Топола

варош Подгорица. На самоме ушћу Рибнице у Морачу стоји велика подгоричка цитадела, која има форму неправи.тног четворокута. Варош се простире на јужној и југоисточној страни око цитаделе. Наспрам језерца Горњег (малог) блата утиче у Морачу опет с леве стране повећа река Цјевна. Она извнре на саставку црногорских са северним албанским планинама и тече у главном правцу к југозападу. Морача од Подгорице па до свог утока у скадарско језеро тече кроз пространу и плодну равницу, која је 6 сати дугачка и преко 2 сата широка, На Морачи код Подгорице пма два моста; један више Подгорице везиров мост на путу за Спуж, а други ниже Иодгорице на путу за љешанску нахију а и за Жабљак. Код Жабљака има такође мост преко Мораче на путу за Скадар а и за Подгорицу. Од Подгорице до Жабљака има 6 сати. Источно од Подгорице у даљини од не пуна 2 сата лежи на десној обали Рибнице село Фундине, познато из лањског рата, где су Црногорци добили сјајну победу над Турдима. На један сат северно од Фундина и на један сат источно од Дукље стоји град Медун, који су Црногорци лане освојили. У пределу између Рибнице и црногорске нахије Кучи, живи племе албанско, које се зове Кучи Дрекаловићи и које нити је покорно Црногорцима ни Турцима, али је скоро у сваком рату држало са Црногорцима. На горњем току реке Цјевне живи ал банско племе Кастрати. Од Жабљака до Скадра иде пут равницом, која се пружа на североисточној обали jesepa, и која је широка сат и више од обале до подножја албанских брегова. Ова је равница на половини пута препречена једним заливом, који се од језера пружа у северном правцу скоро 3 сата у дужину и залази дубоко међу саме брегове. Овај је залив на средини јако сужен тако, да се јасно разликују два дела, која и носе два разна имена. Први део што је до језера зове се Љичени Кастрати, а други до планина зове се Љичени Хоти. На узини између оба ова залива превози скела. Овај превоз чувају две куле, по имену Хелмит и Берегтури Кастрати. Овај залив за операције црногорске противу Скадра неможе бити никаква особита препрека, јер се он даје лако обићи брдима. Од Жабљака или острова Врањине до овог залива има 4 сата. Раван између Мораче и залива зове се Хум, а крај при самом језеру, који је баровит, зове се Хумско блато. По брдима око поменутог залива живи албанско нлеме Хоти. На један сат од задива прелази пут преко потока Пролифара, а после другог сата пролази се преко реке Банаша а после трећег сата долази пут на реку Риоли. По изворним превалама потока Пролифара живи албанско плеие Шкрељи. Између потока Пролифара и реке Банаша живе два племена Коплики и Кастрати, прво ближе језеру по равни а друго више у брдима. Између Банаша и Риоли живи племе Риоли. Од реке Риоли до Скадра има 3 сата. Варош Скадар лежи у дну скадарскогјезера, на левој обали Бојане, баш при излазу њеном из језера. На источиојстрани поредвароши тече река Кири, која се јужно од Скадра улива у Бојану. Овде се улива у Бојану и један рукав реке Дрима. Скадар је велика трго-

вачка варош и пресхоница северне Албаније. У њему има 25000 које мухамеданаца које хришћана. У куту јужно од вароши на ушћу реке Кири у Бојану би.та је некада на брду јака цитадела. Но од ове цитаделе сада постоје само развалине. Сад су турци на томе месту подиг.ти јаке шанчеве и позиција је вр.то згодна за одбрану. Овде су се Венецијанци и Црногорци у почетку турске навале дуго времена држали противу Турака. Године 1831. бунтовник Мустафа паша држао се годину дана у граду скадарском противу су.ттанове војске, која га је била опколила. Од утока реке Бојане у јадранско море, идући источно по обали морској, до утока реке Дрина у море код вароши Љеша, има 6 сати. Од Скадра до Љеша има 8 сати.

VI. У северној Албанији, по високим планинама и дубокиж потодижа и с једне и друте стране реке Дрима на целож простору од Куча па све до мора и од Скадра до дрнога Дрима, живе сијасет албанских племена тако реки у дивљој слободи. Ова су племена независна и нестоје под никаквом државном в.тасти, већ имају своје поглавице, који ипак неврже у својим племенима никакву грађанску управну вдаст, него им служе само као вође у време какве размирице. Никада код н>и није мого да завати корена државни поредак, и они незнају за никакве обвезе према држави. Само по кадкад војнинком силом могдо је по које племе за време бити држано у покорности каквом државном великашу. Ова су племена од вајкада служила бунтовним скадарским пашама као осдонац за њиове планове противу судтана. Тако 1829 —31. год. скадарски Мустафа-паша мог.то је у Албанији скунити војску од 45000 да се борн противу султанове војске. А пре тога његов дед ЕараМахмуд помсћу албанеских племена ослободи се опсаде у Скадру, разбије су.ттанову војску и продре нак до Румелије, где је, ослањајући се на верност албанских племена, —• мого направити са султаном уговор повољан по њега. Па и доцннје у свима борбама између Црногораца и Турака, исход рата решаван је био често држањем северо-аб.танских п.темена. Црногорска политика скоро у свима размирицама с Турцима, узимала је у своје комбинације и држање ових племена и према томе управљала често и саме своје војничке операције. Црногорски су кнежевн још од вајкада тражили да хршпћанске Албанезе прндобију за се, што им је по кадкад и испадало за руком. Више пута пак Црногорци су имади, осим са турском војском, да се боре још и са оделењима ових племена, која су се сајузила с Турцима. Тако је 1862 год., кад је Омер паша био продро већ близу до Цетиња, у његовој војски бпло је више хиљада бораца нз албанских племена. У почетку садањега рата хришћанска албанска племена нису се показивала непрпјатељски, шта више на позив Црногораца показнвала су више нак.тоност да се с њима сједине него да Турцпма номажу. Па како Црногорци већ предузимају поход на Албанпју, то неће млого проћп, па ће се обелоданитп држање албанских племена, од чега ће поглавито зависитн успех и.ти не-

ИЛУСТРОВАеа РАТНА КРОНИКА СВЕСКА VI.