козаци су гонили колоне но дубоком снегу и показивали им знацима да се враћају натраг. Каваљерија је у том гонењу заробила до 8000 пешака. Наша пешадија заробила је такођер три, четири хиљаде, по фортовима је заробљено опет 1500, рањених и болних нашло се до 4000. И тако је свега заробљено до 17 хиљада. Кад је освануо 6-ти нов. турска се коњица, на броју од 500, пробила кроз наше предстраже, путем на Самават то јест к Олти и Ерзеруму. Говоре, да је сам заповедник Карса, Хусејин-Ади-паша, раније утекао кроз Мухлис са 30 војника, да му не би бегство пало у очи нашим предстражама. Толико смо извели из врло огапирнога извештаја

М. Теренћева. у „Рускоме М|ру“. Нзвештај тај врло је занимљив својим многпм подробностпма. Но да додамо још коју подробнију о узећу форта Карадага, које приказујемо и сликом. При јуришима одабирају се у Руса увек најсрчанији момци, кији ће поћи први у напред. Ти се зову добровољци. Пред Карадагом одабра се тако 200 јунака, а на челу им момче голобрадо поручик Хоршевски од кутајскога пука. Та јуначка чета јуриша по мраку на Карадаг. Саперски официри Ви кман и Војнаровић раздрускају капију граду са динамитом. Громовито „ура“ и после једне ватре умакну Турци из града у град Араб. Карадаг је у 10 сахата био у руским рукама. Данас се знају подробно губитци са обе ратујуће стране. Руси изгубише при узећу Карса 1 генерала. 160 официра, 468 војника мртвих; даље 1 генерала, 58 официра, 1719 војника рањених а заробише Турака живих: 5 паша, 800 официра, 17,000 војника, н добише 350 топова. —п. —•

СРПСКИ РАТ ЗА ОСЛОБОђЕЊЕ И НЕЗАВИСНОСТ,

Операдије црногорске војске. I. У четвртој свесци ове кронике видели смо, како су Црногорци вештим војничким демонстрацијама а и другим хитринама заваравади Турке око Сиужа. Подгорнце и Жабљака и тиме главну турску силу, концентрирану на тим местима, држали у шаху, а они су, међу тим, своју главну силу изненада бацили на барску крајину, и за 3 дана, освојивши кланац Суторман и све куле у њему, дошди до самог Бара. Сад да видимо какве су положаје Црногорци око Бара заузели и шта су даље тамо радиди. По сред барске крајине, у правцу од југо-истока к северо-западу, протеже се венац планине Румије, који на западу среством суторманске превије стоји у свези са црногорским планинама и са брдима Боке которскеНа истоку овај се венац спушта у Бојану код скадра. Највиши врх Румије планине износи преко 4000 стопа над морем. На североистоку Румија планина чпни стрме обале скадарског језера а на југо-западу спушта се у равно приморје јадранско. На приморском подножњу Румије пданнне, по сата од мора, на десној страни потока Ричанца, лежи варош Бар. Одма до вароши, са северне стране на брду, стоји град Бар са млогим кулама. На источној страни вароши има такође једна тврђавица (фортица) а на североисточној према планини две засебне куле. Пошто су Црногорци заузели скоро све висове Румије планине северно од Бара, онн 1. новембра заиђу и са јужне стране н заузму све важне позиције између Румије планине и јадранског мора. 'l. и 2. новембра заузму Црногорци сва села на североисточној, источној и југоисточној страни Бара, као Микулиће, Залив, Добру воду, Мркојевиће и т. д. Турски војници што су били по тим селима, побегну које у Бар, које у Улцињ

и Скадар. Тиме еу Црногордн нрекинули сваку везу Бара са Скадрои п Улцињом. Код села Залива на .Тисином брду и код села Микулића, на целој источној и североисточној страни, подигну Црногорци јаке шанчеве и стрељачке ровове и довуку велике крупове топове за бомбадирање града, који су одма 2. новембра почеди тући и тога дана већ су били порупшли млоге куле на граду. Истога дана војвода Пламенац са својом војском заузме тврђавицу Волујицу на самоме моруи тиме су Црногорци постали господари пристаништа барског. Црногорцпма п сада, као год и при освајању Ннкшића, није била намера да јуршпају на град, зато су одма предузели све мере да га са свију страна опседну и топовима руше, п тиме на предају принуде. Тако Црногорцн на згодне висове око Бара понамештају топове и нешто војске оставе као опсаду, а остала се војска крене на две стране. Једна војска Озрпнпћи под вођом Марком Вукотпћем крепе се к северозападу да заузме фортпце на мору п да опседне Спич u Нехај. Друга под Пламенцем оперирала је к југу и истоку према Улцпњу и Скадру. Њен је поглавпт задатак био, да чува да не бп Турци како од Скадра пл Уцпња прискочпли Бару у помоћ. У четвртој свесцпКронпке видели смо како је прва војска, која се састојала поглавпто из Озрпнића, извршила свој задатак. Она језаузела редом куленамору; Шушањ ,Голо брдо, Кук и Чањ. 12новембра заузму Црногорци предгоре, Спича и саму варош Спич, а сутра дан 13 новембра преда се Озрпнпћпма и сам град Нехај последње прибјежиште турске војске у овом крају. 11. Док су Озринпћи цео предео између Бара и аустриске гранпце очистили од Турака, дотле је војвода Пламенац са осам бата.нона војске оперирајући према Улцињу и Скадру, заузео млога села између Бара п реке,

ИЛУСТРОВАИА. РАТНА КРОПИКА. СВЕСКА VI.