Топола

Ерушевачки батаљони имали су паступати из долине реке Бањске, а чачанскн од Куршумља, из долине Топлице. Даље: за осигурање левог бока од стране Радана, одређена су бнла 2 батаљона ћупријске бригаде I. класе, лака батерија и оба ескадрона, под командом мајора Бранка Васиљевића. Четири тешке батерије имале су дејствовати против турских утврђења са положаја на соколској планини, а 2 тешка батерије са баћоглавског виса. Осим тога из ибарске дивизије биле су образоване чете од добровољаца, који су се сами пријавили, 1 за јуришање на шанчеве. Они су ишли за чачанским батаљонима. У 7 часова из јутра почели су се кретати чачански н крушевачки батаљони ка својим објектима, а у 8 сати алексиначки батаљони, јер су ови имали краћи пут да изврше. Магла је била ведика и непријатељ није могао из далека приметити наше кретање, нити сметати наше развијање. У 10 сати отвори се ватра, и то код колоне, која је гребеном Самоковским наступала. У 11 часова, после кратког пушкарања, трупе ибарске дивизије јурише и нстерају Турке из стрељачких ровова и услед тога Турци отступе и из предњег утврђења (флеше) и повуку ј се у њихов главни шанац.

зе у Ниш.

Сад се отвори јака узајамна пушнана ватра. Артилерија, па и сама брдска батерија, која беше подигда заклон на 1500 м. од турског утврђења, слабо је дејствовала, јер јој магла јако у томе сметаше. Турци из њихових топова једнако су палили шрапнелом, па и картечом врло несто, јер удаљење наших трупа од шанца беше врло кратко. У то Арнаути нападну од стране Радана наше лево крило, али их ћупријски батаљони дочекају и одбију. Око З l /. сата после подне чачански батаљони се искупе на гребену, појуре на непријатељски шанац и дођу на 30 корака од њега у мртви угао, где су и до краја борбе остали. И ако се је десно крило алексиначке војске мало повукло било у магловитом таласању борбе, опет су све трупе остале у подожајима, које беху заузеле и борба се све до 6 г / 2 часова у вече продужавала. Непријатељ се онајно борио и видело се, да је намеран, да се до крајности бори, и ако је са три стране опкољен био. Требало је дакле и сутра борбу продужити. С тога је било заповеђено свима командантима, да остану на положајима, које су заузели, и да се утврде. У овом послу Турци су их са пупгчаном ватром несто узнемиравали. Али поред толике ватре непријатељске и поред онолике циче, каква је онда била, и поред тога, што

трупе од 3Vi сата после подне у снегу лежаху, а од ране зоре на ногама беху, наши нелинни војници опет све једнако до по ноћи осташе верно и јунанки пред бајонетима и куршумима непријатељским, очекујући ладог за сутрапгњи јуриш. И заиста, сутра Турака не би било у утврђењима, јер би на њих сипале ватру 6 тешких и 1 брдска батерија, и што би их на бајонетима разнели ибарски и моравски батаљони, који их са свију страна беху опколили. Али око по ноћи командант кора доби заповест, да је примирје наступило и да се најстрожије одбране држи. За то и издаде одмах налог, да се све трупе повуку у пређашње положаје, да не би се у таквој близини сутра опет борба изродила. Овај је трепут спасао живот толиким стотинама људи, и Турци једино тим слунајем осташе и даље на Самокову. Све наше трупе у пола ноћи тихо отступише са освојених на своје пређашње положаје. Војска, која је у стању, да ее ваздан без одмора бори, да у више маха напада утврђења, која брани најонајнија војска у свету, и то по највећем снегу и најврлетнијем пределу; која је кадра, да у снегу проведе по ваздан, да издржи најжешћу

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА СВЕСКА VII.