Топола

моћ друговпма, којпх је неколпцина но каналу пловпла, наравно рањепп н тешко осакаћенн. Опп су то могли учинитп, јер су рускп тонови таки ућуталп, чпм је Лптфп Џелнл свршно. А да су белу заставу пстаклп, за време док не бп рањенпке своје похваталп, Русп нх јамачно не бп узнемпрпвалп. И кад они то не учннпше морадоше се Русп самп дпћп, да човечанској дужностп задоста учппе. Дозволом командпра Салова, кренуше се на шест барака обрштар Струков, капетаи Рогу.ва (Србпнј, подпоручпк Дубасов, Дуксамов, Перспн п др. којп су само једног једнног Турчпна снаслп п у свој стан довелп. Они су скпиули п турску заставу са једпе још преостале катарке

Лнтфи ђГелила, која се мосле као троФеа вила врх 1. батерије руске. Доциије се дознало да је Литфи Џелил са још више лађа имао задатак да отвори пррлаз Дунавом између Брајмле и Ренија но што по тр, односно да бомбардује м поруши Брајилу, Галац и Рени. Кажу да је на Литфи Џелплу била (па и пропала) турска ратна каса са много новаца. Ако је тако, опда не знамо чему већма да се начудимо, мли Бујук-нашмном моштењу илп мудрости му, кад бежући са своје лађе иије мопео ни коју иљадицу дуката, да има мало иа дуван. К.

РУСИ ПАЛЕ ТОРПЕДИМА МОНИТОР ХИФС-ИЛ-РАХМАН,

Ноћ нзмеђу 13. и 14. маја ове годипе била је мрачна и кншовита. Баш у 1 час но мопоћн, кад је кмша пљуском падала, отискоше ее од бра нлскога бапра четирп руске марпе лађицс, и, тнхо мресецајућп дунавске таласе, запливаше у мрак ii пучнну. Еуда ће? . ... Преко од румунске вароши Браиле лежи канал Мачмн, Ту у том каналу, увнјена ионоћшш мраком, одмарала су се она страховпта чудовшита, што дању онако бесно спкћу Дунавом, што нз својпх. гаравих ждрела бљују дим, огањ и смрт, гато се зову турски монитори. Ма.тепе руске лађпце упутмше се ираво у мачинскп рукав, право оним црним смртомосним горостасима, што се ту мпрно одмарају у тпхом ЈГунаву. Руски морнарски поручик Дз 7 басбв изискао је дозволу од својнх старешппа: капетана Рогуље м генерала Салова и сад мде са четирн парне лађнце, наоружане торпедпма, да окуша срећу, не ће лп моћп малом торпедом да мробпје и потомн којн од џпновскнх турскмх моннтора. Нанрава овпх руских торпедских лађпца (кутера, катера) у главноме овако је : То је неки род иовећих чамаца, који се крећу парном машнном. Средином озго и са стране мокривени су неком превлаком од каучука, смоле и дрвених омиљака, која је кургаумом непробојна н служи бродарпма као заклон од немријатељске ватре. Кљуи п задњи врх лађице отворени су, радп слободнијега кретања онога, којп умравља торнедом. Торпеде су, намештене на гвозденим моткама, ■ дугачким 5 метара, које су углављене на кљуну и задњем врху лађице, Кад напада непријатеља, лађица гледа да га удари врхом гвоздене мотке, где стоји торпедо, које од удара ирсне, и страховнтом својом силином раздробн иемрпјатеља. Такве су биле четири лађице што запливаше у Дуиав. Намред је ишла нарна тормедска лађица „Це-

саревпћ 41 ; па њој су бнли од ОФндмра: поруднк Дубасов п румуискм морпарскм мајор Муржеско, којије мошао као добровољац; морнара је бпло 14. За „Цесаревмћем 11 , на растојању од 20 хватп, млпвала је друга торпедска лађмца „Ксенмја“. На њој је било од офмцпра: морнарски поручпк Шестаков и, као добровољац, моручик Петров; морнара је бмло 9. За „Ксеипјом 41 , па 20 хватм отстојања мшла је трећа лађмца „Џигпт“, на њој је био ОФпцпр Перспп п 8 морпара. За „ЏигмтомД омет на 20 хватм отстојања, шмла је четврта лађпца „Царевпћка 11 , на којој је бмо ОФИцпр Бал и 9 морнара. Око 2 ! / 2 часа но поноћм ове руске лађпце омазе турске монпторе, који су овако били разређенм: на сред мачписког канала стајао је један монитор, мало мред њим, у десно до обале, промаљала се кроз маглу црма телеснна другога мопитора, а на лево од средмне лежао је трећи војеми брод са два дпмњака. Поручнк Дубасов реши се да нападне средњи монитор, јер он је бно највећи. Поручику Шестакову наредм, да чека резултат, и да буде снремам да и сам пападне, а остале две лађпце добнју наредбу, да потномажу наиадај. ДзКасов унрави своју торпедску лађпцу у леви бок монитора, па је пусти те полети на њега свом силом. Са монмтора вмкне турска стража: „кимдир о?“ (ко иде?) Дубасов одговори турски: „сизин адам“ т. ј. ваш човек. Но како Дубасов није пзговормо лепо ове речп, и како је код Турака обичај, да се на нитање стражара: „ко иде?“ одговара „јабанџи деиљ“ (нисам туђин), то турска стража одмах прзнаде, да је одзпв лажаи и омали ма лађицу, Одмах онале и страасари и са другРх бродова н.о ни један не погоди. Сад стражар на средњем монмтору, који је био нападнут, счепа иаљач деветоФуитовога тоиа, тргне топ

ПЛУСТРОВЛНА РАТНА КРОНИКА. СВЕОКА I.