Топола

трајале од 22. до 26. децембра и завршиле се повлачењеи српских трупа из Куршумља. Прво се сукобе наша предља оделења с Турцима између река Косаонице и Бањске реке. То је било. 22 дец. Борба се отпочела у 8 часова у јутру и трајала је до 3 по подне. Ударали су Арнаути у великим гомилама, а потпомагали су их низами. Но Турци су били сузбијени, те се повуку на своје положаје код Дабиновда, Преполца, Прекорађе н Подујева, где се беше утврлпо Хафис-наша са знатном војском. Да бн се сазнало, колика је управа Хафисова војска и куда намерава с њом окренути, командант моравскога кора заповеди команданту ибарске дивизије, да извршн насилно рекогносцирање приштинским путем, где су били поменути положаји Хафис-паше. За ово рекогносцирање (извиђење) ибарски дивизијар, потпуковннк Беницки, одреди чачанску бригаду I. класе, са 3 брдска топа. Прописано јој је било, да наступа приштинским путем у три правца, и то: десно крило (драгачевски батаљон) долином Бањске реке, центар (студенпчкп бат.) и резерва (трнавски бат.) гребеном планине Самокова, а лево крило (карановачки бат.) долином реке Косаонице. Званнчнп извештај овако описује кретање и борбу овога извидничког оделења; „Кодоне су се кренуле из Куршумља 25. дец. у 11 часова пре подне, и, после два сатамарша, наишле су на непријатеља. Сукоб је најпре био с непријатељским извидницама, али, пошто непријатељ уведе и своје масе у бојну линију. отвори се жестока пушчана ватра, која је трајала 2 сата и у којој су учествовала само два наша батаљона, ади је и батерија нешто дејствовала. Наша пешадија одбила је неколико пута јурише непријатеља на наше стрељачке ровове, које су храбри Студенпчни јупачки бранплн. Али кад непријатељ постаде бројно надмоћнији, и кад се све нове и нове колоне почеше појављивати у његовој позадности, наша пешадија морала је отстуиити испред надмоћнијега непријатеља и напустити стрељачке ровове, које непријатељ одмах поседне. Турци се не смедоше упустити у гоњење.“ Турци су овога дана имали 4 табора низама и врло много Арнаута; но у борби су учествовали само Арнаути и 1 табор низама. Остали табори стајали су у резервн. Српски губитцп били су доста велики, а велики су били и турски, јер су кидисавали на српске стрељачке ровове. После овога сукоба, у коме су се Срби морали повлачити, они оставе само своје предстраже на самоковскнм и баћогласким висовима, а све остале трупе прнкупе на левој обали Топлице, око Куршунља. Ободренп борбом од 25. дец., Турци нродуже своје наступања и 26. У 1 час по подне сударе се са српским предстражама на Самокову и Баћоглави, и оне се одмах повуку. 0 томе сукобу, који се заврши губитком Куршумља званични извештај овако говори: „Непријатељ је одважно наступао густим стрељачким .ланцем, који образоваху Арнаути, а за њима су ишле големе и честе колоне редовне војске.

Уз ово нагло и смело наступање Арнаути су страшно дрекалу. Поглед на велики број непријатељских тртпа, које су са свију страна снлазиле са планина, још живи упечатак од јучерашње борбе све то једновремено дејствовало је јако на душу и моралну снагу наше лешадије, откуда је као резултат. произашао неред, а оваме следовало брзо отступање. Повлачење пешадије одвукло је за собом и артиљерију, баш у оном тренутку, кад је она најбоље и најкорисније могла дејствовату против непрнјатељскнх маса. Борба, а с њоме и Куршумље би за непуна 2 часа изгубљена. Ово је једини случај у овоме рату, да је наша војска магновено изгубила присуство духа. Турци се нису користили успехом, који су тренутно задобпли, јер ннсу гонили нашу војску, која себрзо повлачила. Непријатељ је овога дана имао у борби б —6 табора низама, знатан 6poj Арнаута (3 —4000), 2 ескадрона коњице и 2 брдска топа. И овога дана срнски губитци били су доста знатпи. Да би се боље објасниле све ове борбе и оценили узроци љиних резултата, навешГемо овде и 'извешћа Хафис-паше, која је слао своме војеном миннстру. 15. дец. јавља Хафис-паша, да су Срби заузели Прокупље и Еуршумље, да наступају Косову пољу и да је тога дана оправљен од Митровнце против Срба знатан број пешадије и коњице, са више топова. Ова колона провешће ову ноћ на равници Баба-Муса, пред мошејом султана Мурата на Еосову. Песле овога Хафис се непрекидно концентровао, организовао и утврђивао на вододелици Лаба и Тоцлице, у околинн Преполца 0 заузећу Курпгумља јавио је Хафис овако сераскерату: „После куваве битке, која од два дана траје, Еуршумље је данас пред вече поново заузето царским трупама. Ја ћу провестн ову ноћ у заузетом месту. Бунтовници су имали знатпе г} г битке; наши ништавни. Сутра ћу саопштити појединости овога догафаја. 11 У овом опширнијем извшпћу између осталога Хафис јавља, како је у почетку утврђивао све важније тачке на куршумљанском пролазу и чинио офензивна извиђања(22дец.),даје „неколикохиљада башибозу ка од Пећи, ђакова и Призрена' 1 поставио као авангарду између својих утврђења и Куршумља 11 ТоликоХафис-паша. По његовим признању Турци су у тим бојевима изгубили 12 мртвих и 71 рање ног. Арнаути су све наше заробљенике, који су им пали шака, морили грозном смрћу. па им отсецали главе и натицали на коље- То је нађено у Куршумљу, кад су га неше труне 7. јануара поново заузеле.

п. Повратак Куршумља. Посде губитка Еуршумља, наша се војска почне прикупљати на висовима око Топана, на десној обалн река Тошшце и Грабовнице и на вису између Гргурованке ренице и Топлице, на левај страни. Мало пиже ових места брзо су подизана утврђења, где бн се Ха-

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА CBECKA . VII.