Топола

Дунав прећи код Зимппце и то иоћу између 14. п 15. јуна. Те ноћи, с гробиом тишином,- војска одређена за прелазак построји се на дунавској обали, на подножју Зимпице, снусти иоитоне у воду, и 11. чета волннскога и минскога пука 14-те пешачке брпгаде, 200 иластуиа, 60 козака и 2 брдске ба'терије, под командом иуковника Радијонова и генерал-мајора Јолшина, потоваре се у поптоне и равно у 1 час по ионоћи отисну се од обале. Погнају правце ушћу реке Такир-дере, што се код Свпштова слива у Дунав ; вода је дерала јако и снесе понтоне нпже но што су хтели. Обала је била стрма, Турци су осетпли, отворили ватру, ко се од Руса докопао обале искакао је и одмах пуца; 11 пзвеженпх чета распу се, и, без иравилнога ланца, без реда, у гомилицама, како се ко затекао, стану се борптп. Међу тнм узбуњени иуцњавом, Турци се ирпкуие на ушћу Такирдере, оспу јаку ватру на понтоне, што су тек долазпли, те неке пробију и потопе, у другина пзране многе војнике, па ту потопе и један сплав са 2 тоиа п целом послугом, где је бпо и иуковнпк Стрељбпцки. У иркос сплној и погодној турској ватрп, Руси су искакали на обалу u кидисавалп на Турке бајонетима, одбнјајућп пх од обале. У томе доспеју те се извезу 6 пољскпх топова, ti огворе ватру протпв турскога лаица, у блпзинп од 230 хватп. Око 2 часа по поноћи овладају руске гоми лпце турскпм караулама, заузму воденпцу и мост па Такпр-дере као и најблпже впсове. У томе се враге први понтони и почне прпдолазнти други транспорт. којн претрпи још веће губитке. Већ се расвануло, Турцима је прндолазила помоћ, њин ланац ватао је незаузету обалу Дунава, заузимао добре заклоне, местимице ]е развпјао многостручну ватрепу лпнију, у помоћ су му ирптекле и турске свиштовске батерије, те ]е тако на Русе просипана страхотна ватра. Опет је неколико ионтона и чамаца потопљено, Због ове ]аке турске ватре, извеженим Русима долазила је помоћ врло споро. Око 5 часова у јутру стиже им трећи трапспбрт, где је био и сам геиерал Драгомнров, који ]е дотле на левој обали руководио товарење трупа у ионтоне. Ојачани овим новим оде.љењима, Руси, ко]и су се дотле борпли са Фронтом окренутим Рушчуку и Свиштову, иођу на јуриш и заузму околие висове. Ту су им јако иомогле батерије са леве обале код Зимиице, где је дејствовало око 40 руских тоиова. Око висова се развије страшна и крвава борба, но до 6 часова Руси већ толпко иотисиу Турке, да се извожење новпх трупа могло вршити без велике опаспости.

Базис, са кога су Руси раавијали иоглавпто своје иападаје, била ја долииа Такир-дере. На оближњпм висовима Турци су бпли заузели јаке иоложаје, ту извели своје батерије и отуд унакрстном ватром иоражавали Русе у долини. С тога, иошто мало уреди своје труие, генерал Драгомиров нареди јуриш, и Руси бајонетима избију Турке из винограда, трњака и дољача, и тако освоје још један ред висова. Тако се са свим осигура превоз и Руси добију мало тврда земљишта. С тога генерал Драгомиров наредп, да се зауставе нападаји, да се војска задржи на заузетпм иоложајима, те да тако мало одморп своте трупе, да образује резерве, којих дотле нпје бпло, и да организује нападај на свиштовске висове, који су још данас моралп бити освојени, ако се хтео конапно оспгурати прелазак преко Дунава. Турци су слабо иапирали и Руси добију времена те се уреде. Око 11 часова 11. брпгада генерал-мајора Петрушевског, оа стрељачком бригадом генерал-маjojia Цвјетинског и топовима, које је око 10 часова довукао иароброд, предузму напад на свпштовске впсове, а бригада генерала Јолшина остане да чува иоседнуте висове. Стрељачки ланац подолскога u житомирског пука, под командом генерал-мајора Скобелева, тако рећи, обзине турско десно крило и заузму брзо пут од Рушчука. То примора Турке да се повлаче, п, у 2 часа по подне, бригада генерала Петрушевског овлада свпштовскпм висовпма, а у 3 часа уђе у варош Свиштово. На сусрет им изађу Бугарп, јављајућп, да је турска војска и турско становнпштво оставпло варош. Руса је у овој борби пало 948 људи, које рањено, које иобијено. Само од волпнскпх и минских чета пало је G36 људи дакле пао је сваки седми човек, Карактеристика је ове борбе, да с руске страие нису улазиле целе у борбу не само бригаде и батаљони, већ чак ни водовп. Све се то ири пскакању на обалу помешало и разбило у гомилице, над којима је узимао команду ма који ОФИцпр, који је први стигао. И опет се ова војска борила чудном храброшћу, борила се без икакве резерве иунпх 8 часова. Бојно поље било је врло ломно (куиирано), што је борбу јако отежавало, јер поједина оделења иису могла имати добру свезу, па ни узајмно иомагање, као ии добар иреглед борбе, што је иужно вођама. Турцп су се држалп уиорно ; они, који су били отсечени и скривени но трњацима и шушњарима, иаиадали су руске болппчаре и убијали рањенике. тод.

ШIУСТРOВАНЛ РАТНА КРОНИКА. СВЕСКА П.