Топола

купе око Врање, ту заузму тврде положаје, у којима ће дочекатн Србе. Међутим Србп пођу даље, стигну под Врању и 17. јан. учине распоред да сутра-дан ударе на Турке. Смедеревска бригада поседне положаје на левом крилу од села Бреснпце, на левој обали Мораве, до виса Кума. рева чука, на десној обалн. Веоградска бригада заузме положаје у десно од Смедереваца, пружајући се од Вреснице до села Моштенпце. Резерва (рудничка бригада) остане у Моштеници као резерва. Ватерије су биле размештене овако: једна на вису испред Бреснице, удесно од врањскога пута; друга изнад Бреснице, једна у резервном положају више села Моштенице, и сем тога неколико брдских топова по згодним околннм висовима. Против ове српске војске стајало је код Врање преко 12.000 Турака у добро утврђеним положајима. Команданти, ових турских трупа били су : Ибрахим-паша, Есад-паша и Џеладин-Ахмед-Есаф-паша. Срби су се спремали да ударе на Турке 18. јануара по подне, но Турци осете то и ударе први на Србе. 0 томе званична срп. депеша овако говори. „18. јануара, пре него што су се нашле трупе кретати почеле, нападну их Турци са једним пуком коњице из Врање. Наша артиљерија дочекала је непријатеља на 1000 метара и узбила га. После тога Турци су нас на свима тачкама напали, те се жестока и крвава борба отворила. Наше трупе бдбиле су непријатеља, иа су онда оне прешле у напад, и, после-једне од најкрвавијих бораба освојиле непријатељске положаје и нагнала Турке, да са свим отступе са бојишта.“ Отступајући са бојишта Турци се повуку у Врању, а шта је било даље један доиисник (Ј. Идић.) описује овако: „Ноћу између 18. и 19. јан. наша се војска задржала и утврдила на заузетим позицијама, спремивши се опет за напад. Батерије су биле намештене и очекиваше се само свануће дана, па да се поново отпочне борба. Међу тим било је одређено оделење да пази на и, у случају бегства, да јави нашој команди, те да се пусти у потеру за Турцама. „Дан освану али Турци не. ПозициЈе непријатељ ске беху празне; потучени непријатељ журно бегаше Куманову, оставивши позиције и Врању. Рудничка бригада пратила га је узастопце. Кад се дознало за отсуство непријатеља, било је наређено свој осталој војсци, да се крене напред к Врањи. Један батаљон смедеревске бригаде, не%адржано уђе и прође кроз Врању, пустивши се у потеру за Турцима. Друга два батаљона исте бригаде, прелазећи преко моста на леву обалу Мораве, примете непријатеља у близини и почну га тући; но кад непријатељ поче нагмо отступати и кад ra отпоче гонити рудничка бригада, командант смедеревске бригаде поврати своју војску и смести је по вароши. Али десно наше крило не могаше тако лако ући у Врању. На западној страни Брање протеже се подугачки низ висова и провалија, преко којих је морало прећи наше десно крило, те да у Врању уђе. Ту на Пљачкавици један батаљон беох Iрадске 1 радске бригаде наиђе на непријатеља, који даде такав одпор, да се ни са борбом не могаше ући тога дана у Врању. Тај батаљон остао је на Пљачкавици према непријатељу ноћу |

; између 19. и 20. Друга два батаљона београдске бригаде дођу око иодне у Врању; али како се беше дознало, да је на вису иред Врањом заостало два буљука Турака, одмах космајски батаљон оде Турцима на сусрет. Нашавши их на вису, понуди им предају и оставио им је рок до 6 часова у вече. Уплашени и опкољени са свију страна, Турци на том вису предаду се. У исто време дође команданту једап турски официр и трубач од другог турског табора, који такође на другом вису беше, и нуђаше предају. Ноћ беше већ у ве! лико развила страховиту површину, кад по заповести | београдског команданта, Јована Поповића потпуковника, његов ађутант са рачанским батаљоном и два брдска топа иђаху напред к вису турском, да предају приме. Беше већ 12 сати ноћу кад дођоше до наших предстража. Но тек што ту стигоше, приметише у близини некакву светлост и неколико људи, који се њима приближаваху. Кад се светлост са свим приближи; по| казаше се три Турчина са Пљачкавице од Разград-табора т. ј. онога, којн се тукао са оним батаљоном беој градске војске, што хтеде иреко Пљачкавице ући у Врању. Турци ти беху дошли да понуде предају и њиховог табора, пошто сви бејаху са свих страна опкоI љени. Но како ноћ беше и сувише мрамчна, то сви парламентари ту заноћпше и тек сутра дан учињена је предаја. Предаја је извршена овако: по један наш народни старешина отишао је са 2—3 војника и једним Турчином код турских команданата и ту пред тим старешином положио је сваки табор своје оружје, муницију и сав царски прибор. Код оружја је постављена одмах наша стража, а Турцн обезоружани, са старешинама, којима су сабље остављене, дошли су до нашнх предстража и одатле су у Врању спроведени. „Предаја је свршена 2U. о. м. и од тада на тај начин околина врањска постаде слободна. Турака заробљених има 4 табора, а на броју 4865 низама н 48 офицнра, међу којпма има и виших официра, а предали су се на милост. Најинтересантнпје је то, што су се сви ови таборн оделито предавали, не знајући један за други. Ово је необоривн доказ, да су овн Турцн на свима местима били постављени у такав положај, да нм друго није остало, него предати се, што служи на част нашој војсци.“ По освојење Врање, српска се војска прикупи и крене на Скопље и Приштину. Но у томе стиже прнмирпје и зауставп Србе у њнном победном напредовању.

IV. Борбе на Самокову. Крваве борбе на Самокову српско званично извешће овако описује. „Од 9-ог јануара трупе моравске дивизије почеле су да поседају висове на десној обали Топлице и то између речица : Грабовнице и Косаонице. Алексиначка окружна војска заузела је положај на десном, а јагодпнска бригада I. класе на левом крилу. Борба И.јануара. Овога дана беше намера. да се са бањским батаљоном I. класе поседне један вис на десној обалу Косаонице. Брдо беше честом шумом о брасло и прегледност немогућа. Патроле беху пзаслате

ИЛУСТРОВАНА РАТНА ЕРОНПКЛ. СВЕСКА VII,