Топола

ГЛАВНИ ЗАПОВЕДНИЦИ ТУРСКЕ ВОЈСКЕ.

СЕРДАР ЕКРЕМ АБДУЛ КЕРИМ,Абдул Керпм, главнп заповеднпк све турске војске, најстаријп је генерал а пма већ 25 годпна како је мушпр. Изучпо се у Бечу војенпм наукама, а уцрављао ]е- год. 1853 —18.56. апатолском вбјском, што је разбпјена код Баш-Кадпк-Ларе. Ga тога гготпаде нод суд п дуго се нпје могао оправдатп. Тек Омер пашпн поход год. 1862. на Црну Гору дпгао га је опет пз мрака При Мурату V„ бно је војенн мпипстар и водпо је сву турску војску на Србпју. Прп Абдул-Хамнду остао Је само главнн заповеднпк. Са 100 000 војске једва j’e после толнкпх крвавих бојева сузбпо нп нунпх 30 000 Срба код Тупнса. Хвале га, да је човек погатен а не харампја п глобаџија као што су остали турскп генерали. Веле још да- је доба]> органпзатор, алп као човек јако стар, да се споро решава на дело. У овом рату није ноказао шта вредп, јер таман су Русп прешлп Дунав, збаци султан Керима п предаде заповедништво потурченом Немцу Мехмед-Алпјп.

МУКТАР ПАША. Каису за Муктара да је син султана АбдулАзиса, а држе га, да је један од најспособнпјпх турских. генерала, Поеле Реута прпмио је да буде вођ турској војци у Херцеговпнп протпв усташа п Црне Горе. Колпко је ваљао према њима, показала је битка па Вучијем долу, од куда је Муктар једва жпв умакао. После примирја пошљу га за неко време на острово Крит, да буде тамо заповеднпк. Од почетка овога рата је главнп за поведник турске војске у Азпји. СУЛЕЈМАН ПАША. Сулејман је у почетку овога рата био главнп заповеднпк турској сили, што се нут Никшпћа кренула на Црну Гору. Веле за њега, да је нај. бољп стрвтег у турској војсци. Колико му је вредпло то, ударајућп на Дрну Гору сведочп му крвава шетња љегова од Никшића до Спужа. Сад је заповеднпк турске војске око Једрена п Пловдива.

РУСКА ВОЈСКА,

УСТРОЈСТВО. Даиашњп Цар руски Александар 11. није се у својпм реФормама огранпчпо само на потребе мприога грађанскога живота, Од кримскога рата амо важи у свој Европи, да Руспја прибпра своју снагу. Цар . Александар је учинио за нрпбирање те руске снаге толпко, колпко су учинили у своје време Петар велпкп и царпца Катарпна. Данашње устррјство руске спле коренп се у племенптом делу цара Александра у ослобођењу спахијскпх робова (мужика), јер тек пошто се то укпнуло, могла се известп општа војена дужност. Орјашка борба Немаца са Фрапцузи у год. 1870. уверила је и војеног мпнпстра рускога Миљутпна, да руска војска не може остатп као што је, п цар је одобрио да се поставе разни одбори, којп ће радпти на томе, да се војска преустроји. 1. јан. год. 1874. изда цар Александар пови закон, по коме је руска војска данас уређена. Разуме се rio себп, да тај закон није до даиас потпуно изведен, него да има миого што шта још п да се донуни. По томе закону дужаи је сваки Рус да служи 6 годпна у редовној а девет година у резервној војци. Прпродпо је да и Русмја ценп велггку корпет од своје пнтелпгенцпје; за то се учмтелпг, научењацп, уметнпцп п не .прпгежу да сталнб

служе у војсцп, а сами ученици великпх школа служе тек по неколико месецн. У мпрно доба броin руска војска 780,000 момака разнога оружја. Но да се сваке годнне узимље у војску свакп момак, кад дорастп до оружја п до бојна копља, пзнела би руска врјска у мпрно доба до 2 1 /, мгглпона момака. Сви онп, којп се ослободе коцком од службе, даље сви онп, за које постоје неки изузетци, пе улазе у војску да служе у њојзн редовпо и стално, него се броје у резерву и у „ополченпје“. И тако стоје руском цару, кад затреба милиони бораца да изиђу на први позгш на бојно поље, а колпко је грдан број тих бораца, може се знатп, кад се узме да Русија броји само у Европи 75 мплиона душа. А сада да видггмо руску војску по љезпној силп у опште по броју оних труна, које могу одмах да изиђу ira бојно ноље, да загазе у рат. Р у с к а пешадиј а броји по последњим исказима 616 батаљона, који се своде на 48 пешачких дивизија. Дивизије царске гарде (3) п кавкаске дивизије имају пукове са 1 батаљоном а осталих 38 днвизпја пмају пукове са 3 батаљона, свакп батаљои по 1000 момака а то чпнп 616,000 момака. Овоме ваља Да прибројпмо 32 'стрељачка батаљона, свакп по 850 момака, а то чпни од прплпке 28,000 људи ; даље 34 такозвана лпнпјна батаљона, по 1000 момака, чппи оггет

МЛУОТГОВАИА РАТНА КРОНПКА. СВЕСКА 1.